Nedostatak vitamina D - Da li pojačava rizik od srčanih bolesti?

Da li nedostatak vitamina D pojačava rizik od srčanih bolesti?

  • 11/01/2022
  • 0
Nedostatak vitamina D
Novija istraživanja pokazuju da jedan od faktora rizika za srčana oboljenja može biti i nedostatak vitamina D (foto:Pixabay)

Nedostatak vitamina D može da bude okidač za mnoga tegobna stanja. Novija istraživanja povezala su ovaj fenomen sa pojačanim rizikom za srčane bolesti.

Šta je vitamin D?

Vitamin D, takođe poznat kao vitamin „sunčanja“, je vitamin rastvorljiv u mastima koji postoji u dva glavna oblika: D-2 i D-3. Kao esencijalni mikronutrijent i onaj koji se prvenstveno dobija iz sunčeve svetlosti, vitamin D je važan za razvoj kostiju i zuba i redovno funkcionisanje imunog sistema.

Pored ovih funkcija, prethodne studije ukazuju na povezanost koju imaju nedostatak vitamina D i veće verovatnoće razvoja kardiovaskularnih bolesti. U novoj studiji, istraživači su ustanovili da je vredno proveriti nivoe vitamina D prilikom procene kardiovaskularnog rizika kod osobe.

Nedostatak vitamina D i srčana oboljenja

Širom sveta, kardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih uzroka smrti. Svake godine, procenjuje se da 17,9 miliona ljudi širom sveta umre od posledica komplikacija srčanih bolesti. To znači da su kardiovaskularne bolesti odgovorne za 32% svih smrtnih slučajeva u svetu.

Prethodne studije pokazuju da se različiti faktori – kao što su zdravstveno stanje, starost, porodična istorija, ishrana i način života – kombinuju da utiču na rizik od razvoja ovih oboljenja.

Koristeći novi analitički pristup, istraživači u Australiji su otkrili dodatni faktor koji može povećati verovatnoću za dobijanje istih – nedostatak vitamina D. Glavni autor studije, prof. Elina Hiponen, direktorka Australijskog centra za precizno zdravlje na Institutu za istraživanje raka Univerziteta Južne Australije, iznela je rezultate studije za Medical News Today.

Pronašli smo dokaze da nedostatak vitamina D može povećati krvni pritisak i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, povećavanje koncentracije vitamina D će biti od pomoći samo onim učesnicima kojima je „potreban“, a dalje koristi od povećanja koncentracija iznad nutritivnih zahteva biće skromne, ako uopšte i postoje“, rekla je Elina Hiponen.

 

Novi pristup istraživanju

Istraživači su odlučili da istraže da li postoji veza između serumskog 25-hidroksi vitamina D ili 25(OH)D i rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Nivoi 25(OH)D u serumu su utvrđeni marker za status vitamina D.

Da bi testirali svoju hipotezu da nedostatak vitamina D pojačava rizik od kardiovaskularnih bolesti, istraživači su koristili specifičnu analitičku metodu za analizu podataka iz UK Biobank – velike prospektivne kohortne studije o populaciji Velike Britanije starosti od 37 do 73 godine. Učesnici su regrutovani iz 22 centra za procenu širom Ujedinjenog Kraljevstva između 13. marta 2006. i 1. oktobra 2009. Popunili su upitnike dajući široke informacije o zdravlju i načinu života na početku i dali uzorke krvi za biomarker i genetske analize.

Za studiju, istraživački tim je ograničio analize podataka na nepovezane osobe koje su identifikovane kao beli Britanci na osnovu samoprocena i genetskog profilisanja. Pored toga, tim je isključio učesnike sa neusklađenim informacijama između samoprijavljenog i genetskog pola.

Nakon filtriranja, istraživački tim je sproveo genetske analize među pojedincima sa potpunim informacijama o koncentracijama 25(OH)D. Kao mera bezbednosti, oni su takođe prikupili varijable – uključujući starost, pol i vreme uzimanja uzorka – koje bi mogle da utiču na merenja 25(OH)D u serumu.

Naučnici su prikupili ove informacije od 295.788 učesnika.

Rezultati istraživanja

Istraživači su uporedili rezultate sa rezultatima kontrolne grupe bez dijagnostikovanih kardiovaskularnih boleasti. Istraživački tim je takođe sproveo sekundarnu analizu kako bi ispitao povezanost nivoa koncentracije 25(OH)D sa krvnim pritiskom.

Istraživači navode da je prosečan nivo koncentracije 25(OH)D među 267.980 ispitanih učesnika bio 50 nanomola po litru (nmol/l). Takođe primećuju da:

  • 11,4% (32.868) učesnika imalo je koncentraciju ispod 25 nmol/l
  • 41,3% (119.243) učesnika imalo je koncentracije između 25 i 49,9 nmol/l
  • 35,3% (101.848) učesnika imalo je koncentracije između 50 i 74,9 nmol/l
  • 10,5% (30,314) učesnika imalo je koncentracije između 75 i 99,9 nmol/l
  • 1,4% (4.110) učesnika imalo je koncentracije između 100 i 124,9 nmol/l
Nedostatak vitamina D
Nedostatak vitamina D može da bude okidač za mnoga tegobna stanja. Novija istraživanja povezala su ovaj fenomen sa pojačanim rizikom za srčane bolesti. (foto:Pixabay)

Manje od 0,1% učesnika imalo je nivoe koncentracije 25(OH)D iznad 125 nmol/l. Dalja analiza je otkrila da su osobe sa 25(OH)D u serumu od 25 nmol/l imale 11% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti od onih sa koncentracijom od 50 nmol/l.

Međutim, izgleda da postoji smanjenje verovatnoće pojave kardiovaskularnih bolesti sa višim vrednostima koncentracije. Na primer, učesnici sa koncentracijom od 75 nmol/l imali su 2% manje šanse za KVB u poređenju sa onima sa 50 nmol/l.

Naučnici ovu pojavu nazivaju nelinearnom asocijacijom, gde promena vrednosti jednog entiteta ne korespondira uvek sa konstantnom promenom vrednosti drugog entiteta. Istraživači su primetili slične nelinearne asocijacije u odnosu između koncentracija 25(OH)D i nivoa krvnog pritiska učesnika. Pri 25 nmol/l primetno je povećanje vrednosti krvnog pritiska u poređenju sa 50 nmol/l.

Nalazi su naveli naučnike da zaključe da nedostatak vitamina D može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Reč stručnjaka

Da bi se u potpunosti razumele implikacije rezultata, valja čuti reč stručnjaka. Dr Rigved Tadvalkar, kardiolog sa sertifikatom odbora u Zdravstvenom centru Providens Saint John’s u Santa Monici, Kalifornija, primetio je da studija ima kliničke implikacije.

Primetio je da dugo postoji zabuna oko toga da li treba proveriti nivoe vitamina D prilikom procene kardiovaskularnog rizika usled nedostatka vitamina D i šta učiniti sa informacijama nakon dobijanja rezultata.

„[Međutim, sada], ova studija utvrđuje da je vredno proveriti nivoe vitamina D u svrhu procene kardiovaskularnog rizika i, štaviše, dopunjavanja vitamina D za one koji imaju najveći nedostatak”, rekao je dr. Rigved Tadvalkar za Medical News Today.

Značaj i ograničenja istraživanja

Autori objašnjavaju da značaj njihove studije leži u novom načinu na koji su analizirali svoje podatke. Prema njihovom saznanju, studija je prva genetska analiza koja koristi nelinearni okvir za istraživanje oblika povezanosti 25(OH)D sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Štaviše, kroz rigorozne eksperimentalne prakse, uspeli su da minimiziraju pristrasnosti i smanje slučajne nalaze. Uprkos prednostima, studija nije bez svojih ograničenja. Prvo, ograničavanjem analize na učesnike belog britanskog porekla, nije jasno da li su rezultati studije primenljivi na druge etničke grupe.

Takođe, sa stopom odgovora od 5%, UK Biobank nije reprezentativna za opštu populaciju Ujedinjenog Kraljevstva, uprkos velikoj veličini uzorka. Ipak, rezultati studije mogu dovesti do novih mogućnosti u lečenju i dijagnostici kardiovaskularnih bolesti na osnovu nedostatka vitamina D.

Ljudi bi trebalo da razgovaraju o proveri nivoa vitamina D sa svojim lekarima, jer postoji varijabilnost od jednog lekara do drugog u pogledu toga da li se to proverava kao rutinska stvar. Ako se utvrdi da je nedostatak vitamina D značajan, sada postoje dokazi koji ukazuju na to da će povećanje ovog nivoa smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući rizik od bolesti koronarnih arterija i moždanog udara„, rekao je dr. Rigved Tadvalkar.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.