Genetski faktori rizika migrene - Kakva je veza i kako lečiti?

Genetski faktori rizika migrene – Kakva je veza i kako lečiti?

  • 16/02/2022
  • 0
Istraživanja sugerišu da genetski faktori rizika migrene predstavljaju do 60% rizika od pojave ovog stanja kod osobe. (foto:Envato)

Multinacionalna studija koja je istraživala genome više od 100.000 ljudi ustanovila je da su genetski faktori rizika migrene utrostručeni u odnosu na raniji period. Genetski regioni koje je studija identifikovala mogli bi da obezbede nove tragove za razvoj lekova koji ciljaju na simptome različitih tipova migrene.

U ovom članku možete pročitati:

Genetski faktori rizika migrene

Migrena je stanje koje uzrokuje pulsirajuću glavobolju, obično na jednoj strani glave. Glavobolja često prati i druge simptome, kao što su mučnina, preosetljivost na svetlost i zvuk i povraćanje.

Jedna epizoda može trajati nekoliko dana, sa teškim slučajevima koji utiču na sposobnost osobe da radi ili uči. Više od milijardu ljudi širom sveta doživljava glavobolje migrene.  Stanje je oko tri puta češće kod žena nego kod muškaraca.

Migrena je najrasprostranjenija i jedna od neuroloških bolesti na svetu koje najviše onemogućava. Ipak, veoma je heterogena čak i sa najboljim akutnim i preventivnim tretmanima, ostavljajući značajan broj pacijenata bez uspeha u lečenju“, rekao je za Medical News Today dr Rodžer Kejdi, član Odbora Nacionalne fondacije za glavobolju u Čikagu. Dr Kejdi nije bio uključen u studiju.

Postoje lekovi za lečenje same glavobolje i druge za sprečavanje. Međutim, oni su daleko od savršenih i ne odgovaraju svima. Tačan uzrok migrene je nepoznat, ali prema vodećoj teoriji, to je neurovaskularno stanje koje uključuje interakciju između krvnih sudova u glavi i samog mozga.

Istraživanja sugerišu da genetski faktori rizika migrene predstavljaju do 60% rizika od pojave ovog stanja kod osobe. Skoro jedna trećina svih ljudi sa migrenama doživljava auru. To su senzorni simptomi, kao što su treperenje svetla, koji se javljaju pre ili tokom glavobolje.

Međutim, kontroverzna je tema da li su dva glavna podtipa migrene – sa aurom (MA) ili bez aure (MO) – genetski različita stanja.

Utrostručeni genetski faktori rizika migrene

Istraživači su sada sproveli najveću genetsku studiju migrene do sada, koja je uključivala analizu genoma 102.084 ljudi sa migrenom i onih 771.257 kontrola koje nemaju to stanje.

Identifikovali su 123 genetska regiona, ili lokusa, koji su povezani sa stanjem – od kojih je 86 ranije bilo nepoznato. Ovo znači da su poznati genetski faktori rizika migrene dostigli tri puta veći broj. Takođe su otkrili tri genetska lokusa za koje se čini da su specifični za MA, dva koja su specifična za MO i devet koja su povezana sa oba tipa.

Pored impliciranja desetina novih regiona genoma za ciljanije istraživanje, naša studija pruža prvu značajnu priliku za procenu zajedničkih i različitih genetskih komponenti u dva glavna podtipa migrene“, kaže prvi autor studije dr. Hajdi Hautakangas sa Instituta za molekularnu medicinu Finske na Univerzitetu u Helsinkiju.

Dr Mati Pirinen, koji je vanredni profesor statistike na Univerzitetu u Helsinkiju i predvodio je jednu od istraživačkih grupa koje su sprovele studiju, govorio je o nalazima:

Na osnovu naših rezultata, čini se da genetski faktori rizika migrene u većini dele MO i MA, ali smo takođe primetili nekoliko genetskih varijanti koje predstavljaju rizik samo za MA ili samo za MO, što pokazuje da postoje i neke genetske razlike između ovih dva podtipa migrene. Genetski faktori rizika za određeni podtip bolesti mogu biti važni tragovi za budući razvoj efikasnijih lekova protiv tog podtipa bolesti.“

Nove smernice za razvijanje lečenja

Istraživači su identifikovali dva regiona koji sadrže gene koji su nedavno razvili lekove protiv migrene. Prvi region sadrži gene koji stvaraju protein koji se zove peptid povezan sa genom kalcitonina (CGRP), dok drugi region sadrži gen koji stvara receptor koji se zove serotonin 1F receptor. Ovaj receptor se vezuje za neurotransmiter serotonin.

Nova klasa tretmana pod nazivom CGRP inhibitori, ili gepanti, blokira prvi gen, a nova klasa lekova protiv migrene pod nazivom ditans stimuliše serotoninski F1 receptor.

Ovo je takođe ohrabrujuće i sugeriše da se daljim definisanjem i razumevanjem ovih lokusa rizika mogu otkriti novi visoko specifični ciljevi lekova koji imaju efikasnost i kao akutni i kao preventivni tretman migrene“, rekao je dr Rodžer Kejdi.

U teoriji, genetski podaci mogu pomoći da se identifikuju mete za lekove za ublažavanje određenih simptoma, kao što je aura, za koju trenutno ne postoji tretman. Dr Kejdi je rekao da studija „nudi nadu u novu eru za bolje razumevanje patofiziologije migrene i razvoj ciljanijeg, personalizovanijeg farmakološkog lečenja“.

Napadi-migrene
Napadi migrene često se manifestuju i kroz preosetljivost na svetlo, zvukove i druge spoljne faktore (foto:Pixabay)

Međunarodni konzorcijum za genetiku glavobolje, koji okuplja istraživačke grupe migrene u Evropi, Australiji i SAD, sproveo je studiju asocijacije na genomu. Studije udruženja koje obuhvataju čitav genom objedinjuju podatke iz kompletnih genoma hiljada ljudi koji imaju određenu bolest.

Oni ih upoređuju sa genomima kontrola koje nemaju uslov da identifikuju povezane genetske varijacije. Konkretno, studije mogu precizno odrediti genetske promene koje su povezane sa određenim fenotipovima ili manifestacijama bolesti, kao što je aura kod migrene.

Može se samo pretpostaviti da će mnogi drugi fenotipovi migrene i možda će komorbiditeti migrene, kao što su anksioznost, depresija i drugi poremećaji bola, postati jasnije definisani i izlečivi korišćenjem ove metodologije u budućnosti“, rekao je dr Rodžer Kejdi.

Pored pružanja genetskih informacija o podtipovima stanja, studija je takođe potvrdila da kombinacija nervnih i vaskularnih promena (krvnih sudova) izaziva migrenu.

Sve u svemu, genomske napomene među varijantama povezanim sa migrenom obogaćene su i tipovima tkiva/ćelija vaskularnog i centralnog nervnog sistema, što nedvosmisleno podržava da neurovaskularni mehanizmi leže u osnovi patofiziologije migrene„, zajednička je poruka autora studije.

Nedostaci studije

Autori primećuju neka ograničenja svoje studije. Na primer, primećuju da se većina onih učesnika kojima je dijagnostikovana migrene sama prijavi.

Stoga, ne možemo isključiti pogrešnu dijagnozu, kao što je, na primer, tenziona glavobolja koja je prijavljena kao migrena, čime bi se mogli prenaglasiti genetski faktori rizika migrene koji se odnose na opšte mehanizme bola, a ne migrenu po sebi“, smatraju autori.

Pored toga, kažu da će biti potrebne čak i veće veličine uzoraka da bi se dobila preciznija slika o genetskim sličnostima i razlikama između različitih tipova migrene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.