Na zdravlje srca veliki uticaj može imati način na koji provodimo dan – koliko vremena sedimo, koliko smo fizički aktivni i koliko spavamo. Najnovija britanska studija nam pruža dragocene uvide u to kako različite svakodnevne aktivnosti mogu doprineti boljem zdravlju srca, naglašavajući važnost uravnoteženog života sa dovoljno kretanja i kvalitetnog sna.
Novo istraživanje, podržano od strane Britanskog fonda za srce (BHF) i objavljeno u prestižnom Evropskom časopisu za srce, otkriva zanimljive veze između naših svakodnevnih aktivnosti i zdravlja srca. Ovo istraživanje je posebno važno jer je prvo takve vrste koje je proizašlo iz međunarodne saradnje unutar Prognoznog konzorcijuma za fizičku aktivnost, sedenje i san (ProPASS).
Aktivnost i kretanje tokom dana ključni za zdravlje srca
Kardiovaskularne bolesti, koje obuhvataju sve bolesti srca i cirkulacije, predstavljaju glavni uzrok smrtnosti širom sveta. U 2021. godini, bile su odgovorne za jednu od tri smrti (20.5 miliona), pri čemu je koronarna bolest srca bila pojedinačni najveći ubica. Broj osoba koje žive sa kardiovaskularnim bolestima se udvostručio od 1997. godine, a očekuje se dalji porast.
U istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Londonu (UCL), analizirani su podaci iz šest studija koje su obuhvatile 15,246 ispitanika iz pet zemalja. Cilj je bio proučiti kako se obrasci kretanja tokom dana mogu povezati sa zdravljem srca, mereno pomoću šest uobičajenih indikatora*. Svaki učesnik je nosio uređaj na bedru koji meri aktivnost tokom celog dana.
Istraživači su identifikovali hijerarhiju ponašanja koja čini tipičan dan od 24 sata, pri čemu je vreme provedeno u umerenoj do živoj aktivnosti pružalo najviše koristi za zdravlje srca, praćeno dnevnom aktivnošću, stajanjem i spavanjem u odnosu na negativne efekte sedentarnog ponašanja.
Samo 5 minuta vežbanja dnevno može značajno poboljšati zdravlje srca
Tim je modelovao šta bi se dogodilo ako bi pojedinac tokom nedelje menjao različite količine jednog ponašanja drugim, kako bi procenili efekat na zdravlje srca za svaki scenario. Zamena sedentarnog ponašanja sa samo pet minuta umerene aktivnosti imala je primetan efekat na zdravlje srca.
Na primer, za ženu od 54 godine sa prosečnim BMI od 26.5, promena od 30 minuta prevedena u umerenu aktivnost prevela se u smanjenje BMI za 0.64, što je razlika od 2.4%. Zamena 30 minuta dnevnog sedenja ili ležanja umerenim vežbanjem takođe bi mogla rezultuirati smanjenjem obima struka od 2.5 cm (2.7%) ili smanjenjem glikoziliranog hemoglobina za 1.33 mmol/mol (3.6%).
„Veliki zaključak iz našeg istraživanja je da, iako male promene u načinu kretanja mogu imati pozitivan efekat na zdravlje srca, intenzitet kretanja ima važnost. Najkorisnija promena koju smo primetili bila je zamena sedenja umerenom ili jačom aktivnošću – to može biti trčanje, brza šetnja ili penjanje stepenicama – u osnovi bilo koja aktivnost koja podiže puls i ubrzava disanje, čak i na minut ili dva.“, ističe dr. Jo Blodžet, prvi autor studije sa UCL odeljenja za hirurgiju i intervencionu nauku.
Male promene u aktivnosti donose velike koristi
Istraživači ističu da, iako je vreme provedeno u intenzivnoj aktivnosti najbrži način za poboljšanje zdravlja srca, postoji način da se dobije korist za ljude svih sposobnosti. Korišćenje stajaćeg stola nekoliko sati dnevno umesto sedenja zahteva promenu tokom relativno dugog vremenskog perioda, ali je istovremeno nešto što se relativno lako može integrisati u radnu rutinu, jer ne zahteva dodatno vreme.
Oni koji su najmanje aktivni takođe su imali najveće koristi od prelaska iz sedentarnih ponašanja u aktivnije.
„Ključna novina konzorcijuma ProPASS je korišćenje nosivih uređaja koji bolje razlikuju vrste fizičke aktivnosti i položaje, omogućavajući nam da preciznije procenimo zdravstvene efekte čak i suptilnih varijacija“, naglašava profesor Emanuel Stamatakis, jedan od glavnih autora studije sa Centra Charles Perkins i Fakulteta medicine i zdravlja na Univerzitetu u Sidneju.
Iako rezultati ne mogu sugerisati uzročnost između obrasca kretanja i kardiovaskularnih ishoda, doprinose rastućem broju dokaza o povezanosti umerene do živahne fizičke aktivnosti tokom 24 sata sa poboljšanim metrikama telesne masti. Dalja dugoročna istraživanja će biti ključna za bolje razumevanje veza između kretanja i kardiovaskularnih ishoda.
Personalizovane preporuke za aktivnost i jednostavne promene za zdraviji život
Profesor Mark Hamer, još jedan od glavnih autora studije sa UCL odeljenja za hirurgiju i intervencionu nauku i Institut za sport, vežbanje i zdravlje, zaključuje: „Iako možda nije iznenađenje da pojačana aktivnost donosi koristi za zdravlje srca, ono što je novo u ovom istraživanju jeste razmatranje različitih ponašanja tokom celog dana. Ovaj pristup će nam konačno omogućiti pružanje personalizovanih preporuka kako bi se ljudima preporučila aktivnost na načine koji su prikladni za njih.“
„Već znamo da vežbanje može imati stvarne benefite za kardiovaskularno zdravlje i ovo ohrabrujuće istraživanje pokazuje da male promene u vašoj svakodnevnoj rutini mogu smanjiti šanse za srčani ili moždani udar. Ovo istraživanje pokazuje da zamena čak i nekoliko minuta sedenja sa nekoliko minuta umerene aktivnosti može poboljšati vaš BMI, holesterol, obim struka i imati mnogo drugih fizičkih benefita“, kaže Džejms Lejper, asocijativni medicinski direktor Britanskog fonda za srce.
„Aktiviranje nije uvek lako, i važno je napraviti promene koje možete održavati dugoročno i uživati u njima – bilo šta što podiže vaš puls može vam pomoći. Uključivanje ‘aktivnih pauza’ poput šetanja tokom telefonskih poziva, ili postavljanje alarma da ustanete i radite neke vežbe na svakih sat vremena odličan je način da počnete ugrađivati aktivnost u svoj dan, kako biste stvorili naviku zdravog, aktivnog načina života.“, dodaje on.
Ovo istraživanje je finansirano od strane Britanskog fonda za srce.
*Studije su deo Konzorcijuma za fizičku aktivnost, sedenje i san (ProPASS). Zdravlje srca je mereno putem šest ishoda: indeksa telesne mase (BMI), obima struka, HDL holesterola, HDL-u-ukupni holesterol odnosa, triglicerida i HbA1c.
Mitar Petrović