Nova studija sugeriše da med — posebno monoflorni, sirov med — može biti zdravija zamena za šećer koji se već konzumira, umesto dodatnog zaslađivača koji se dodaje svakodnevnom unosu.
U ovom članku možete da pročitate:
- Kako zameniti šećer?
- Zbog čega je poseban sirov med?
- Efekti koje proizvodi monoflorni i sirov med
- Markeri upale
- Alternativni prirodni zaslađivači
Kako zameniti šećer?
Nova studija istraživača sa Univerziteta u Torontu apeluje da se razmisli o zameni šećera medom. Za ljude na zdravoj ishrani u kojoj ne više od 10% dnevnih kalorija dolazi iz šećera, med zapravo pruža kardiometaboličke prednosti.
Studija je pregled i meta-analiza efekata meda u 18 kontrolisanih ispitivanja hranjenja u kojima je učestvovalo 1.105 pretežno zdravih osoba. Uzeti zajedno, ispitivanja su pokazala da med snižava nivo glukoze u krvi natašte (nivo šećera u krvi na prazan stomak), ukupan i „loš“ (LDLT pouzdan izvor) holesterol, kao i marker bolesti masne jetre. Takođe su otkrili da med povećava markere upale.
Dok su šećeri svih vrsta povezani sa kardiometaboličkim problemima – a med je 80% šećera – autori studije sugerišu da med može biti u sopstvenoj kategoriji i vredan posebnog razmatranja kao zdrava hrana. Istraživači su otkrili da sirov med i monoflorni med pružaju najveću kardiometaboličku korist.
Zbog čega je poseban sirov med?
Za razliku od većine zaslađivača, moć zaslađivanja meda ne potiče isključivo od uobičajenih šećera, kao što su fruktoza i glukoza. Koautor studije dr Tausef Ahmad Kan, naučni saradnik na Medicinskom fakultetu Temerti Univerziteta u Torontu, rekao je za Medical News Today:
„Oko 15% meda se sastoji od desetina retkih šećera — na primer, izomaltuloze, kojibioze, trehaloze, melezitoze, itd. — za koje se pokazalo da imaju mnoge fiziološke i metaboličke prednosti, uključujući poboljšanje odgovora na glukozu, smanjenje insulinske rezistencije i promovisanje [ rast bakterija povezanih sa zdravim crevima.“
Pored toga, rekao je dr Kan, sirov med sadrži mnogo više od šećera.
Ovo uključuje, kako je rekao, „mnoge bioaktivne molekule, uključujući polifenole, flavonoide i organske kiseline koje imaju niz farmakoloških svojstava uključujući efekat antibiotika, efekat protiv raka, anti-obesogeni efekat [protiv gojaznosti], zaštitu od slobodnih radikala oštećenja Pouzdani izvor i smanjenje upale, itd.“
Endokrinolog dr Ana Marija Kausel, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da bi ipak više volela da fokus ostane na smanjenju unosa šećera.
„Mislim da bi fokus trebalo da bude više na smanjenju šećera u ishrani. Prednosti su se videle nakon konzumiranja u proseku od 40 grama tokom 8 nedelja. Ova količina šećera je više od onoga što telo može da preradi bez uključivanja jetre. Slične koristi možemo videti u [kardiovaskularnim] i metaboličkim rizicima bez unosa šećera, na primer, mediteranske dijete“, istakla je ona.
Efekti koje proizvodi monoflorni i sirov med
Proizvodi od meda se često pasterizuju – sirov med ne. Med je pasterizovan radi pogodnosti, a ne zbog bezbednosti, jer obrada usporava prirodnu granulaciju meda, što može otežati izlivanje iz boce za ceđenje ili merenje u kašiku.
Sirov med ima niz hranljivih materija, uključujući mnoge antioksidante, čija se količina može smanjiti pasterizacijom. Sadašnja studija je otkrila da sirovi med ima posebno pozitivan efekat na glukozu natašte.
Većina meda je poliflorna, što znači da pčele koje ga proizvode sakupljaju nektar sa svih biljaka koje proizvode nektar u rasponu od 2 do 4 milje od svoje košnice. Monoflorni med je onaj koji se dobija isključivo iz nektara sakupljenog pčelama jedne vrste biljke, ili čak jedne biljke.
Poznati monoflorni medovi uključuju med od deteline, med od robinije i med francuske lavande. Svaki ima karakterističan ukus. Istraživači su otkrili da monoflorni med od deteline i robinije snižavaju LDL holesterol i ukupni holesterol, kao i trigliceride natašte. Med od deteline je takođe smanjio nivo glukoze natašte.
Markeri upale
Prekomerna upala je sve više povezana sa raznim bolestima i stanjima, tako da nalaz studije da med povećava markere upale IL-6 i TNF-alfa može izazvati zabrinutost. Međutim, dr Kan je sugerisao da povećanje ovih markera zapravo može ukazivati na dodatne koristi.
„IL-6 može igrati ulogu u održavanju dobre kontrole glukoze poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida u celom telu“, rekao je on. „Slično, TNF-alfa je indikator urođenog imunološkog odgovora tela, tako da povećanje sa unosom meda može ukazivati na poboljšanje imuniteta.“
Alternativni prirodni zaslađivači
„Zainteresovan sam za sve prirodne zaslađivače i planiram da pogledam javorov sirup i, naravno, agavin sirup. Međutim, postoji velika razlika između ovih sirupa i meda“, rekao je dr Kan.
„Sirupi poput javorovog sirupa i agave se direktno dobijaju iz biljaka, uz određenu obradu ljudi koristeći toplotu, i uglavnom se sastoje od uobičajenih šećera kao što su fruktoza, glukoza i saharoza“, dodao je on.
Kako je rekla dr Kausel, „agava je prirodna, ali je na kraju dana fruktoza.“
„Visoke koncentracije fruktoze“, istakla je ona, „loše su za jetru, bez obzira na izvor. Čak su i prirodni sokovi štetni za jetru, uprkos svim vitaminima i mineralima koje mogu da sadrže.“
Ipak, način na koji pčele prave med dodaje zanimljiv preokret koji čini njegove šećere drugačijim.
„Med,“ objasnio je dr Kan, „ima dodatni korak u kome pčele medonosne pčele intenzivno prerađuju nektar [koji je uglavnom saharoza] iz cveća sa svojim enzimima, što rezultira velikim brojem retkih šećera koji se proizvode u medu. Ovi retki šećeri su ključ prednosti šećera u medu u odnosu na druge prirodne šećere.“
