Homeopatija je popularan oblik alternativne medicine. Već dugi niz godina, homeopatski praktičari i naučnici raspravljaju o tome da li je homeopatija efikasnija od placeba. Nedavna studija je istraživala da li postoji pristrasnost u izveštavanju u istraživanju homeopatije.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je homeopatija?
- Principi kojima teži homeopatija
- Homeopatija i njeni lekovi
- Opasnost od pristrasnosti ranijih ispitivanja
- Neobjavljena istraživanja
Šta je homeopatija?
Homeopatija je vrsta alternativne medicine zasnovana na principu da razblaženi oblik supstance koja izaziva simptome bolesti takođe može da izleči tu bolest. Stručnjaci su doveli u pitanje da li mehanizmi koji stoje iza homeopatije imaju ikakvu osnovu u savremenoj nauci.
Međutim, meta-analiza iz 2017. koju su sproveli dr Robert T. Mati i kolege otkrili su da su homeopatski lekovi pokazali statistički značajnu korist u poređenju sa placebom. U najnovijoj studiji, istraživači su želeli da vide da li pristrasnost izveštavanja može uticati na rezultate meta-analiza poput ove.
Principi kojima teži homeopatija
Postoji nekoliko osnovnih principa koji trebaju biti ostvareni kako bi se uspešno primenjivala homeopatija:
- Zakon sličnosti; Ključni princip homeopatije je „slično se leči sličnim“. Ako neka supstanca kod zdrave osobe izaziva određene reakcije, onda se s njom može izlečiti bolesnik koji pokazuje slične simptome. Na primer: čišćenje luka izaziva suze u očima i zapušenje nosa, a ti su simptomi slični nekim simptomima alergije na polen. Dakle, luk leči alergiju na polen kod takvih osoba.
- Hijararhija simptoma; kako je to Hahnemnn u organonu rekao: „Pojedinačni simptom nije bolest sama isto kao što niti stopalo samo za sebe nije čovek“. Totalitet je u stvari koncept, koji bi ako se posmatra površno, mogao dovesti do zaključka da se tu radi o jednostavnom skupu svih prisutnih simptoma u pacijenta, ali da bi se došlo do totaliteta simptoma moraju se prilikom evaluacije uzeti u obzir svi simptomi koji sačinjavaju sveukupnu sliku pacijenta na svim nivoima (telesni, emotivni i mentalni). Prilikom procene, prednost dobijaju individualni simptomi, često prema ključu: čudni, retki i neobični, sve zbog toga da bi se uočio totalitet simptoma koji se proteže kroz sve nivoe bića.
- Zakon minimalne doze; zakon minimalnih doza se karakteriše korišćenjem što manjih doza leka da bi se stimulisao sopstveni mehanizam isceljenja organizma ljudi koji pokazuju takve simptome. Na primer, kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod zdravih osoba, dok u vrlo malim dozama, što je iznenađujuće, može omogućiti pacijentu da ima prirodan san.
- Zakon o potenciranju preparata; samo homeopatski potencirani preparati trebaju biti korišćeni prilikom homeopatskog tretmana,
- Zakon o dokazivanju homeopatskih preparata; samo oni preparati koji su uspešno dokazani na ljudima smeju se upotrebljavati od strane homeopata
- Teorija o vitalnoj sili; vitalna sila je ta koja upravlja funkcionisanjem čitavog živog organizma. U zdravlju je odgovorna za harmonično funkcionisanje tela, a bolest nije ništa drugo nego poremećeno stanje zdravlja vitalne sile.
- Zakon o pojedinačnom preparatu; homeopatski preparati trebaju biti prepisivani samo kao pojedinačni (ne miksevi za koje niko u stvari ne može tačno da predvidi kako će delovati), jednokratno i u pojedinačnim dozama
Homeopatija i njeni lekovi
Lekovi se prave od biljaka, minerala, životinja, od vitamina, alopatskih lekova, hormona, raznih tkiva ili od drugih izvora kao što su magneti, svetlost, boje ili zvuci (tada se zovu imponderabilije). Homeopatija je jedinstvena jer je kod nje važno razređivanje i potenciranje. Potenciranje: udaranjem rastvora 10 do 100 puta o elastično-čvrstu podlogu između svakog razblaženja dobija se pojačano, potencirano delovanje leka.
Homeopatski lek je vrlo razređena ali potencirana supstanca uzeta iz prirode. Svaki homeopatski lek poseduje sopstvenu, vrlo jasnu sliku onoga što može da leči. Uopšeno govoreći radi se o pacijentovom emocionalnom stanju i o jedinstvenim znakovima i simptomima bolesti.
Homeopatija i njeni lekovi deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba.
Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajućeg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.
Homeopata daje jedan homeopatski lek u jednom trenutku, obično u obliku tablete, granula ili praška, koji treba da se rastvori u ustima, a postoje lekovi i u tečnom obliku. Petnaestak minuta pre i posle uzimanja leka ne sme se ništa stavljati u usta, čak ni voda, pasta za zube ili cigareta.
Isto tako se preporučuje izbegavanje kafe, peperminta, nekih čajeva ili proizvoda koji sadrže mentol, eukaliptus, kamilicu ili kamfor, jer oni mogu da ponište (antidotiraju) delovanje leka. Osoba koja ima tegobe treba da bude sigurna da je razumela uputstva pre nego što završi posetu kod homeopate i pristupi upotrebi homeopatskih lekova.
Ako pacijent treba da uzima homeopatski lek u toku nekoliko sledećih dana, tada dobijen lek treba da čuva na hladnom i tamnom mestu, daleko od bilo čega što ima jak miris (parfemi, deterdženti, …), izvora magnetnih zračenja, rentgen uređaja i TV ekrana. Ako osoba pod homeopatskim tretmanom putuje, mora paziti da homeopatski lekovi ne prođu kroz kontrolu X zracima.
Opasnost od pristrasnosti ranijih ispitivanja
Kada se o nekoj temi objavi manje članaka sa negativnim ili nejasnim rezultatima, ukupni nalazi meta-analiza mogu izgledati pozitivnije nego što zaista jesu jer su pozitivna ispitivanja previše zastupljena.
Da bi se odgovorilo na ovo, uspostavljeni su javni registri ispitivanja tako da se sva ispitivanja mogu registrovati. Helsinška deklaracija iz 2008. proglasila je registraciju ispitivanja etičkom obavezom.
Međutim, dok se istraživači podstiču da registruju ispitivanja, mnoga registrovana ispitivanja se ne objavljuju. Upravo to je potencijalno slučaj kada je homeopatija u pitanju, jer su mnoga ispitivanja neobjavljena i sumnja se da je to filtriranje ispitivanja urađeno sa svrhom da se kreira drugačije mišljenje stručne javnosti.
Neobjavljena istraživanja
Autori najnovije studije analizirali su javne registracijske baze podataka do aprila 2019. i evidenciju objavljivanja do aprila 2021. godine. Otkrili su da od 2002. godine skoro 38% registrovanih studija kojima je predmet ispitivanja homeopatija nije objavljeno.
Takođe su otkrili da 53% objavljenih nasumičnih kontrolisanih studija nije registrovano. Takođe, ispitivanja su češće registrovana retrospektivno, što ukazuje da objavljivanje često zavisi od rezultata.
Pored toga, istraživači su otkrili da se 25% objavljenih primarnih ishoda razlikuje od registrovanih primarnih ishoda. Primarni ishod „je ishod za koji istraživač smatra da je najvažniji među mnogim ishodima koji će se ispitati u studiji.“
O ovoj temi se razgovaralo sa dr Robertom Emprehtingerom sa Universitat fur Veiterbildung Krems u Austriji, koji je koautor studije. Dr Emprehtinger je rekao da neslaganja između registrovanih i objavljenih primarnih rezultata „otvaraju vrata praksi koja se zove selektivno objavljivanje“.
„Autori istraživanja obično prikupljaju širok spektar podataka. Kada primarni ishodi nisu unapred definisani, autori bi mogli biti u iskušenju da odaberu svoje rezultate. To bi dovelo do preuveličane procene efekata tretmana o kojima je reč“, rekao je dr Emprehtinger za Medical News Today.
Dr Emprehtinger i njegove kolege veruju da njihovi nalazi mogu dovesti u pitanje validnost meta-analiza kao što je ona iz 2017. od dr Roberta Matija.
„Mati je sumirao rezultate pojedinačnih studija u meta-analizi. Iako su rezultati postignuti ovim pristupom obično verodostojniji nego pojedinačnim studijama, to može dovesti do iskrivljenih procena ako postoji samo određena podskupina studija“, rekao je dr Emprehtinger.
Međutim, u nedavnom članku, Institut za istraživanje homeopatije kaže da nalazi dr Emprehtingera i njegovih kolega pokazuju da „sektor istraživanja homeopatije čini se da je bolji od konvencionalne medicine u pogledu naučnih i etičkih standarda, sa nižim nivoom izveštavanja sklonost.“
U oba slučaja, dr Emprehtinger je rekao da je za smanjenje problema pristrasnosti „ključno da se časopisi pridržavaju politike Međunarodnog komiteta urednika medicinskih časopisa, koja kaže da samo rezultate kliničkih ispitivanja koja su prospektivno zabeležena treba objavljivati u časopisu.”
„Časopisi koji objavljuju studije komplementarne i alternativne medicine moraju zaustaviti [objavljivanje] neregistrovanih studija. Istraživačke organizacije treba da blokiraju istraživače koji se ne registruju i ne objave svoja ispitivanja od bilo kakvog budućeg finansiranja,” tvrdi dr Emprehtinger.