Studija Univerziteta u Montrealu istražiivala je kakvi su efekti kanabisa na kognitivne funkcije. Predmet istraživanja bilo je šest oblasti kognitivnih funkcija. Pregledom je utvrđeno da intoksikacija kanabisom utiče na sve ove oblasti, u različitom stepenu, najmanje dok traje intoksikacija.
U ovom članku možete pročitati:
Efekti kanabisa
Efekti kanabisa na kognitivne funkcije nisu bili dovoljno istraženi. Dosadašnja istraživanja su uglavnom bila poprečna, dok su longitudinalne studije, nasuprot tome, često davale više odgovora. Takođe postoji nedovoljna standardizacija među studijama, a njihovi nalazi se ne slažu uvek.
Pregled studija, ili „meta-analiza“, sada nudi način da se otkriju obrasci u tako raznovrsnim podacima. Istraživači sa Univerziteta u Montrealu analizirali su zbirku od 10 meta-analiza kanabisa, sa ukupno 43.761 učesnikom. Cilj je bio saznati šta su ova istraživanja otkrila o konzumiranju kanabisom i kognitivnim funkcijama.
Novi pregled pronalazi opštu saglasnost da intoksikacija kanabisom dovodi do malih do umerenih kognitivnih oštećenja, u zavisnosti od vrste kognicije. Doktorski kandidat Emes Kron, iz grupe Programa društvenih i bihejvioralnih nauka Univerziteta u Amsterdamu, vodeći je autor studije pod nazivom „Kratkoročni i dugoročni efekti kanabisa na kogniciju: nedavni napredak u ovoj oblasti“.
Iako nije bila uključena u trenutni pregled, podelila je svoje utiske o njemu sa Medical News Today:
„Zanimljiv je pristup, sistematski evaluirati meta-analize, što ovu studiju čini jedinstvenom u našoj oblasti. Sve uključene meta-analize se fokusiraju na deo šire slike kognitivnog funkcionisanja, a njihovim kombinovanjem možete izvući šire zaključke. Međutim, mora se napomenuti da kada je literatura inherentno ograničena ili metode među studijama nedosledne za određeni kognitivni domen, ne možete rešiti ove probleme kombinovanjem metaanaliza o ovim domenima„, rekla je Emes Kron.
Dr Aleksandre Dume, stariji autor studije i pomoćnik kliničkog profesora psihijatrije i zavisnosti, rekao je za Medical News Toda:
„Naša studija je omogućila [nam] je da istaknemo da efekti kanabisa dovode do malih do umerenih deficita u nekoliko kognitivnih domena, uglavnom verbalnog učenja i pamćenja, kao i izvršne funkcije. Ova akutna oštećenja su u skladu sa dokumentovanim rezidualnim efektima, što sugeriše da štetni efekti kanabisa opstaju i nakon akutnog unosa.“
Verodostojnost studije
„Iako je većina dokaza kojima se analiziraju kognitivni efekti kanabisa obezbeđena posrednim podacima povezanim sa dokazima koji se kreću od niskog do umerenog kvaliteta“, rekao je Dr Aleksandre Dume, „sve veći broj longitudinalnih studija, koje su bolje da bi se pozabavili uzročnim zaključcima, kao i studije neuroimadžinga, primetili su slične nalaze.“
Emes Kron je primetila: „Verujem da zaključke treba tumačiti sa oprezom, što autori takođe čine tako što dugo procenjuju ograničenja svoje studije. Ali nizak do umeren kvalitet uključenih meta-analiza ne znači nužno da su zaključci nevažeći.“
Kognitivni efekti kanabisa
Od 10 analiziranih meta-studija, sedam je istraživalo izvršnu funkciju, pet pamćenje i učenje, pet brzinu obrade, četiri kompleksnu pažnju, dve perceptivne i motoričke funkcije, a dve od njih su istraživale jezik.
Za potrebe studija, efekti kanabisa su bili „akutni“, tokom konzumiranja, ili „rezidualni“, koji su se zadržali nakon apstinencije. Akutno oštećenje se najčešće javlja u učenju i pamćenju, a zatim u izvršnoj funkciji.
Kompleksna pažnja i deficiti u brzini obrade bili su nešto manje od polovine učestaliji, a brzina obrade otprilike upola manja od te. Najmanje pogođeno područje bio je jezik.
O rezidualnim efektima, Dr Dume je rekao da se o njima „još uvek raspravlja, posebno nakon perioda apstinencije“.
„Istraživanje je otkrilo da je THC [aktivni sastojak kanabisa] jedinjenje rastvorljivo u mastima koje se može skladištiti u telesnoj masnoći i tako postepeno puštati u krvotok mesecima. Neka literatura sugeriše da efekti mogu da traju najmanje nedelju dana kada je upotreba kanabisa hronična — [i] definicije hronične upotrebe variraju između pojedinačnih studija — iako se ovi deficiti često rešavaju dugim periodima apstinencije“, rekao je Dr. Aleksandre Dume, dodajući da „dugo ” može se odnositi na 25 dana bez upotrebe kanabisa, na primer.
„Jedna hipoteza koja je dobila pomešane dokaze navodi da upotreba kanabisa dovodi do upornih kognitivnih oštećenja. Ovi neurotoksični efekti traju“, objasnio je dr Dume, „iako korisnici kanabisa smanjuju unos ili potpuno odustaju. Dok neke longitudinalne studije sugerišu da se kognitivni deficiti rešavaju nakon apstinencije (na primer, u poslednjih 12 meseci), druge studije su potvrdile da je učestalost upotrebe kanabisa dovela do kasnijeg dugoročnog pada kognitivnih sposobnosti, bez obzira na produženi unos kanabisa. Trenutno je potrebno više istraživanja o ovom pitanju.“
Kako studiju učiniti potpunijom?
„Verujem,“ rekla je Emes Kron, „neujednačen kvalitet istraživanja delimično svojstven supstanci: postoji velika varijabilnost u kvalitetu marihuane, koja je takođe veoma varijabilna u različitim regionima, pa čak i unutar regiona između korisnika.“
U toku su napori za standardizaciju istraživanja. „Međutim“, napomenula je ona, „različiti zakoni među zemljama, [i] različiti efekti kanabisa i način na koji se on koristi čine ovo veoma izazovnim zadatkom.“
Kron je predložila poboljšanje kvaliteta istraživanja kanabisa repliciranjem istraživanja kako bi se potvrdili ili opovrgli rezultati, standardizovanjem načina merenja i izveštavanja o upotrebi kanabisa i sistematskim praćenjem oporavka kognitivnih funkcija nakon perioda apstinencije.
Pored toga, istraživač je predložio „longitudinalne studije za procenu uzročnosti između upotrebe marihuane i kognicije“. Konačno, Kron je predložila da istraživači „procene kako kognitivno funkcionisanje povezano sa razvojem poremećaja upotrebe kanabisa i potencijalno utiče na ishod lečenja“.
