Da li ste znali da i bebe mogu da idu kod logopeda?

  • 23/02/2024
  • 0
beba kod logopeda
(Foto ilustracija: Freepik)

Kada se pomene odvođenje beba kod logopeda, ljudi neretko ostaju u čudu. Šta to treba da se ispravlja kod bebe koja još uvek ne govori?

Budući da je logopedija relativno mlada nauka, ne čudi činjenica da ljudi nisu upoznati sa tim koliko je široko polje rada logopeda. Da, logoped će naučiti Vaše dete da izgovara pravilno glas R, ali logoped, i te kako, može da radi sa Vašom bebom, od samog rođenja, a sa roditeljima čak i pre nego što upoznaju svoju bebu. Logopedi se bave komunikacijom, koja počinje još intrauterino. Bave se refleksom sisanja, aktom gutanja, procesom žvakanja koji su nam važni još mnogo pre pojave prvih reči. Svi mišići koji učestvuju u hranjenju učestvovaće i kasnije u govoru.

Kako to komuniciramo sa bebom ako ona ne može da nas razume? Hajde napre da postavimo
sebi pitanje šta to komunikacija za nas predstavlja. Da li je to razgovor? Da li je to razmena poruka
preko neke društvene mreže? Da, sve je to kominikacija, ali mnogo pre navedenih primera dolazi
komunikacija ploda, dok raste i razvija se u telu žene, sa svojim roditeljima. Budući mama i tata
se obraćaju svojoj bebi dok maze stomak, nežnim glasom joj upućuju nežne reči, čije značenje
beba ne može da razume, ali ono što može da razume jesu emocije. Kada se žena porodi, ona i
njen partner sa svojim novorođenčetom komuniciraju dodirom, bliskošću, mirisom.
Ponavljanjem ritmičnih pokreta (poput ljuljanja i tapkanja), pevušenjem pesmica, takođe
komuniciramo sa svojim bebama. Sve to kod bebe stvara osećaj prijatnosti.

Na veoma ranom uzrastu, beba okreće glavicu ka izvoru zvuka. Vremenom, odojče počinje da prepoznaje zvučne signale i da oduševljenjem na njih reaguje. To su glasovi bliskih osoba, pesme koje je čulo više
puta, oglašavanje kućnih ljubimaca, zvuci koji dolaze od igračaka koje su u okuženju deteta
svakodnevno. Kako beba raste, razvija se i sazreva, prolazi kroz različite prelingvalne (predjezičke)
faze u kojima priprema svoj govorni aparat za prve reči. To su: glasanje, odnosno vokalizacija,
gukanje, udvajanje slogova (koji liče na prve reči, poput ma ma, ba ba, ta ta, da da, ali to nisu, jer
se ne upotrebljavaju konzistentno, sa značenjem). Prvu reč sa značenjem očekujemo oko prvog
rođendana.
Iz svega navedenog, moežmo uočiti da beba prolazi kroz veliki broj faza pre nego što izgovori
svoju prvu reč i ukoliko prepoznate da se kod naše bebe neke od pomenutih faza ne javljaju,
potrebno je da se obratite logopedu.

Vi ste najbolja govorno jezička stimulacija svom detetu i zato mu budite dobar govorni model.
Neka sve radnje koje obavljate u toku dana budu propraćene razgovetnim govorom, prijatnim
glasom. Budite što češće u vidokrugu svog deteta, osmehujte mu se, pričajte mu, pevajte mu.
Osim emocionalne povezanosti koja je neizmerno važna, ovakvim komuniciranjem sa svojim
detetom postižemo to da ono vidi naše govorne organe, da uoči kako ih pomeramo i onda će i
ono, intuitivno, pokušavati da uradi isto, odnosno imitiraće nas. Govor se usvaja spontano, a onda
kada to nije tako, vreme je da se obratite logopedu.

Koje bebe bi sigurno trebalo odvesti logopedu, čak nekoliko puta, tokom prve godine? One kod
kojih je postojao neki od faktora rizika, kao što su održavana, visokorizična trudnoća majke (iz različitih razloga), prevremeni porođaj, dug ili po bebu težak porođaj, ostajanje bez kiseonika, boravak u inkubatoru, postojanje hiperbilirubinemije (žutice), rascep usne i/ili nepca.

U svakom od navedenih slučajeva, logoped će upoznati roditelje sa normama razvoja, pregledaće
bebu, njenu orofacijalnu regiju (govorne organe: usne, usnu duplju, frenulum/ resicu, tvrdo i
meko nepce, jezik, obraze), utvrditi kakvi su anatomija, pokretljivost i funkcionalnost govornih
organa. Opservacijom će logoped utvrditi da li dete okreće glavicu ka izvoru zvuka. U skladu sa
uzrastom bebe, utvrdiće da li beba vokalizuje, guče, brblja, da li razume pojedine reči… Logoped
će, takođe, roditeljima predočiti da su preduslovi za razvoj govora uredan sluh, uredno
razumevanje govora okoline, zainteresovanost za interakciju sa okolinom i zajednička pažnja,
uredno razvijena igra, imitacija, postojanje pokaznog gesta. Ukoliko se procenom utvrdi da
postoji potreba za tretmanom, logoped će to saopštiti roditeljima. U suprotnom, roditelji će od
logopeda dobiti instrukcije za stimulaciju u kućnim uslovima i biće im dat savet kada da dođu na
kontrolu (a mimo redovnih sistematskih pregleda).

Ohrabrujuća je činjenica da veliki broj budućih roditelja pohađa škole roditeljstva u kojima su i
logopedi predavači. Takođe, u vremenu u kom živimo dostupno je mnogo literature i edukacija
za roditelje o dečijem razvoju. Roditelji koji su odgovorni informisaće se o tome kako da podrže
razvoj svog deteta. Bitno je naglasiti da, kao što je loše biti neinformisan, nije dobro ni
preopteretiti se ogromnom količinom informacija, slušati baš svaki savet okoline, već je važno
slušati svoju intuiciju i truditi se da se spontanost roditeljstva ne izgubi, jer je u njemu ogromna
vrednost i lepota.

S druge strane, sve je veći broj roditelja koji svoju decu već tokom prvih meseci postavljaju ispred ekrana. Ekran ne traži nikakvu interakciju, ekran nema emocije, ekran ne motiviše dete na pokret. Korišćenje ekrana ima višestruko negativne posledice po dečiji razvoj, naročito u prve tri godine života, odnosno u nezamenjivom periodu ranog razvoja.

Zato, dragi roditelji, uživajte u vremenu koje provodite sa svojim bebama, informišite se o
razvojnim normama kada su u pitanju svi segmenti razvoja (a ne samo govor), sačuvajte
spontanost u odgajanju dece, budite odgovorni, slušajte svoju intuiciju i obratite se stručnjaku
onda kada posumnjate da za to postoji razlog, pa makar Vam logoped samo potrvdio da se Vaša
beba potpuno uredno razvija.

Tekst napisala: Aleksandra Đorđević, master logoped, reedukator psihomotorike

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *