Hipoksemija je termin koji opisuje nizak nivo kiseonika u krvi, posebno u arterijskoj krvi. Stanje može ukazivati na problem sa cirkulacijom krvi ili disanjem i može se manifestovati simptomima kao što je kratak dah.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je hipoksemija?
- Da li je hipoksemija isto što i hipoksija?
- Vrste hipoksemije
- Kako nastaje hipoksemija?
- Simptomi i komplikacije
- Kako se dijagnostikuje hipoksemija?
- Prevencija i lečenje
Šta je hipoksemija?
Hipoksemija se odnosi na smanjenje količine kiseonika u krvotoku. To znači da nivo kiseonika pada ispod normalnog opsega i da ga nema dovoljno u krvi.
Medicinski stručnjak može da odredi oksigenaciju krvi putem analize gasa arterijske krvi i merenja parcijalnog pritiska kiseonika (PaO2). Zdrava vrednost PaO2 varira između 75–100 milimetara žive (mm Hg), a medicinska zajednica obično smatra da je nivo kiseonika ispod 60 mm Hg hipoksemija.
Da li je hipoksemija isto što i hipoksija?
Iako neki ljudi koriste termine hipoksemija i hipoksija naizmenično, oni su različiti. Iako se oba odnose na nizak nivo kiseonika, javljaju se u različitim tkivima. Konkretno, hipoksemija opisuje nizak nivo kiseonika u krvi, dok hipoksija opisuje nizak nivo kiseonika u tkivima tela.
Iako su uslovi različiti, moguće je da se pojave zajedno. Ako je prisutna hipoksemija, to može dovesti do hipoksije, jer nizak nivo kiseonika u krvi možda neće moći da obezbedi dovoljno kiseonika u tkivima tela. Međutim, takođe je moguće da se jedan uslov javi bez drugog Pouzdanog izvora.
Vrste hipoksemije
Postoje različiti razlozi za pojavu hipoksemije. Prema njima se i razlikuju ova stanja, a neki od njih uključuju:
- Neusklađenost ventilacije/perfuzije
- Hipoventilacija
- Šant zdesna nalevo
- Poremećaj difuzije
- Nizak PaO2
Ventilacija je vazduh koji osoba udiše i izdiše, dok je perfuzija cirkulacija krvi. Normalan odnos ventilacije/perfuzije (V/K) je otprilike oko 1.
V/K neusklađenost nastaje kada delovi pluća primaju kiseonik, ali nemaju cirkulaciju krvi, ili primaju cirkulaciju krvi, ali nemaju kiseonik. Dokazi sugerišu da je neusklađenost V/K najčešći uzrok hipoksemije.
Hipoventilacija nastaje kada je disanje nedovoljno za razmenu kiseonika i ugljen-dioksida u telu. Kada dođe do hipoventilacije, postoji visok nivo ugljen-dioksida (CO2) i nizak nivo kiseonika u krvi. Kao rezultat toga, često je prisutna hipoksemija, posebno tokom spavanja.
Osoba koja doživljava hipoventilaciju može imati sporo i plitko disanje.
Šant se odnosi na to kada krv sa desne strane srca ulazi u levu stranu bez ikakve razmene kiseonika ili ugljendioksida. U normalnim uslovima, krv koja nema kiseonik ulazi u desnu stranu srca i putuje do pluća da bi dobila kiseonik. Kada to učini, krv putuje do leve strane srca da bi distribuirala kiseonik u ostatak tela.
Poremećaj difuzije nastaje kada postoji disfunkcija ili ograničenje u transportu kiseonika između alveola i kapilara. Alveole su kesice u plućima u kojima se odvija razmena gasova, a kapilare su krvni sudovi u koje kiseonik difunduje.
Nizak PaO2 u okolini može dovesti do hipoksemije. Na primer, parcijalni pritisak kiseonika je niži na većim visinama. To znači da osoba koja je navikla da diše na nivou mora može doživeti hipoksemiju na većim visinama, pošto je količina kiseonika na raspolaganju manja.
Kako nastaje hipoksemija?
Nekoliko različitih stanja može izazvati hipoksemiju. Neki od njih mogu uključivati:
- Hronična opstruktivna bolest pluća
- Cistična fibroza
- Bronhiektazije
- Intersticijske bolesti pluća
- Astma
- Plućna hipertenzija
- Akutni respiratorni distres sindrom
- Upala pluća
- Neki lekovi, kao što su beta-2 agonisti
- Pneumotoraks
- Idiopatska plućna fibroza
- Pleuralni izliv
- Oboljenje jetre
- Teški akutni respiratorni sindrom infekcija koronavirusom
Simptomi i komplikacije
Simptomi hipoksemije mogu uključivati:
- Kratak dah
- Razdražljivost
- Konfuziju
- Pospanost
- Ubrzan ili nepravilan rad srca
- Ubrzano i plitko disanje
- Plavu ili sivu promena boje kože
Nelečena hipoksemija može dovesti do drugih komplikacija u telu, jer bez adekvatnog kiseonika u krvi, telo ne može optimalno da funkcioniše. Komplikacije mogu uključivati:
- Oštećenje mozga i smrt
- Srčane probleme
- Plućne komplikacije
- Probleme sa bubrezima
Kako se dijagnostikuje hipoksemija?
Osoba treba da zatraži savet medicinskog stručnjaka za tačnu dijagnozu hipoksemije. Lekar će prvo obaviti fizički pregled, koji može uključivati pregled kože i noktiju radi promene boje i slušanje srca i pluća.
Lekar tada može da sprovede dodatne testove kako bi odredio količinu kiseonika u krvi. Ovo može uključivati:
- Test gasa arterijske krvi: Ovaj test uključuje vađenje krvi, a zatim analizu uzorka u laboratoriji kako bi se odredio nivo kiseonika i prisutnog ugljen-dioksida.
- Pulsna oksimetrija: Pulsni oksimetar je uređaj koji meri koliko je krv zasićena kiseonikom. Uređaj se obično pričvršćuje za prste na rukama, ušima ili nogama. Uređaj sija svetlom kroz kožu i analizira je kako bi utvrdio procenat kiseonika u krvi.
- Testovi funkcije pluća: Ovo su testovi koji analiziraju koliko dobro funkcionišu pluća. Primer testa plućne funkcije je spirometrija. Ovo uključuje duvanje u cev poznatu kao spirometar da bi se utvrdilo koliko vazduha osoba može da udahne i izađe iz pluća.
Prevencija i lečenje
Ljudi mogu da pokušaju sa nekoliko promena načina života kako bi smanjili verovatnoću hipoksemije ili sprečili stanja koja mogu dovesti do hipoksemije. Ovo može uključivati:
- Prestanak pušenja, jer to utiče na ventilaciju
- Redovno vežbanje
- Izbegavanje potencijalnih zagađivača
- Sprečavanje respiratornih infekcija primanjem vakcina i nošenjem pokrivala za lice
- Vežbanje vežbi disanja
- Uzimanje lekova kako je propisano za osnovna stanja koja mogu izazvati hipoksemiju
- Korišćenje dodatnog kiseonika ako je potrebno
Pošto hipoksemija uključuje smanjenje nivoa kiseonika u krvi, cilj lečenja je da se nivo kiseonika vrati na zdrav nivo. Da bi to uradila, osoba može dobiti terapiju kiseonikom. Ovo je opcija lečenja koja obezbeđuje dodatni kiseonik koji mogu da dobiju u bolnici ili kod kuće.
Postoji niz različitih načina na koje osoba može dobiti terapiju kiseonikom, kao što je maska za lice ili cev koja se uklapa u nos, poznata kao nazalna kanila. Ako osoba ima osnovno stanje koje uzrokuje hipoksemiju, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća ili astma, onda će možda biti neophodan dodatni tretman za lečenje ovih stanja.
Osoba treba da zatraži savet lekara ako oseti simptome hipoksemije, kao što su nepravilnosti u radu srca ili disanja i promena boje kože. Rano otkrivanje i lečenje mogu pomoći u sprečavanju napredovanja stanja i izazivanja ozbiljnijih komplikacija.