Kako se nađe mikroplastika u hrani? Većina plastike proizvedene u svetu koristi se za pakovanje hrane i pića. Međutim, tokom upotrebe plastika se istroši i razbije na male fragmente koji se nazivaju mikroplastika. A ona može da bude veoma opasna i da kontaminira hranu.
U ovom članku možete da pročitate:
- Mikroplastika u hrani
- Najčešća mikroplastika u hrani
- Koliko je opasna mikroplastika u hrani?
- Koliko smo izloženi?
- Kako da se smanji izloženost?
- Zaključak
Mikroplastika u hrani
U svetu, 322 miliona metričkih tona plastike je proizvedeno u 2016. godini, od čega je 60% snabdevalo industriju hrane i pića za pakovanje hrane. Ove plastike sadrže niz hemikalija, uključujući stabilizatore, maziva, punila i plastifikatore.
Izlaganje nekim faktorima okoline, kao što je toplota, uzrokuje da se plastika razbije na manje fragmente zvane mikroplastika, koji mogu migrirati u hranu. Boce za vodu za jednokratnu upotrebu, kontejneri za poneti, konzerve za hranu i omoti za skladištenje primeri su uobičajene ambalaže za hranu na bazi plastike koja sadrži mikroplastiku.
Zagrevanje hrane u plastičnoj ambalaži, dugo vreme skladištenja i vrsta plastične ambalaže koju osoba koristi utiču na to koliko se nalazi mikroplastika u hrani.
Najčešća mikroplastika u hrani
Hemikalije mikroplastike prisutne u hrani su mešavina onih koje proizvođači namerno dodaju, kao što su punila i stabilizatori, i onih koje se akumuliraju kao nusproizvodi, kao što su ostaci i nečistoće.
Neka uobičajena mikroplastika u hrani uključuje:
- Bisfenol A (BPA): Proizvođači koriste ovaj plastifikator za pravljenje polivinilhlorida, „roditeljske“ plastike mnogih proizvoda.
- Dioksin: Ovo je nusproizvod herbicida i papirnog beljenja, koji zagađuju životnu sredinu.
- Ftalati: Oni čine plastiku fleksibilnijom, transparentnijom i izdržljivijom i prisutni su u mnogim vrstama ambalaže za hranu.
- Polietilen i polipropilen: Oni čine ambalažu laganom i izdržljivom i najčešća su plastika od pouzdanog izvora prisutna u hrani i životnoj sredini.
Mikroplastika u hrani koja se nalazi u manjim količinama uključuje BPA i BPF, mono-(3-karboksipropil), mono-(karboksiizononil) i mono-(karboksiizoktil).
Koliko je opasna mikroplastika u hrani?
Naučnici smatraju da je najmanje 15 hemikalija koje proizvođači koriste za proizvodnju plastične ambalaže endokrini disruptori. Endokrini disruptori su strukturno slični nekim hormonima u telu – kao što su estrogen, testosteron i insulin – i oponašaju i ometaju njihove prirodne funkcije, što dovodi do štetnih efekata na zdravlje i povećava rizik od hroničnih stanja kod osobe.
Istraživanje je posebno pokazalo da izloženost BPA igra ulogu u neplodnosti kod muškaraca i žena, kao iu razvoju sindroma policističnih jajnika. BPA se takmiči sa estrogenom i testosteronom za njihove receptore, smanjujući količinu ovih hormona dostupnih za reproduktivno zdravlje.
Povećani rizik od hronične bolesti. Istraživanja nastavljaju da pokazuju da dugotrajno izlaganje mikroplastici koja ometa endokrini sistem povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Stručnjaci povezuju viši nivo dioksina, ftalata i krvnog pritiska u krvi sa stanjima upale pre bolesti, smanjenom glukozom natašte, insulinskom rezistencijom i gojaznošću, značajno povećavajući verovatnoću dijabetesa tipa 2. Neka istraživanja sugerišu da mikroplastika u hrani uzrokuje isto toliko štete zdravlju osobe i povećava rizik od hroničnih stanja u istom stepenu kao i neuravnotežena ishrana.
Narušavanje zdravlja imuniteta. Studija iz 2020. godine otkrila je da povećana upala izazvana izlaganjem mikroplastici dovodi do lošeg zdravlja creva i, shodno tome, oslabljenog imuniteta. Creva igraju važnu ulogu u imunitetu, sa 70-80% imunih ćelija tela u crevima. To znači da svako stanje koje utiče na zdravlje creva ometa i zdravlje imuniteta.
Uporno izlaganje mikroplastici u crevima je toksično za imune ćelije, izazivajući disbiozu — poremećaj crevne mikrobiote — i dovodi do prekomernog rasta „loših“ bakterija.
Istraživanje povezuje disbiozu sa razvojem stanja kao što je Parkinsonova bolest. Štaviše, površina mikroplastike može da sadrži štetne bakterije koje dodatno ugrožavaju zdravlje imuniteta.
Koliko smo izloženi?
Mikroplastike ima u izobilju u životnoj sredini, što naučnici pripisuju masovnoj globalnoj proizvodnji plastike i široko rasprostranjenom zagađenju. Istraživanja sugerišu da prosečna osoba u SAD može konzumirati preko 50.000 čestica mikroplastike samo iz hrane godišnje.
Ova brojka se povećava na procenjenih 90.000 kod onih koji redovno konzumiraju flaširanu vodu na bazi plastike i na 120.000 kada se uzme u obzir udisanje mikroplastike iz neprehrambenih izvora. Autori studije iz 2019. godine identifikovali su u proseku 20 mikroplastike na 10 grama uzoraka stolice od osam učesnika.
Ovi nalazi sugerišu da je količina mikroplastike sa kojom ljudi dolaze u kontakt i konzumiraju mnogo veća nego što su stručnjaci nekada očekivali.
Kako da se smanji izloženost?
Iako eliminisanje izloženosti mikroplastici možda nije moguće, može se pokušati sa smanjenjem količine mikroplastike sa kojom se dolazi u kontakt i koja se konzumira.
Evo nekoliko saveta:
Ograničite visoko obrađenu hranu. Istraživanja povezuju potrošnju visoko obrađene hrane — kao što su hamburgeri, gotova jela, pomfrit, sladoled, soda i konzervirana hrana — sa višim nivoima mikroplastike ftalata u telu. Ovaj efekat je izraženiji kod dece.
Stručnjaci dalje spekulišu da nizak nutritivni kvalitet visoko prerađene hrane, u kombinaciji sa štetnim efektima koje ima mikroplastika u hrani, može biti odgovoran za razvoj hroničnih stanja, uključujući bolesti srca.
Rešenje: Češće birajte celu hranu i minimalno prerađenu hranu i ograničite ili eliminišite visoko prerađenu hranu iz svoje ishrane. Ovo će pomoći u smanjenju nivoa mikroplastike koja ometa endokrini sistem u telu.
Izaberite ekološku ambalažu. Korišćenje ekološki prihvatljivog pakovanja smanjuje izloženost i migraciju mikroplastike u zalihama hrane. Ovo su preporučljive ekološke ambalaže:
- Staklene posude za skladištenje, prenosive činije i boce za vodu
- Bento kutije od nerđajućeg čelika i kontejneri za vodu za višekratnu upotrebu
- Bambusove kutije za ručak, činije, pribor i tegle za skladištenje ostave
- Činije za pirinčanu ljusku i kontejnere za skladištenje
Koristite staklene ili nerđajuće boce za vodu. Izloženost mikroplastici je skoro dva do tri puta veća kod pojedinaca koji se oslanjaju na unos tečnosti iz plastičnih boca za vodu nego kod onih koji koriste alternativne boce za vodu.
Ovo može biti zbog činjenice da toplota i duže vreme skladištenja koji mogu biti uobičajeni za flaširanu vodu povećavaju migraciju mikroplastike iz ambalaže u hranu i vodu.
Rešenje: Zamenite flaše za vodu za jednokratnu upotrebu ili boce koje sadrže BPA staklenim ili od nerđajućeg čelika da biste smanjili izloženost mikroplastici.
Zaključak
Mikroplastika u hrani uzrokuje zdravstvene probleme, kao što su povećana upala, smanjena glukoza natašte, insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 i srčana oboljenja.
Izloženost mikroplastici kroz hranu je velika, ali je možete svesti na minimum ograničavanjem potrošnje visoko obrađene hrane, odabirom ekološki prihvatljive ambalaže za hranu i zamenom plastičnih flaša za vodu staklenim ili od nerđajućeg čelika.