Lečenje Parkinsonove bolesti: Novi pristup korišćenjem razbijanja molekularnih barijera

  • 19/01/2024
  • 0
Parkinsonova bolest je otkrivena i opisana pre više od dva veka, ali i pored toga, još uvek ne znamo šta je njen glavni uzrok ni kako se može efikasno lečiti (Foto ilustracija: Envato)
Parkinsonova bolest je otkrivena i opisana pre više od dva veka, ali i pored toga, još uvek ne znamo šta je njen glavni uzrok ni kako se može efikasno lečiti (Foto ilustracija: Envato)

Lečenje Parkinsonove bolesti do sada se svodilo se na umanjenje simptoma i usporavanje njene progresije. Na žalost bolest nije izlečiva, ali se sada pojavio novi pristup lečenju.

Parkinsonova bolest je otkrivena i opisana pre više od dva veka, ali i pored toga, još uvek ne znamo šta je njen glavni uzrok ni kako se može efikasno lečiti.

Radi se o oboljenju poremećaja pokreta, a nazvana je po londonskom doktoru Džejmsu Parkinsonu koji je, još davne 1817. godine, prvi opisao njene simptome.

Glavni krivac za ovo oboljenje je smanjeno lučenje dopamina u bazalnim ganglijama, delu mozga koji kontroliše voljne pokrete. Naime, otkriveno je da u njima postoji manjak ćelija koje proizvode ovu bitnu supstancu, ali uzrok njihovog propadanja nauka još uvek nije otkrila.

Posledica manjka ovih ćelija i smanjenog lučenja dopamina su nevoljni pokreti, otežano započinjanje pokreta, ukočenost, ali je ponekad prisutan i višak pokreta, takozvani tremor.

Lečenje Parkinsonove bolesti, dijagnostika i terapija

Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest, odmah posle Alchajmerove. Oboljenje ima globalni značaj sa značajnim uticajem na kvalitet života pacijenata.

Bolest je povezana s progresivnim oštećenjem dopaminskih neurona u delovima mozga odgovornim za kontrolu pokreta. Glavni simptomi uključuju tremor, ukočenost i sporost pokreta.

Dijagnoza Parkinsonove bolesti često se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, a rano otkrivanje ostaje izazov zbog nedostatka specifičnih testova. Postojeći tretmani se uglavnom fokusiraju na ublažavanje simptoma, a lekovi poput levodope i duboke moždane stimulacije često se koriste.

Istraživači rade na pronalaženju novih terapijskih pristupa. Proučavaju se mogućnosti genske terapije, terapije matičnim ćelijama i inovativnih lekova za modulaciju nivoa α-sinukleina. Nedavna istraživanja su se fokusirala na inovativne metode ciljanja mRNK kako bi se regulisali nivoi α-sinukleina. Ovo otvara perspektive za nove pristupe lečenju „nepristupačnih“ proteina.

Budućnost lečenja Parkinsonove bolesti verovatno će zavisiti od daljih istraživanja i razvoja inovativnih tehnologija.

Iako je Parkinsonova bolest i dalje izazovna, napredak u istraživanjima obećava nove mogućnosti za poboljšanje života pacijenata. Praćenje najnovijih istraživanja i inovacija pruža ključ za razumevanje i usmeravanje budućnosti terapije ove kompleksne neurodegenerativne bolesti.

Parkinsonova bolest i mRNK

Lečenje Parkinsonove bolesti bi, izgleda, mogla da dobije novi pristup i strategiju zahvaljujući istraživačima sa Instituta Scripps na Floridi. Oni su uspešno razvili novu metodu za smanjenje nivoa proteina α-sinukleina, fokusirajući se na mRNK koja ga formira. Ova strategija otvara vrata brojnim istraživanjima i pruža potencijalne terapeutske pristupe i za tretiranje drugih neurodegenerativnih bolesti.

U radu objavljenom u časopisu PNAS, tim istraživača je predstavio Synucleozid-2.0 i Syn-RiboTAC, duo za vezivanje i degradaciju mRNK koji omogućava modulaciju veoma teško dostupnog proteina, α-sinukleina, putem ciljanja njegove kodirajuće mRNK.

Neurodegenerativne bolesti, posebno Parkinsonova bolest (PD), predstavljaju značajne terapeutske izazove zbog teškoća u ciljanju specifičnih proteina poput α-sinukleina, čiji su povećani nivoi povezani sa progresijom bolesti.

Konvencionalne metode, poput antitela ili antisense oligonukleotida, ograničene su kada je reč o ciljanju proteina poput α-sinukleina, jer im nedostaju stabilne trodimenzionalne strukture, tipična mesta vezivanja ili džepovi koji su često konvencionalni ciljevi za lekovite supstance.

Stvaranjem metode za ciljanje strukture kodirajuće mRNK pre nego što formira protein, istraživači su stvorili alat koji može zaobići teškoće ciljanja potpuno formiranog proteina ograničavajući početne nivoe njegove proizvodnje.

Mogućnosti nove terapije

Rezultati istraživanja predstavljaju značajan proboj, ilustrujući da se tradicionalno „teško dostupni“ proteini poput α-sinukleina mogu “gađati” putem vezivanja za mRNK, proširujući na taj način lekovitost proteina povezanih sa oboljenjima kakva je Parkinsonova bolest pomoću lekovitih supstanci i degradatora male molekulske mase.

S obzirom da trenutno ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, naučnici se slažu da su potrebni efikasniji tretmani za olakšanje simptoma kako bi se održao kvalitet života pacijenata sa ovim oboljenjem.

Nova strategija zahteva dalja istraživanja u kliničkom terapijskom okruženju usmerene pre svega na ciljanje trenutno teško dostupnih proteina.

Parkinsonova bolest predstavlja ozbiljan izazov za zdravstvenu zajednicu, a istraživanja i inovacije igraju ključnu ulogu u pronalaženju efikasnih terapijskih pristupa, slažu se istraživači i medicinski radnici širom sveta koji se bave ovom problematikom.

Autor: Mitar Petrović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *