Da li cink može da štiti od Parkinsonove bolesti? Nova studija sprovedena u biološki relevantnim uslovima otkrila je da cink može imati neočekivanu ulogu u sprečavanju akumulacije alfa-sinukleina tako što pojačava transportni protein koji se zove albumin da inhibira grupisanje.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je Parkinsonova bolest?
- Studija o tome da li cink može da štiti od Parkinsonove bolesti?
- Ima li dokaza da cink može da štiti od Parkinsonove bolesti?
- Dalja istraživanja
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je stanje koje utiče na nervni sistem i izaziva simptome uključujući promene u kretanju, koordinaciji i kognitivnim funkcijama. Jedan od ključnih faktora u razvoju Parkinsonove bolesti je akumulacija proteina koji se zove alfa-sinuklein (AS). AS kongregacija dovodi do formiranja Levijevih tela u mozgu – što potencijalno dovodi do disfunkcije neurona.
Štaviše, studija iz 2019. sugeriše da humani serumski albumin (HSA) — bogat transportni protein u telu — može igrati ulogu u inhibiciji akumulacije AS. Ipak, prema drugoj studiji objavljenoj 2019. godine, poremećeni fiziološki procesi povezani sa razvojem neurodegenerativnih stanja mogu takođe uključivati metale, uključujući cink, bakar i gvožđe.
Ova povezanost između neurodegenerativnih stanja i metala – posebno cinka – ponovo se pojavila u nedavnim istraživanjima naučnika iz Kine. Istraživači sugerišu da joni cinka (Zn2+) igraju važnu ulogu u akumulaciji AS. Stoga se postavlja pitanje da li cink može da štiti od Parkinsonove bolesti?
Studija o tome da li cink može da štiti od Parkinsonove bolesti?
Zbog ranije otkrivenih veza između cinka, HSA, AS i Parkinsonove bolesti, naučnici su pokušali da istraže kako joni cinka utiču na vezujuće akcije AS. Samah Al-Harti, student i koautor studije, dala je svoje viđenje za Medical News Today:
„Veruje se da protein alfa-sinuklein (AS) igra značajnu ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti (PD) i doprinosi patogenezi PD na mnogo načina. Toksični oblici stvoreni i zajedno stvoreni oligomerizacijom i agregacijom alfa-sinukleina mogu izazvati disfunkciju neurona. Dakle, prisustvo zdravog i funkcionalnog stanja najzastupljenijeg proteina kod ljudi, humanog serumskog albumina (HSA), koji se takođe nalazi u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF), može otvoriti puteve kao preventivni tretman.“
Istraživački tim je koristio specijalno dizajniran sistem za snimanje spektrometrije nuklearne magnetne rezonance (NMR) za sprovođenje studije. Ova inovativna tehnika snimanja omogućila je timu da prati proteine, uključujući AS, u fiziološkim uslovima – uslovima bliskim onima koji se nalaze u prirodnom organizmu.
U nefiziološkim i fiziološkim uslovima, naučnici su istraživali interakciju AS sa jonima cinka, AS sa HSA, i sve tri komponente kombinovane. Nakon prikupljanja podataka, istraživači su otkrili da se akumulacija i vezivanje AS odvija brže sa povećanom koncentracijom jona cinka, što bi moglo da potkrepi tezu da cink može da štiti od Parkinsonove bolesti.
Međutim, dodavanje HSA sa jonima cinka u fiziološkim uslovima imalo je suprotan efekat, u suštini usporavajući agregaciju AS.
„Pokazano je da joni cinka (Zn2+) dramatično ubrzavaju formiranje AS amiloidnih fibrila in vitro u jednostavnom dvokomponentnom sistemu. Međutim, dodavanje HSA i Zn2+ i održavanje fizioloških uslova jonske snage i temperature imalo je suprotan efekat, usporavajući AS agregaciju. Na osnovu naših sistematskih studija, predlažemo da Zn2+ poboljšava sposobnosti praćenja HSA“, rekla je ona. „Ovo je ključni nalaz, jer naglašava da joni cinka u fiziološkim uslovima prenatrpanog i složenog ćelijskog konteksta poboljšavaju zaštitnu ulogu, tako da ispravnu funkciju HSA“, objasnila je Al-Harti.
Al-Harti je dodala da HSA, sinuklein i joni cinka koegzistiraju u fiziološkim uslovima u krvi i moždanim tečnostima.
„Naše studije naglašavaju da se ovi medicinski relevantni biomolekuli ne mogu proučavati izolovano da bi se doneli medicinski relevantni nalazi koji mogu biti od bilo koje buduće terapeutske upotrebe“, rekla je ona.
Ima li dokaza da cink može da štiti od Parkinsonove bolesti?
Al-Harti je rekla da potencijalno cink može da štti od Parkinsonove bolesti, ali je upozorila da bi trebalo imati na umu nekoliko stvari.
„Mesto HSA sa najjačim afinitetom za cink (II) poremećeno je prisustvom dugolančanih masnih kiselina (FA). Kada je nivo FA povišen tokom intenzivne vežbe, posta ili patoloških stanja kao što je dijabetes, poznato je da poremeti fiziološko vezivanje cinka za HSA“, rekla je ona.
Kao rezultat toga, Al-Harti je objasnila da će se cink osloboditi sa mesta i izazvati ćelijski stres i neželjene reakcije.
„Zbog toga, koncentracija FA u krvi utiče na distribuciju cinka, što može uticati na normalne fiziološke procese i razne bolesti. Dakle, izgleda da uravnotežena i zdrava ishrana sada ima još čvršće molekularne osnove.“
Nensi Mičel, medicinska sestra i pisac koja doprinosi u centru za pomoć u životu, istakla je:
„Moramo da budemo oprezni kada govorimo o uzimanju suplemenata cinka jer i nedostatak i višak jona mogu doprineti napredovanju Parkinsonove bolesti. Kako studija navodi, tačan efekat cinka na zdravlje našeg mozga je još uvek u fazi otkrivanja. Može biti rizično uzimati suplemente bez propisanih uputstava, kako bi se zaštitili od predoziranja metalom.“
Mičel je objasnila da ishrana koja uključuje raznovrsnu celovitu hranu može obezbediti adekvatan unos cinka.
„Bolje je osloniti se na minimalno obrađenu ishranu za unos cinka jer postoje i druga prirodna jedinjenja iz hrane koja igraju ulogu u našem ukupnom zdravlju mozga“, rekla je ona. Izolovanje samo jednog preko dodatka može stvoriti neravnoteže koje su takođe potencijalno štetne.“
Dalja istraživanja
Nakon pregleda istraživanja, dr Kristofer J. Barnam, direktor neuronauke u INmune Bio u Boca Ratonu, Florida, rekao je:
„Terapeutski uticaj ove studije zasnovan je na pretpostavci da alfa-sinuklein izaziva Parkinsonovu bolest. Ne postoje dvosmisleni dokazi da je to istina. To smo ranije videli kod Alchajmerove bolesti sa amiloidom. Stotine studija su ubedljivo pokazale da amiloidne terapije nisu panacea za koju se verovalo.“
Dr Barnum je dodao da je uprkos prethodnim dokazima, polje Parkinsonove bolesti „sve više usmereno na alfa-sinuklein — u svojim modelima, biomarkerima i omiljenim terapijama. Možda ovog puta neće biti potrebno stotinu neuspešnih kliničkih ispitivanja da bi se prihvatili drugi mehanizmi“, rekao je on.“
Prema Al-Harthi, njen tim planira da testira prirodna jedinjenja prisutna u svakodnevnoj ishrani kako bi istražila njihov efekat na agregaciju AS – koja bi se mogla koristiti u potencijalnim tretmanima.
„Želimo da na kraju otključamo i dijagnostički i terapeutski potencijal humanog serumskog albumina (HSA), jednog od najsvestranijih i najizazovnijih proteina u našem telu“, rekla je ona.
