Kako ekstremne temperature utiču na osobe sa bolestima srca? Važni saveti za zaštitu

Kada se vreme menja i temperature dostižu ekstreme, mnogi od nas se suočavaju sa zdravstvenim izazovima. Međutim, osobe koje pate od bolesti srca mogu biti posebno osetljive na ove promene. Prema multinacionalnoj analizi koja obuhvata više od 32 miliona smrtnih slučajeva osoba sa srčanim oboljenjima, otkriveno je da su ekstremne temperature – kako visoke, tako i niske – bile fatalne za mnoge od njih. U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti kako vremenski uslovi utiču na ljude sa srčanim problemima i koje mere predostrožnosti mogu preduzeti kako bi se zaštitili.

U ovom članku možete da pročitate:

• Učestalost smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim temperaturama
• Zašto su osobe sa bolestima srca posebno osetljive na ekstremne temperature?
• Kako srce reaguje na ekstremne temperature?
• Multinacionalna studija
• Rizik smrtnosti za one koji imaju bolest srca od ekstremnih temperatura
• Kako reagovati ?
• Mere predostrožnosti

Učestalost smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim temperaturama

Planeta trpi sve češće intenzivne toplotne talase zbog klimatskih promena. Te promene su uglavnom uzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas. Poslednjih osam godina bile su najtoplije u istoriji čovečanstva, prema podacima Svetske meteorološke organizacije.

Neka istraživanja pokazuju da klimatske promene mogu biti povezane i sa teškim zimskim vremenom, poput onog u Teksasu u februaru 2021. Međunarodni konzorcijum istraživača nedavno je udružio snage da prouči kako klimatske promene utiču na kardiovaskularno zdravlje.

Rad o njihovim naporima, objašnjava da su istraživači pronašli više smrtnih slučajeva u danima kada su temperature bile na najvišoj i najnižoj tački. Studija sugeriše da i ekstremno vruće i ekstremno niske temperature povećavaju rizik od smrti među osobama koje imaju bolest srca, kao što su ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija i aritmija.

Zašto su osobe sa bolestima srca posebno osetljive na ekstremne temperature?

Osobe sa bolestima srca su posebno osetljive na ekstremne temperature zbog različitih faktora. Kako navodi Američko udruženje za srce, toplota može povećati opterećenje srca i povećati rizik od dehidracije, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska i smanjenja protoka krvi u srce. Hladnoća, s druge strane, može suziti krvne sudove, što povećava rizik od srčanog udara ili moždanog udara. Razumevanje ovih faktora i njihovih posledica na zdravlje srca može pomoći osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima da bolje upravljaju svojim stanjem i preduzmu mere predostrožnosti kako bi se zaštitili od potencijalnih opasnosti.

Kako srce reaguje na ekstremne temperature?

U ekstremno toplim danima, srce pomera krv iz glavnih organa do ispod kože, gde je hladnije.

„Znojenje se takođe dešava“, rekao je dr Barak Alahmad, vodeći autor studije, kao i naučni saradnik na Harvardu T.H. Čan škola javnog zdravlja i naučnik misije na Koledžu za javno zdravlje na Univerzitetu Kuvajt u gradu Kuvajt, objasnio je za Medical News Today.

„Ovo bi moglo dovesti do smanjenja zapremine što povećava broj otkucaja srca. Povećana temperatura tela će takođe povećati metaboličko stanje i potrošnju kiseonika. Tada biste takođe mogli [iskusiti] promene tečnosti i neravnotežu elektrolita (konkretno, kalijuma, magnezijuma). Sve ovo [kaskadno] u podložnim pojedincima…” dalje je objasnio.

Po toplom vremenu, ljudi koji su stariji, gojazni, imaju visok krvni pritisak ili imaju istoriju srčanih bolesti moraju da preduzmu mere predostrožnosti kao što su izbegavanje izlaska napolje u ranim popodnevnim satima i zadržavanje hidratacije, navodi AHA. Hladno vreme takođe stvara probleme ljudima.

„Krvni sudovi će se suziti, a skeletni mišići će povećati tonus kako bi sačuvali i generisali toplotu. Ovo će povećati krvni pritisak. Neki istraživači su sugerisali da hladnoća čini da se kristali holesterola talože u krvnim sudovima i izazivaju srčani udar. Drugi istraživači su pokazali da hladnoća čini krv lepljivom, a to takođe povećava rizik od srčanog udara“, rekao je dr Alahmad.

Multinacionalna studija

Za ovu studiju, tim istraživača na čelu sa D. Alahmadom koristio je podatke koje je prikupila Multi-Counti Multi-Citi Collaborative Research Netvork, međunarodna saradnja naučnika koji traže epidemiološke dokaze o povezanosti „između stresora životne sredine, klime i zdravlja“.

Oni su analizirali više od 32 miliona kardiovaskularnih smrti koje su se dogodile u 567 gradova u 27 zemalja na pet kontinenata između 1979. i 2019. Istraživači su dobili dnevne temperature specifične za grad iz vremenskih stanica i modela reanalize klime.

Za svoju analizu, istraživači su upoređivali kardiovaskularne smrti u najtoplijih i najhladnijih 2,5% dana za svaki grad sa kardiovaskularnim smrtima u danima koji su imali optimalnu temperaturu (temperatura povezana sa najmanjom stopom smrti) u istom gradu.

Rizik smrtnosti za one koji imaju neku od bolesti srca kao posledica ekstremnih temperatura

Na svakih 1.000 smrtnih slučajeva od bolesti srca, istraživači su otkrili da su ekstremno topli dani rezultirali sa 2,2% dodatna smrtna slučaja, a ekstremno hladni dani su 9,1% smrtni slučaj za osobe koje imaju neku bolest srca.

„Sada smo saznali da je na svakih 100 smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti najmanje 1 smrt od ekstremno hladnih i vrućih dana. Uzimajući u obzir da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti na globalnom nivou, to se u suštini pretvara u veoma veliki teret“, rekao je dr Alahmad.

Od svih vrsta srčanih bolesti, srčana insuficijencija je izazvala najveći broj smrtnih slučajeva od ekstremnih temperatura, otkrili su istraživači. U međuvremenu, ishemijska bolest srca čini 37% smrtnih slučajeva od KVB-a koje su proučavali istraživači. Oni procenjuju da se oko 1% svih ishemijskih bolesti srca „pripisuje samo ekstremnim temperaturama“.

Istraživači nisu pronašli značajnu povezanost između ekstremne vrućine i smrti od aritmije. Istraživači pišu da ovo može biti uzrokovano aritmijom koja je pogrešno klasifikovana kao uzrok smrti kada je smrt zapravo uzrokovana ishemijom ili kardiomiopatijom.

Dr Don Pam, interventni kardiolog u Memorijal Herman u Hjustonu, Teksas, pohvalio je studiju jer je pružila „nov i zanimljiv pristup prevenciji“.

„Mislim da ovo služi kao dobar podsetnik pacijentima tokom zimskih ili letnjih meseci [da] kada se vreme drastično [promeni] u vašem regionu da obrate pažnju na sve nove simptome koji se pojave“, rekao je on.

Kako reagovati na globalnom nivou?

Iako je studija obuhvatila gradove u mnogim zemljama, neki delovi sveta su dobili manje pažnje.

„Čitaoci moraju biti upozoreni kada tumače naše nalaze kao globalne procene, pošto su neki regioni bili nedovoljno zastupljeni u našim podacima, kao što su Južna Azija, Bliski istok i Afrika. Ekstremne temperature mogu imati veći uticaj u ovim nedovoljno zastupljenim regionima“, rekao je dr Alahmad.

Buduća istraživanja treba da sagledaju društvene determinante zdravlja i klimatskih promena, rekla je dr Marta Gulati, direktorka preventivne kardiologije na Institutu za srce Smit na Cedars-Sinai u Los Anđelesu, Kalifornija, i predsednica Američkog društva za preventivnu kardiologiju.

„Lice koje su već najugroženije za KVB mogu biti osobe koje žive bez [klime] ili bez grejanja. Možda imaju i poslove koji ih izlažu ovim ekstremnim temperaturama“, rekla je dr Marta Gulati.

Dr Gulati bi takođe želeo da vidi istraživanje koje prikuplja podatke o incidentnim kardiovaskularnim oboljenjima.

„Na trošak globalnih zdravstvenih sistema utiče više od smrtnosti. Pored toga, na nivou populacije, broj ljudi koji žive sa kardiovaskularnim oboljenjima, ako se povećava kao rezultat klimatskih promena, važan je pri kreiranju prediktivnih modela za opterećenje kardiovaskularnim bolestima“, dodala je ona.

Profesionalne kardiološke organizacije treba da izrade smernice o ekstremnim temperaturama i kardiovaskularnom zdravlju, tvrdi dr Alahmad.

„Mi možemo pružiti tačna uputstva zdravstvenim radnicima o tome šta treba da savetuju svoje pacijente“, rekao je on.

Dr Gulati, s druge strane, veruje da je potrebno prikupiti više podataka da bi se ovaj korak mogao preduzeti.

„Ali mislim da kardiolozi i naša nacionalna i međunarodna društva moraju da zauzmu stav o klimatskim promenama i da vode i zalažu se za naše zemlje da se pozabave klimatskim promenama kako bi zaštitile zdravlje ljudi“, rekla je ona.

U septembru, dr Gulati je tvrdio u članku za The American Journal of Preventive Cardiologi da kardiološka zajednica mora raditi na uticanju na javnu politiku kako bi ublažila uticaj klimatskih promena.

„Raste temperature, ekstremno vreme, povećanje gasova staklene bašte (GHG) i porast nivoa mora prete ljudskim životima i dramatično utiču na kardiovaskularno zdravlje“, napisala je ona.

Bolest srca je vodeći uzrok smrti u svetu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Ipak, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti (KVB) opala je od 1960-ih.

Krajnji je trenutak za radikalne promene

U SAD, to se može doprineti javnozdravstvenim intervencijama koje su smanjile pušenje i potrošnju masti u ishrani, zajedno sa poboljšanjima medicinske nege, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.

„To [je] velika priča o uspehu u javnom zdravstvu. Kardiolozi i zvaničnici javnog zdravlja sada moraju da sagledaju rizik koji klimatske promene predstavljaju za kardiovaskularno zdravlje. Moramo da budemo u toku sa pojavom izloženosti životne sredine. U ovoj klimi koja se brzo menja i [neviđenim] tempom zagrevanja, nije vreme da se spava za volanom“, rekao je dr Alahmad.

Prošlo je vreme da se zazvone zvona za uzbunu, složila se dr Gulati.

„Ako hitno ne preokrenemo kurs, uticaj na ljudsko zdravlje, posebno zdravlje srca, biće strašni“, rekla je ona.

Mere predostrožnosti za osobe sa bolestima srca tokom ekstremnih temperatura

Zaštita srca tokom perioda ekstremnih temperatura zahteva svestran pristup. Evo nekoliko saveta koje preporučuje Američko udruženje za srce:

• Ostanite hidrirani: Pijte dovoljno vode tokom dana kako biste sprečili dehidraciju. Izbegavajte alkohol i napitke sa kofeinom, jer mogu pogoršati dehidraciju.
• Nosite odgovarajuću odeću: Tokom toplih dana nosite laganu, prozračnu odeću koja će vam pomoći da ostanete hladni, dok bi u hladnijim danima trebalo da nosite toplu, slojevitu odeću kako biste očuvali toplotu svog tela.
• Izbegavajte najtoplije i najhladnije delove dana: Planirajte svoje aktivnosti tako da izbegavate najtoplije i najhladnije delove dana. Prema Američkom udruženju za srce, najtopliji deo dana je obično između 10 i 16 časova, pa je najbolje da svoje aktivnosti planirate pre ili posle tog perioda.
• Prilagodite svoju fizičku aktivnost: Ako patite od bolesti srca, prilagodite nivo svoje fizičke aktivnosti prema vremenskim uslovima. Ukoliko je vruće, smanjite intenzitet vežbanja, dok biste u hladnim danima trebali da se klonite napornih aktivnosti koje mogu opteretiti vaše srce.
• Proverite lokalne vremenske prognoze i planirajte unapred: Redovno pratite vremenske prognoze kako biste znali kada očekivati ekstremne temperature i kako biste se bolje pripremili za njih.
• Razgovarajte sa svojim lekarom: Ako imate bolest srca, važno je da redovno konsultujete svog lekara o tome kako vremenski uslovi mogu uticati na vaše zdravlje. Oni vam mogu pružiti dodatne savete i preporuke prilagođene vašem individualnom stanju.

Zaključak

Ekstremne temperature mogu predstavljati ozbiljan rizik za osobe sa bolestima srca. Stoga je važno biti informisan o mogućim posledicama koje vremenski uslovi mogu imati na naše zdravlje i preduzeti potrebne mere predostrožnosti kako bismo