Mediteranski način ishrane, mnogima poznat kao mediteranska dijeta, smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti time što pomaže u pročišćenju moždanih ćelija i prokrvljenju, istovremeno smanjujući upale u organizmu i snižavajući nivo šećera u krvi, rezultat je nedavnih naučnih studija objavljenih u medicinskom neurološkom časopisu Američke akademije za neurologiju.
Naučnici navode da hrana koja obiluje:
- Nezasićenim mastima
- Ribom
- Voćem i povrćem
- Mlečnim i crvenim mesom
pomaže u čišćenju moždanih ćelija od nakupljenih proteina koji su posledica gubitka pamćenja i nastanka demencije, koja je karakteristična kod simptoma Alchajmera.
Naučnici su ispitivanjem utvrdili da su učesnici studije koji su pažljivije pratili režim ishrane imali bolji rezultat na kognitivnim testovima i pokazali su manje skupljanje proteina u mozgu i biomarkere proteina, koji su povezivani sa ovom bolešću. Testovi pamćenja, takođe su pokazali da učesnici koji se nisu pridržavali ishrane, nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate i primetna je bila zabeležan količina proteina na mozgu, koja je inače glavni uzrok pojave Alchajmera.
Mišljenje nutricionista u vezi sa mediteranskim načinom ishrane
„Budući da nezasićene masti, riba, voće, sočivo i povrće, čine većinu namirnica koje su nam na rapolaganju, naročito u letnjem periodu, preporuka je da ih redovno konzumiramo, jer ćemo od njih imati veliku korist, naročito u pogledu veće količine hranljivijih sastojaka potrebnih za dobar razvoj i funkcionisanje moždanih ćelija. Dok u poređenju sa zasićenim mastima, kojom obiluju brza hrana i slatkiši, od kojih sem trenutnog zadovoljstva nemamo nikakve benefite“, navodi nutricionistkinja i autorka knjige „Mršave jetre“, Karolina Paserelo, inače portparol Akademije za nutricionizam i dijete.
Omega 3 masne kiseline, polifenoli, specifični minerali i proteini koji se konzumiraju kroz mediteranski način ishrane, jačaju zdravlje mozga i doprinese osim smanjenja rizika od Alchajmerove bolesti, rizik i od drugih hroničnih oboljenja.
Mediteranska dijeta proglašena je za „najbolji način ishrane“
Mediteranska dijeta je protekle godine, proglašena za „najbolju sveukupnu ishranu“, delimično i zbog toga što se nutricionisti zaklinju u njen jednostavan način pripreme, jer uključuje više biljnih opcija, a manje slatkiša i mesnih prerađevina.
Osim da jača zdravlje mozga i moždane aktivnosti, ovaj način ishrane jača i zdravlje srca, a u jednoj studiji dokazano je i da smanjuje rizike od nastanka:
- Hroničnih bolesti (kao i kontrole simptoma bolesti)
- Kardiovaskularnih bolesti
- Smanjuje šećer u krvi i indeks telesne mase – BMI
- Steriliteta, jer poboljšava plodnost i pokretljivost naročito spermatozoida
- Karcinoma
- Depresije
- Gubitka vida
Ovaj tip ishrane preporučuje se ne samo od strane nutricionista, već i od lekara, jer je on mnogo više od dijete.
Mediteranska dijeta – Plan ishrane!
Jedno od pravila mediteranske dijete ili metiteranskog načina ishrane uključuje:
- Svakodnevno: cela zrna žitarica, voće, povrće, pasulj, nezasićena ulja popust maslinovog i orašaste plodove
- Dva puta nedeljno: morske plodove ili ribu
- Jednom nedeljno: porcija crvenog mesa i slatkiša
- Zamenite so za začinsko bilje
Mediteranska dijeta ili mediteranski način ishrane, zasnovana na tradicionalnim prehrambenim navikama, trebalo bi da postane vaš novi stil kada je u pitanju izbor namirnica.
Obilje voća, povrća, žitarica, orašastih plodova, ribe i morskih plodova, fokusira se na minimalno prerađenu hranu biljnog porekla, koja će vam pomoći za smanjenje rizika od nastanka Alchajmerove bolesti, ali i za opšte zdravlje celokupnog organizma.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
