Sezona alergija na polen je bez sumnje ove godine pojačana, a razlog zbog čega je to tako, ogleda se u klimatskim promenama, pokazuju poslednja istraživanja.
Nedavno istraživanje pokazalo je da se upravo zbog klimatskih promena, sezona alergija na polen povećala za čak 20 dana u godini u periodu od 1990. i 2018. godine, dok je koncentracija polena u Severnoj Americi porasla za čak 21% u istom vremenskom periodu, koji je iz godine u godinu sve razorniji po respiratorni sistem.
Ove vesti mogu biti veoma obeshrabrujuće za ljude koji pate od sezonskih alergija, a dodatna otežavajuća okolnost je to da je malo verovatno da će se situacija popravati ukoliko prosečna temperatura na planeti ne prestane da raste.
Klimatske promene su glavni krivac sezonskih alergija
Rezultati studije u kojoj se došlo do zaključka da su klimatske promene glavni krivac za dužinu i jačinu trajanja sezonskih alergija navode i da su sezone alergija poslednjih godina mnogo ozbiljnije.
„Susrećemo se sa mnogo pacijenata koji se žale na daleko više simptoma nego što je to ranije bio slučaj, a otežavajuća okolnost je ta što čak ni lekovi ne pomažu“, navodi doktor Stanley M. Fineman, alergolog i imunolog iz bolnice za alergiju i astmu iz Atlante, dodajući da je to: „zbog toga što je ranijih godina period leta mnogo duže trajao, a vrućine su bile znatno jače“.
Polen u vazduhu ima veliki uticaj na stanje disajnih puteva, a antropogene klimatske promene mogu povećati njegovu koncentraciju i produžiti mu trajanje. Alergijske reakcije na njega se javljaju kada ga imuni sistem pogrešno identifikuje kao pretnju, što kao posledicu izaziva neprestano kijanje, začepljenje i curenje nosa, kao i svrab u očima.
Iako studije rađene u stakleniku i na terenu pokazuju da su koncentracije polena povezane sa temperaturom, hitno je potrebno formalno otkrivanje i pripisivanje uloge antropogenih klimatskih promena za razvoj i duže zadržavanje sezona alergija na polen u kontinentalnim zemljama.
Alergija na polen i COVID-19
Zanimljivo je da, uprkos porastu klimatskih promena iz godine u godinu, broj prijavljenih pacijenata koji se žale na reakcije izazvane polenom u proteklih godinu dana je znatno smanjen, s ozbirom na to da ljudi provode više vremena u zatvorenom, nose maske na otvorenom i češće peru ruke i gardarobu, što pomaže u ograničavanju kontakta sa alergenima iz vazduha.
Iako fluktuacije postoje i svaka buduća sezona ne mora nužno da bude lošija od one prethodne, praksa je pokazala da sve zavisi od nas samih, čemu u prilog svedoče i epidemiološke mere zbog pandemije, koje su se pokazale veoma uspešnim kod saniranja prvih simptoma alergija.
Iako još uvek ne znamo kakvo će epidemiološko stanje biti sledeće godine, ono što je sigurno je da maske za lice pomažu ljudima koji pate od alergija, jer filtriraju polen i sprečavaju njegovo udisanje. Zato je važno da se održavaju čistim, pravilno uklanjaju i redovno menjaju.
Standardna hirurška maska može filtrirati čestice veće od tri mikrometra, dok N95 maska može filtrirati one od 0,04 mikrometra. Polen je obično u veličini između 10 i 100 mikrometara, spore gljivice između dva i 50, a kućne grinje i prašina između 10 i 40 mikrometara.
Osim maske, kako još možemo smanjiti alergijsku reakciju na polen?
Samo otkriće da ste postali skloni nečemu kao što je alergija na polen, jedan je od prvih koraka za dalje sprečavanje izloženosti sezonskim alergenima, koje će vam pomoći da ograničite vaše kretanje kroz prirodu na primer u vetrovitim danima.
Osim toga, ostali preventivni koraci mogu biti držanje zatvorenih prozora tokom sezone polena, tuširanje nakon dolaska kući sa posla ili iz šetnje, ali i nošenje sunčanih naočara i kačketa, kako bi polen bio van očiju i kose.
Ako znate da ste skloni težim oblicima alergije i da će se vaši simptomi uskoro pojaviti, trebalo bi da u dogovoru sa vašim imunologom započnete adekvatnu medicinsku terapiju i to čak dve do tri nedelje ranije, kako biste smanjili reakciju koja dolazi.
Alergijske reakcije na polen uglavnom su blage, međutim u nekim slučajevima mogu biti ozbiljne, čak i opasne po život, zato je veoma važno ispratiti ih već sa pojavom prvih simptoma i obezbediti adekvatnu terapiju, kako bi se imuni sistem ojačao i održao zdravim.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
