Alergija na kravlje mleko predstavlja čestu pojavu, naročito kod dece mlađe od pet godina. Većina njih tokom rasta i razvoja postane imuna, međutim, kod nekih, čiji organizam ne stekne dovoljno jak imuni odgovor, ono može izazvati čak i anafilaksiju.
U slučaju alergije na hranu, telo tretira određene proteine poput surutke u mleku, kao uljeza, pojačavajući imuni odgovor organizma. Antitela poznatija kao imunoglobulin (Ig) E – koja inače štite od bakterija, virusa i parazita – pokreću zapaljenje oslobađanjem histamina i mogu dovesti do pojave simptoma, obično u roku od nekoliko minuta nakon konzumiranja mlečnog napitka, od osipa i otoka do povraćanja, poteškoća sa gutanjem ili otežanog disanja.
Iako se mleko smatra veoma zdravim izborom za decu, njegov visok sadržaj proteina može izazvati veoma ozbiljne alergijske reakcije kod dece i odraslih.
Mehanizmi alergije na mleko su složeni, čak i u poređenju sa drugim alergijama na hranu. IgE antitela se mogu otkriti pomoću kožnog testa ili IgE testa krvi.
Alergija na mleko, opasnija od intolerancije na laktozu
Nažalost, alergiju na mleko često pacijenti zamenjuju sa probavnim problemima koji nastaju nakon konzumacije, naročito toplog mleka. Globalno gledano, čak 70% ljudi nema enzim za razgradnju šećera u mleku, stanje koje je u narodu poznatije kao intolerancija na laktozu, koje dovoodi do nadimanja, grčeva u stomaku i pojave dijareje.
„Budući da je intolerancija na laktozu tako česta, ljudi ne shvataju alergiju na mleko kao nešto što može biti ozbiljno“, ističe direktorka Centra za istraživanje na hranu i astmu na Fakultetu Univerziteta u Čikagu, Ruhi Gupta. Iznenađena nedostatkom podataka o alergijama na hranu, ona i njene kolege pokrenuli su nacionalno reprezentativno istraživanje među više od 40.000 američkih roditelja kako bi saznali sve o alergijskoj reakcije na kravlje mleko.
U proseku, deca sa alergijom na mleko imala su prvu reakciju pre navršene druge godine, koja se ogledala kroz dijareju, povraćanje i pojave ekcema, što se smatra drastičnim u poređenju sa alergijskim reakcijama na drugu hranu u istom periodu života.
Detaljnije, oko trećina dece alergične na mleko u ovoj studiji imala je 11 godina i više, dok su odrasli koji su samostalno prijavljivali simptome alergije na kravlje mleko bili u istom procentu registrovani kao prijavljeni ljudi sa alergijskom reakcijom na kikiriki.
„Ne znamo zašto alergija na mleko postaje trajnija“, ističe Gupta, upozoravajući da je u ovom istraživanju „svako četvrto dete imalo reakciju na kravlje mleko, što se za 30% manje od dece koja imaju alergijsku reakciju na kikiriki ili jaja“.
Kako sprečiti alergiju na kravlje mleko?
Jedan od odgovora struke zašto se javlja alergija jeste svakako genetika, međutim, postoje i drugi predlozi koji se baziraju na prirodnoj odbrani tela od štetnih supstanci, prerađenih namirnica i hrane bogate hemijskim aditivima.
Pristup prevenciji alergija na hranu već je sproveden u Velikoj Britaniji. Istraživači su nasumično izabrali 640 beba koji su bili podeljeni u dve grupe, jedni su redovno unosili grickalice od kikirikija, dok su drugi potpuno izbegavali ovaj tip namirnica dok ne napune pet godina.
Deca koja su redovno bila izložena kikirikiju imala su mnogo manje šansi da razviju alergiju na kikiriki od onih koji su izbegavali ovo koštunjavo voće. Rezultati ove studije osim dobijenih rezultata, potvrdili su i tumačenje dr Gupta koja navodi da: „rano uvođenje hrane promoviše toleranciju na određeni tip namirnica, a ne ranu senzibilizaciju (preosetljivost)“.
Osobama koje pate od alergije na kravlje mleko preporučuje se izbacivanje svih mlečnih proizvoda iz ishrane, dok se kod dece do druge godine savetuje povremena konzumacija, uz poseban oprez na alergijske reakcije.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
