Opekotine prvog stepena, gotovo najčešća pojava u domaćinstvu, neprijatnost je koju je gotovo doživeo svako od nas. Dešavaju se obično dodirom vruće podloge, poput upaljene ringle, pegle, lonca, ketlera za vodu, prskanjem ključale vode, ulja. Sa druge strane, opekotine drugog stepena mogu biti izuzetno bolne i često im treba više nedelja kako bi potpuno zarasle. One zahvataju velike površine kože i mogu prouzrokovati ozbiljne komplikacije. Međutim i naizgled bezazlene opekotine, ako se pravilno ne tretiraju, mogu postati duboke i bolne rane.
Čak i kućna hemija može dovesti do stvaranja opekotina
Fizički izvori toplote, poput izloženosti suncu ili upaljene rerne, mogu izazvati opekotine drugog stepena, ako se ne tretiraju pravilno. Međutim, opekotine kako prvog, tako i drugog stepena, mogu biti reakcija čak i na hemikalije koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu, poput izbeljivača za veš ili drugih hemijskih rastvora, koji se mahom koriste za čišćenje i dezinfekciju, naročito sanitarija.
Opekotine se razlikuju u zavisnosti od količine i obima nanete štete na tkivo
Stručna javnost je, pored navedena dva tipa, opekotine razvrstala prema površini povrede koja je nastala na tkivu, pa pored opekotina prvog i drugog stepena, postoje i opekotine trećeg stepena, koje se definišu kao najozbiljniji tip. One uništavaju oba sloja kože, i spoljašnji i unutrašnji, a mogu zahvatiti i ostale organe, poput znojnih žlezda, zbog čega njihovo tretiranje može zahtevati dugotrajanu i stručnu negu, dok kod nekih pacijenata nažalost, ostaju doživotno vidljive.
Međutim, ono što je zajedničko ovim tipovima rana, jeste izbegavanje nastanka infekcija. Da bismo to postigli, neophodno je da uvek vodimo računa o osetljivoj i oštećenoj, mladoj koži koja se stvara na mestu rane. Ipak, ukoliko koža počne da se ljušti, potrebno je ostaviti da se prirodno peruta, jer u suprotnom, možemo izazvati nastanak ožiljaka.
Ma koliko proces zarastanja opekotina prvog i drugog stepena trajao, potrebno je da ranjivo mesto svakodnevno tretiramo netoksičnim materijama, kako bismo rani pomogli da brže zaraste, ali i da uvek bude dezinfikovana.
Najbolja praksa za tretiranje opekotina prvog i drugog stepena
U razgovoru sa farmaceutima, doktorom Sašom Kitanović i doktorom Aleksandrom Miletićem, saznali smo da je najbolja preporuka za svako domaćinstvo za ovakve nesrećne slučajeve prirodni antiseptik Granudacyn, koji je više nego dobra preporuka za obradu, ispiranje i vlaženje akutnih i hroničnih rana prilikom previjanja ili kod primene tzv. NPWT (terapija rane negativnim pritiskom) uz instalaciju ovog antiseptika.
Granudacyn deluje veoma brzo i nije ga potrebno ispirati
Izuzetno efikasan, sa širokim spektrom dejstva zbog hipohloraste kiseline koju sadrži u sebi, Granudacyn je i potpuno netoksičan antiseptik, munjevitog dejstva. Nanošenjem ovog moćnog prirodnog antiseptika na tkivo, hipohlorasta kiselina pravi oštećenja na ćelijskom zidu mikroorganizma, prosto rečeno „rupe”. Kroz te rupe, tečnost koja okružuje mikroorganizam velikom brzinom ulazi u njega pod osmotskim pritiskom i dovodi do njegovog raspadanja.
Dakle, dejstvo Granudacyn-a je mehaničko. Proces je jednostavan, efikasan i veoma kratko traje (15 do 60 sekundi). Pri tome, naše okolne epitelne ćelije ostaju bezbedne i na njih Granudacyn nema apsolutno nikakvo dejstvo.
Na kojim sve regijama tela Granudacyn može da se koristi?
Antiseptik Granudacyn je namenjen za obradu rana na koži i sluzokožama kao i za intraoperativno i postoperativno ispiranje, za sva tkiva, sve telesne šupljine. Može se upotrebiti na svim tkivima čoveka, svim telesnim šupljinama (abdomen, grudni koš, medijastinum, lobanja, uho, grlo, nos, mokraćna bešika, zglobni prostor, itd.) ali i kod fistula, apscesa, trauma, otvorenih preloma i slično i pritom ga nije potrebno ispirati nakon upotrebe. Time se značajno smanjuje rizik od infekcija i postoperativnih komplikacija (naročito na osetljivim tkivima).
Pored intraoperativne upotrebe, Granudacyn se preporučuje za obradu, ispiranje i vlaženje akutnih i hroničnih rana prilikom njihovog previjanja ili kod primene tzv. NPWT (terapija rane negativnim pritiskom) uz instilaciju ovog antiseptika.
Koliko dugo traje oporavak od opekotina sa Granudacyn-om?
Pozitivno dejstvo Granudacyn-a na zarastanje rana je indirektno. Granudacyn je antiseptik koji za razliku od mnogih drugih antiseptičnih sredstava ne oštećuje naše ćelije i tkivo. Sama ta činjenica je velika prednost za opekotine, naročito za one prvog i drugog stepena, kod kojih je destruktivan efekat agresivnih i za tkivo štetnih antiseptika, bitan usporavajući faktor u zarastanju.
Granudacyn svoj efekat protiv bakterija ispoljava za 15-60 sekundi, dok je za antivirusno dejstvo potrebno samo pet minuta.
Lekar ili drugi zdravstveni radnik može dijagnostikovati težinu opekotine tako što će uraditi kontrolni pregled. Većina opekotina prvog stepena u potpunosti zaraste u roku od 10 dana, a kako posle nje koža ne bi postala tamnija ili svetlija od ostalog područja kože, potrebno je svakodnevno koristiti Granudacyn za dezinfekciju i čišćenje.
Kada je reč o opekotinama drugog stepena, doktori će najčešće postavljati pitanja o tome što je izazvalo opekotinu, kao i da li osoba ima neka druga zdravstvena stanja. U nekim slučajevima doktor može proceniti i površinu opekotine i prepisati antibiotik, kako bi umanjio rizik od nastanka dodatnih komplikacija, poput infekcija ili gnojenja. U slučaju da je opekotina izuzetno teška i da više odgovara tipu opekotine trećeg stepena, pacijent može biti zadržan na bolničkom lečenju.
Upotreba Granudacyn-a na opekotinama prvog i drugog stepena pokazala se veoma uspešnom u praksi, pa je preporuka naših farmaceuta da ih svako domaćinstvo uvek ima pri ruci, jer osim blagotvornog dejstva na ovakav tip rana, ovaj antiseptik ima izuzetno antivirusno i antibakterijsko dejstvo i deluje podjednako uspešno na svim tipovima kože.
Za sve dodatne informacije i detalje o tome kako se koristi Granudacyn antiseptik, gde i kako može da se kupi, možete videti na ovom linku ili direktno kontaktirati telefonom na brojeve 063/287-977 i 063/287-860.
Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić
