Da li ste ikada razmišljali o tome kako vaša ishrana utiče ne samo na vaše zdravlje, već i na zdravlje naše planete?
Nakon pet godina temeljnog istraživanja, grupa odabranih nutricionista nordijskih zamalja objavila je inovativne preporuke i smernice ishrane koje ne samo da će poboljšati naše zdravlje, već će doprineti i očuvanju naše planete. Svoje revolucionarne smernice su objavili u dokumentu Nordijske nutritivni preporuke (NNR 2023) i u nastavku otkrivamo više detalja ove studije uz sugestije autora kako mala promena u ishrani može imati veliki i pozitivan uticaj na opšte zdravlje, pa čak i na okolinu.
U ovom tekstu možete pročitati
Ključne Preporuke NNR-a 2023
NNR 2023 donosi niz preporuka koje su zasnovane na najnovijim naučnim saznanjima o ishrani, zdravlju i životnoj sredini. Evo šta oni predlažu:
- Pretežno biljna ishrana: Preporučuje se ishrana bogata povrćem, voćem, bobicama, mahunarkama, krompirom i celim žitaricama. Ove namirnice su bogate vlaknima, vitaminima, mineralima i drugim hranljivim sastojcima koji su važni za naše zdravlje. Takođe, proizvodnja ovih namirnica ima manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa proizvodnjom mesa.
- Obilan unos ribe i orašastih plodova: Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama koje su važne za zdravlje srca. Orašasti plodovi su bogati zdravim mastima, proteinima i vlaknima. Obe ove grupe namirnica treba da budu redovan deo naše ishrane.
- Umeren unos mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti: Mlečni proizvodi su važan izvor kalcijuma i vitamina D. Međutim, mnogi mlečni proizvodi mogu biti bogati zasićenim mastima, pa se preporučuje izbor onih sa niskim sadržajem masti.
- Ograničen unos crvenog i živinskog mesa: Iako crveno i živinsko meso mogu biti dobar izvor proteina, prekomerni unos ovih namirnica može biti povezan sa povećanim rizikom od nekih bolesti, uključujući probleme sa srcem i neke vrste kancera.
- Minimalan unos prerađenog mesa, alkohola i prerađene hrane bogate mastima, solju i šećerom: Ove namirnice često sadrže malo hranljivih sastojaka, ali su bogate kalorijama. Takođe, prekomerni unos soli, šećera i zasićenih masti može doprineti razvoju hroničnih stanja kao što su srčane bolesti, dijabetes i gojaznost.
Značaj Biljne Ishrane
Prema novim Nordijskim Nutritivnim Preporukama, ishrana bogata biljnim namirnicama je ključna za očuvanje našeg zdravlja i zdravlja planete.
Biljna ishrana je bogata vlaknima, vitaminima, mineralima i drugim hranljivim sastojcima koji su važni za naše zdravlje. Vlakna, na primer, pomažu u održavanju zdravog sistema za varenje i mogu smanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti i dijabetesa. Vitamini i minerali su ključni za različite funkcije u našem telu, uključujući imuni odgovor, proizvodnju energije i održavanje zdravlja kože i očiju.
Pored toga, biljna ishrana ima manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa ishranom bogatom mesom. Proizvodnja mesa, posebno crvenog, zahteva utrošak velike količine vode i zemljišta, i često dovodi do emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. S druge strane, proizvodnja biljnih namirnica obično zahteva manje resursa i proizvodi manje gasova.
Stoga, prelazak na ishranu bogatu biljnim namirnicama može biti jedan od najefikasnijih načina da poboljšamo naše zdravlje i smanjimo naš ekološki otisak. Ovo je ključna poruka novih Nordijskih Nutritivnih Preporuka, i nešto što bi svi trebali uzeti u obzir prilikom planiranja naše ishrane.
Riba, Orašasti Plodovi i Mlečni Proizvodi: Ključni Sastojci Zdrave Ishrane
U skladu sa novim Nordijskim Nutritivnim Preporukama, riba, orašasti plodovi i mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti trebalo bi da budu ključni sastojci naše ishrane.
Riba je izuzetno hranljiva namirnica koja pruža brojne zdravstvene benefite. Posebno je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje su ključne za zdravlje srca. Omega-3 masne kiseline mogu smanjiti upalu, sniziti nivo holesterola u krvi i pomoći u održavanju normalnog krvnog pritiska.
Orašasti plodovi su takođe izuzetno hranljivi. Oni su bogati zdravim mastima, proteinima i vlaknima, a takođe sadrže brojne vitamine i minerale. Konzumacija orašastih plodova može pomoći u održavanju zdrave telesne težine, smanjenju rizika od srčanih bolesti i poboljšanju opšteg zdravlja.
Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti su važan izvor kalcijuma, vitamina D i drugih hranljivih sastojaka. Kalcijum je ključan za zdravlje kostiju i zuba, dok je vitamin D važan za apsorpciju kalcijuma i održavanje zdravog imunog sistema. Izbor mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Pogledajte ovaj kratki video šta tačno donosi NNR 2023
Ograničenje Unosa Crvenog Mesa
Crveno meso i živina treba da se konzumiraju u ograničenim količinama. Prema novim preporukama, unos crvenog mesa treba ograničiti na ne više od 350 grama nedeljno. Unos prerađenog crvenog mesa treba svesti na minimum. Ovo je važno ne samo zbog zdravlja, već i zbog uticaja na životnu sredinu. Proizvodnja crvenog mesa ima veliki uticaj na životnu sredinu, koja podrazumeva emisiju gasova sa efektom staklene bašte i upotrebu zemljišta.
Minimalan Unos Prerađene Hrane, Alkohola i Hrane Bogate Mastima, Solju i Šećerom
Prerađena hrana, alkohol i hrana bogata mastima, solju i šećerom treba da se konzumira u minimalnim količinama. Ove namirnice često sadrže malo hranljivih sastojaka, ali su bogate kalorijama. Takođe, prekomerni unos soli, šećera i zasićenih masti može doprineti razvoju hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti, dijabetes i gojaznost.
Hrana za Zdravlje i Planetu
Nove preporuke najboljih nordijskih nutricionista donose revolucionarne smernice koje naglašavaju važnost ishrane koja je dobra ne samo za naše zdravlje, već i za zdravlje naše planete. Ove preporuke nas podsećaju da naši izbori u ishrani imaju dalekosežne posledice – utiču na naše lično zdravlje, ali i na zdravlje naše planete.
Prema ovim preporukama, ključ za zdravu i održivu ishranu leži u pretežno biljnoj ishrani, obilnom unosu ribe i orašastih plodova, umerenom unosu mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, ograničenom unosu crvenog mesa i piletine, i minimalnom unosu prerađenog mesa, alkohola i hrane bogate mastima, solju i šećerom.
Ove smernice su prilika za svakog od nas da preispita svoje izbore u ishrani i da napravi promene koje će podržati naše zdravlje i zdravlje naše planete. Kroz naše izbore u ishrani, svako od nas, na ovaj način, može dati svoj doprine boljoj budućnosti za sve nas.
Autor: Nebojša Janković
