Intolerancija na laktozu - Sve o simptomima, dijagnozi, opcijama lečenja

Intolerancija na laktozu – Sve o simptomima, dijagnozi, opcijama lečenja

  • 01/05/2021
  • 0
Intolerancija-na-laktozu
Intolerancija na laktozu (Foto ilustracija: freepik)

Intolerancija na laktozu, poznata i kao laktozna intolerancija, predstavlja poremećaj varenja izazvan problemom nemogućnosti probave laktoze, koja je inače jedan od najdominantnijih ugljenih hidrata u mleku i mlečnim proizvodima.
Nedavna istraživanja kažu da čak 68% svetske populacije pati od ovog problema, ali da ovaj procenat varira i od podneblja. Problem sa intolerancijom na laktozu ima svaki peti Evropljanin, pa onda svaki treći Amerikanac, dok u Aziji i Africi taj procenat od zemlje do zemlje varira čak od 60 do 80 procenata.

Laktoza predstavlja disaharidni šećer, koji čine glukoza i galaktoza, mahom zastupljen u mleku i mlečnim proizvodima. Bez dovoljne količine enzima laktaze, laktoza se slobodno kreće kroz creva nerazgrađena i izaziva probavne smetnje.

Ako osoba koja pati od poremećaja intoleranciju na laktozu, to znači da probavni sistem ne proizvodi dovoljno enzima poznatog kao laktaza, koji za funkciju ima razlaganja laktoze. Nerazložena laktoza se potom slobodno kreće kroz crevnu floru i tako nerazgrađena izaziva osećaj neprijatnosti, mučnine, pa čak i bola.

Kako razlikovati alergiju na mleko od laktozne intolerancije?

Bitno je naglasiti da intolerancija na laktozu nije isto što i alergija na mleko ili alergija na mlečne proizvode. Alergija na mleko je reakcija organizma na mlečne proteine, a ne na mlečni šećer, što je slučaj kod laktozne intolerancije. Takođe, za razliku od laktozne intolerancije, alergija na mleko može izazvati ozbiljne zdravstvene poremećaje, uključujući i anafilaksiju.

Ovim tekstom nastojaćemo da vam bliže predstavimo simptome, uzroke i tretmane ovog poremećaja, ali i preporuke kakvu hranu u tom smislu izbegavati i šta bi mogla biti alternativa mlečnim proizvodima.

Simptomi intolerancije na laktozu

Simptomi intolerancije na laktozu se mogu kretati od blage nelagodnosti do ozbiljne reakcije organizma i to najčešće nakon obroka, ispijanja mleka ili konzumacije nekog od mlečnih prizvoda. Nivo reakcije uglavnom zavisi od količine enzima koju proizvede naš organizam, odnosno koliko laktoze od unete hrane je ovaj enzim uspeo da razgradi. Upravo ovaj odnos određuje nivo intolerancije svakog od nas. Često se događa da manje količine unete laktozne hrane i ne pokaže gotovo nikakve simptome, ali prilikom većeg unosa najčešći simptomi mogu biti:

  • nadutost
  • bol u trbuhu i grčevi
  • nadimanje
  • mučnina
  • dijareja
  • podrigivanje i gasovi

Kod težih oblika poremećaja, hronična dijareja može trajati od 30 minuta do čak dva sata nakon konzumiranja laktozne hrane. Slučajevi hronične dijareje pak mogu izazvati dehidrataciju organizma, tako da je u tim situacijama važan unos većih količina vode.

Intolerancija na laktozu dijagnoza

Jedan od načina kako samostalno možete utvrditi da li ste netolerantni na laktozu je vođenje evidencije ili sojevrsnog dnevnika o reakcijama organizma nakon konzumiranja laktozne hrane. Razume se, ovo je samo prvi korak, koji će lekarima pružiti važne informacije o tome koja je to vrsta hrane koja izaziva teskobe. Ipak, konkretnu dijagnozu i nivo tolerancije precizno će utvrditi jedan od sledećih testova:

  • Test za dah – Ovaj test se najčešće obavlja u jutarnjim časovima, nakon konzumiranja manje količine rastvora laktoze i meri se stepen zastupljenosti vodonika u izdisaju, što određuje nivo intolerancije na laktozu
  • Test tolerancije na laktozu – Utvrđivanje nivoa glukoze iz uzorka krvi ispitanika koji konzumira laktozni rastvor neposredno pre vađenja krvi. Ukoliko je nivo glukoze nepromenjen rezultat je laktozna intolerancija.
  • Test uzorka stolice – Pošto prethodna dva testa nisu pogodna kod novorođenčadi, obično se primenjuje uzorkovanje i analiza stolice. Visok nivo acetata i drugih masnih kiselina u stolici mogu biti znak netolerancije na laktozu.

Vrlo često, lekar će radi sigurne i precizne dijagnostike želeti da isključi i druge izazivače simptoma, i to obično kod težih oblika ovog poremećaja (oblik intolerancije poznat kao sekundarna intolerancija na laktozu) koji podrazumeva upalu u zidu creva, poznat i kao iritabilni sindrom creva ili celijakija.

Laktozna intolerancija lečenje

Jedan od nasigurnijih načina lečenja za one sa ozbiljnom intolerancijom na laktozu je izbegavanje mleka, mlečnih proizvoda i prerađevina hrane sa visokim nivoom laktoze. U određenim situacijama to i nije tako lako izvodljivo ukoliko nam nije poznato da li je određena hrana, i u kojoj meri, laktozna. Uporno analiziranje deklaracije proizvoda i pretraživanje da li neki proizvod u sebi sadrži laktozu ili ne, ili ako nam u restoranu serviraju određenu hranu za koju ne znamo da li je kuvar i u kojoj meri koristio neki od mlečnih proizvoda su situacije koje mogu biti prilično zamorne kako za nas, tako i za naše najbliže.

Stoga, opcije lečenja koje su na raspolaganju, koje ujedno predlaže i lekarska struka su:

  • Enzimski suplementi – Tablete sa dodatkom enzima laktaze, kao esencijalni dodatak osobama čiji probavni trakt nije u mogućnosti da proizvede adekvatnu količinu kako bi sva količina laktoze bila razložena i time izbegnuta svaka naknadna eventualna neprijatnost. Istraživanja pokazuju da većina osoba koja pati od intolerancije laktoze može da istoleriše do 10 grama ovog šećera bez značajnih simptoma, što je ravno vrednosti jedne čaše mleka.
  • Postepeno izlaganje laktozi – Toleranciju na laktozu, kako je nauka pokazala, može povećati i postepeni unos laktozne hrane. Postepeno uključivanje i povećavanje unosa mlečnih proizvoda tokom dana mogu pomoći da se organizam postepeno prilagodi na laktozu.
  • Probiotici – Korišćenje probiotika i prebiotika su jedno od mogućih rešenja u smanjenju simptome laktozne intolerancije, međutim, kako je praksa pokazala nisu svi probiotici podjednako efikasni, te je preporuka da se na ovu temu konsultujete sa vašim izabranim lekarom.

Hrana koju treba izbegavati

Pored mleka i mlečnih proizvoda, preporuka je da se izbegavaju sve vrste prerađevina sa mlečnim dodacima. Različiti mlečni i prehrambeni proizvodi sa dodatkom mleka mogu da sadrže različite količine laktoze u zavisnosti od toga kako se obrađuju. Ali ono što znamo, da gotovo svi proizvodi od mleka, surutka, mlečni nus proizvodi, mlečne čvrste i suve materije, kao i mlečni prah sadrže laktozu.

Hrana koja, takođe, obično može da sadrži laktozu:

  • kolači, slatkiši, keks
  • mlečni namazi od sira i sirevi svih vrsta
  • jogurt, kiselo mleko, pavlaka
  • maslac
  • Surutka
  • krem supe
  • mlečne čokolade
  • palačinke
  • Torte
  • Instant supe i umaci

Da bi se u potpunosti izbegli simptomi, osoba sa netolerancijom na laktozu treba pažljivo da pregleda deklaracije prehrambenih proizvoda, jer neka hrana može da sadrži skrivenu laktozu,  na primer:

  • Musli, korn fleks
  • hleb
  • razne vrste gotovih proizvoda od žitarica
  • margarin
  • instant supe
  • bombone
  • Čokoladne bombone
  • prerađevine od mesa, šunke
  • Majonez
  • dodaci za salate

Takođe, što je posebno važno obratiti pažnju, da čak oko 20% lekova u slobodnoj prodaji sadrži laktozu kao sastojak ili dopunu. Neki od njih su često kontraceptivne anti-bebi pilule ili sredstva za ublažavanje i kontrolu stomačne kiseline.

Tekst priredio: Nebojša Janković
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *