Mislili ste da je srce samo metafora kada govorimo o tuzi?
Najnovije istraživanje ukazuje da bi naša srca mogla osećati emocionalnu bol doslovno. Duboka tuga nakon gubitka voljenih osoba ne ostavlja samo emotivne ožiljke. Izgleda da naše srce plače sa nama, a posledice mogu biti fizički opipljive. Prema ovom značajnom istraživanju, intenzivna tuga može dovesti do dramatičnog porasta krvnog pritiska, čime se sugeriše da tuga može biti skriveni faktor rizika za srčane probleme. Dakle, naredni put kad čujete frazu „slomljeno srce“, možda biste trebali razmisliti koliko je to tačno, doslovno.
U ovom članku možete da pročitate:
Tuga i nevidljiva opasnost za srce
Povremeno, naučna otkrića ožive metafore koje koristimo u svakodnevnom govoru i daju im neočekivanu težinu. Studija Univerziteta u Arizoni upravo je to učinila sa vezom između tuge i našeg srčanog zdravlja. Njihova istraživanja pokazala su jasnu korelaciju između dubine doživljene tuge i povećane reakcije sistolnog krvnog pritiska, koji je mera pritiska koje srce vrši na arterije tokom svog ritmičkog kucanja. Ovo je bitno jer povišenje ovog pritiska, posebno ako je dugotrajno, može dovesti do različitih srčanih problema.
Ali, priča postaje još fascinantnija. Naime, pokazalo se da intenzitet fizičke reakcije, odnosno rast krvnog pritiska, direktno zavisi od stepena doživljene tuge. To znači da su učesnici studije koji su pokazali najviši nivo simptoma tuge iskusili najveći porast krvnog pritiska tokom sećanja na bolne trenutke gubitka. Ova otkrića su ukazala i na nešto dublje – nije samo smrt voljene osobe ta koja stvara potres u našem srcu, već je to naša emocionalna reakcija na taj gubitak koja utiče na naše srčano zdravlje.
Mary-Frances O’Connor, autor studije i profesor na katedri za psihologiju na Univerzitetu u Arizoni, koja se specijalizovala za proučavanje tuge, podvlači ovu tačku. „Ovo znači da ne samo smrt voljene osobe utiče na srce, već i naša emocionalna reakcija na gubitak“ rekla je profesorka O’Connor.
Ovo naglašava koliko su naša emocionalna i fizička dobrobit međusobno isprepletana, i ukazuju na značaj rada na emocionalnoj rezilijenciji u nastojanju da sačuvamo zdravlje srca.
Kako se tuga meri?
U pokušaju da dođu do kvantitativnih pokazatelja uticaja tuge na srčano zdravlje, naučnici su primenili jedinstven pristup, inspirisan tradicionalnim medicinskim postupcima. Umesto da zamole učesnike da trče na traci ili se podvrgnu drugom obliku fizičkog napora, kakav je uobičajen u kardiološkim ordinacijama, istraživači su od učesnika zatražili da podele emotivno naporne trenutke. Konkretno, zamoljeni su da ispričaju trenutak kada su se osećali najusamljeniji nakon smrti voljene osobe.
Ovaj postupak, nazvan „povratak tuge“, bio je emocionalni stres test koji je doveo do konkretnih fizioloških reakcija. Naime, krvni pritisak učesnika je izmeren nakon ovog procesa, a rezultati su pokazali vidljivo povećanje vrednosti. Ova situacija pokazuje da tuga, kao emocionalno iskustvo, može pokrenuti reakcije u našem telu slične onima koje izaziva fizički stres.
Ovakav pristup omogućio je istraživačima da ne samo kvantifikuju tugu, već i da dokažu da naša emocionalna iskustva mogu imati merljive fizičke posledice. Otkrivanje ovih veza između duševnog i telesnog otvara nove perspektive za razumevanje kako se naša osećanja odražavaju na naše zdravlje, a posebno na zdravlje našeg srca.
Nalazi studije su nesumnjivo pokazali da su ljudi koji su doživeli žalost izloženi većem riziku od hipertenzije i drugih problema u vezi sa srcem.
Važnost Holističkog Pristupa: Tuga kao Rizik za Zdravlje Srca
Rezultati ovog istraživanja naglašavaju potrebu za celovitim pristupom lečenju tuge. Ne samo da psiholozi i terapeuti treba da pruže emocionalnu podršku klijentima koji prolaze kroz tugu, već je važno i da ohrabruju te iste klijente da redovno obavljaju medicinske preglede.
Ovo istraživanje naglašava koliko je važno uzeti u obzir emocionalno stanje pacijenta pri proceni srčanog zdravlja. Tuga nije samo emocionalni problem, već kompleksno zdravstveno stanje koje zahteva pažljivo praćenje i adekvatan tretman.
autor: Nebojša Janković
