ADHD predstavlja poremećaj hiperaktivnosti i deficit pažnje (na engleskom: ADHD – Attention-Deficit Hyperactivity Disorder), a simptomi kod odraslih obuhvataju probleme u upravljanju vremenom, izazove u pamćenju, organizaciji, kao i teškoće u emocionalnoj regulaciji i mnogim drugim aspektima.
ADHD lekovi i njihova dugotrajna upotreba izazivaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Karolinska Institutu u Švedskoj.
Posebno su istraživane veze različitih lekova i njihovih doza sa hipertenzijom i arterijskim bolestima, pri čemu je veći rizik da do njih dođe uočen kod stimulativnih lekova.
ADHD stimulativni lekovi i veza sa srčanim bolestima
U radu pod nazivom „Lekovi za poremećaj pažnje/hiperaktivnost i dugoročni rizik od kardiovaskularnih bolesti“, objavljenom u časopisu JAMA Psychiatry, istraživački tim je koristio studiju slučaj-kontrola za ispitivanje ishoda kardiovaskularnih bolesti (CVD) usled dugotrajne upotrebe lekova za poremećaj pažnje/hiperaktivnost (ADHD).
Analizirano je 278.027 osoba sa ADHD starosti od 6 do 64 godine, gde je učestalost kardiovaskularnih bolesti bila 7,34 na 1000 osoba.
Studija je obuhvatila analizu 10.388 ljudi sa kardiovaskularnim problemima i 51.672 kontrolnih osoba i uočila više stope srčanih oboljenja kod prvih u poređenju sa drugima.
Prva grupa je identifikovana na osnovu zabeleženih dijagnoza različitih vrsta srčanih oboljenja, uključujući ishemijske srčane bolesti, cerebrovaskularne bolesti, hipertenziju, srčanu insuficijenciju, aritmije, tromboembolijske bolesti, arterijske bolesti i druge oblike srčanih bolesti.
Kontrolne osobe su odabrane da odgovaraju prvoj grupi u pogledu godina i pola.
To su bile osobe koje nisu imale dijagnozu u trenutku kada je njihov upareni slučaj dobio neku dijagnozu kardiovaskularnog oboljenja.
Meta-analize prethodnih kliničkih ispitivanja pokazale su povećanje srčane frekvencije i rast krvnog pritiska koji su povezani sa upotrebom stimulativnih i nestimulativnih lekova za ADHD.
Ova ispitivanja su obično bila kratkoročna, što je ukazalo na potrebu za dugoročnijim praćenjem.
U aktuelnoj studiji, istraživači su otkrili da dugotrajna upotreba stimulativnog leka metilfenidata povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 20% kod upotrebe u trajanju od 3 do 5 godina i za 19% kod upotrebe duže od 5 godina.
Lek Lisdexamfetamin je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti za 23% kod upotrebe u trajanju od 2 do 3 godine i za 17% kod upotrebe duže od 3 godine.
Nestimulativni atomoksetin pokazao je povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, koji je bio značajan samo za prvu godinu upotrebe i iznosio je 7%.
Kako izgleda farmakološka terapija?
ADHD je prilično čest psihijatrijski poremećaj koji se karakteriše nedostatkom pažnje, impulsivnošću i hiperaktivnošću.
Farmakološka terapija najčešće uključuje stimulanse kao što su metilfenidat (Ritalin, Concerta) i dekstroamfetamin-AMP (Adderall).
Iako bi ovi stimulansi kod većine ljudi izazvali nemir i anksioznost, oni imaju umirujući efekat na osobe sa ADHD, povećavajući njihovu sposobnost koncentracije.
Uprkos tome što se na prvi pogled čini kontraproduktivno koristiti stimulanse za lečenje hiperaktivnih simptoma, oni deluju tako što se vežu za dopaminske transportere ili blokiraju mehanizme ponovnog preuzimanja, omogućavajući obnavljanje potisnutih nivoa kateholamina (hormonskih neurotransmitera) kod osoba sa ADHD.
U lečenju ADHD koristi se i Atomoksetin (Strattera) koji je nestimulativni lek i deluje na mehanizam ponovnog preuzimanja norepinefrina. On može biti efikasan, ali ublažava simptome samo kod oko 30% pacijenata, u poređenju sa efikasnošću od 70% kod onih koji uzimaju stimulanse.
Nestimulativni lekovi koji se koriste u lečenju ADHD često su iz grupe tricikličnih antidepresiva.
Iako mogu biti efikasni protiv simptoma ADHD, otkriveno je da su povezani sa srčanim aritmijama, a kao i kod upotrebe antidepresiva, prijavljeni su neželjeni bihevioralni ili sporedni psihološki efekti.
Autor: Mitar Petrović
