Zoonoze i nove pandemije: Ključna uloga finansijskih giganata u njihovom sprečavanju

  • 06/12/2023
  • 0
Zoonoze poput ebole ili novih tipova koronavirusa, kao i brojne novonastale i zarazne bolesti koje su se ponovo aktivirale, često su rezultat pojačanih ljudskih akrivnosti (Foto ilustracija: Envato)
Zoonoze poput ebole ili novih tipova koronavirusa, kao i brojne novonastale i zarazne bolesti koje su se ponovo aktivirale, često su rezultat pojačanih ljudskih akrivnosti, (Foto: Ilustracija/Envato)

Zoonoze poput ebole ili novih tipova koronavirusa, kao i brojne novonastale i zarazne bolesti koje su se ponovo aktivirale, često su rezultat i posledica pojačanih ljudskih aktivnosti i nebrige kao što su uništavanje šuma, proširenje poljoprivrednog zemljišta, te povećanje lova i trgovine divljim životinjama.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu Lancet Planetary Health, istraživači su identifikovali javne i privatne kompanije koje deluju u sektorima povezanim s povećanim rizicima od pojave novih i ponovno aktiviranih zaraznih bolesti.

Analizirani su finansijski subjekti sa udelom u vlasništvu u 99 javnih firmi, tamo gde su podaci bili dostupni.

Otkriveno je da nekoliko, većinom američkih finansijskih entiteta, ali i javni investitori poput države Kalifornije, Norveške preko njenog državnog investicionog fonda i Švedske kroz njene penzijske fondove, takođe imaju udela u kompanijama koje posluju u poznatim žarištima u kojima se javljaju zoonoze i druge zarazne bolesti.

Zoonoze, pandemije i uticaj investicija na njihovo širenje

Viktor Galaz, glavni autor studije i viši istraživač u Stockholm Resilience Center at Stockholm University kaže da finansijski investitori imaju izuzetno važnu, ali najčešće zanemarenu ulogu kada je u pitanju sprečavanje pojave zaraznih bolesti.

On ističe da njihove investicije omogućuju ekonomske aktivnosti u područjima koja su poznata kao žarišta u kojima se javljaju zoonoze.

Veliki investitori imaju uticaj na kompanije koje posluju u ovim žarištima, a on bi mogao da bude iskorišćen za smanjivanje rizika od novih pandemija, naglašava Galaz.

Autori studije ističu brojne politike i prakse kojih bi veliki investitori trebalo da se pridržavaju, navodeći mere ekološke obnove, sisteme za nadzor i kontrolu patogena, ali i mere za kontrolu i poboljšanje zdravlja i ekonomske bezbednosti zajednica i populacija koje žive u potencijalnim geografskim žarištima u kojima se javljaju zoonoze i druge, novonastale, ili već poznate zarazne bolesti.

Paula A. Sančez, istraživač u Stockholm Resilience Center at Stockholm University i koautor studije kaže da korporativne politike fokusirane na uništavanje šuma i poboljšavanje kvaliteta tla nisu dovoljne za smanjivanje rizika od ponovne pojave zoonoze i neke druge zarazne bolesti.

Ona ističe da velike korporacije ne uzimaju u obzir kako uništavanje šuma i širenje poljoprivrednih površina povećavaju rizike od prelaska patogena sa tih površina na nove domaćine, to jest ljudsku i životinjsku populaciju koja tu živi.

Paula A. Sančez naglašava da su potrebne politike koje bi smanjile takve efekte i da je posebno potrebno uspostaviti dobre sisteme nadzora patogena, kao i poboljšanje zdravstvenog sistema u zajednicama koje obitavaju u područjima koja mogu biti žarišta neke zoonoze i drugih zaraznih bolesti.

Značajna uloga pojedinih zemalja

Nova studija ističe ulogu zemalja kao što su Francuska, SAD, Portugal, Norveška i Švedska, koje imaju značajna ulaganja u oblastima poznatim kao žarišta novonastalih zaraznih bolesti.

Autori studije sugerišu da ove zemlje mogu koristiti svoj finansijski uticaj za upravljanje rizicima izbijanja bolesti i pandemija.

Viktor Galaz navodi da je pandemija COVID-19 ukazala na velike ekonomske troškove koje zarazne bolesti mogu izazvati.

“Investicije u sektore koji mogu dovesti do novih epidemija nose značajne finansijske rizike, pa je potrebno da investitori i vlade proaktivno deluju u tom pravcu”, kaže on.

Galaz ističe i potrebu za prevazilaženjem trenutnih ekoloških, društvenih i upravljačkih metrika kako bi se bolje razumeli stvarni ekološki efekti.

Paula A. Sančez, sa druge strane, ukazuje na potrebu za standardizovanim izveštavanjem o korporativnim i investicionim aktivnostima u žarištima, kako bi se smanjio globalni rizik od izbijanja zaraznih bolesti.

Peter Sogard Jorgensen, jedan od autora studije, naglašava da će klimatske promene povećati rizik od novih epidemija zoonoze, ističući značaj preventivnog delovanja u ovim oblastima.

Autor: Mitar Petrović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *