Nedavna istraživanja su pokazala da COVID vakcinacija i prirodna infekcija virusom izazivaju različite imunološke odgovore.
Studija, objavljena u Journal of Medical Virology, detaljno istražuje ove razlike.
Rezultati su pokazali da COVID vakcinacija izaziva širi spektar antitela u odnosu na prirodnu infekciju. Ovo istraživanje naglašava važnost COVID vakcinacije u stvaranju snažnijeg i raznovrsnijeg imunološkog odgovora.
Kod učesnika koji su doživeli SARS-CoV-2 infekciju uprkos trećoj dozi vakcine, zabeležen je veći porast količine i kvaliteta antitela, ali bez daljeg povećanja u ćelijski posredovanom imunološkom odgovoru.
„Rezultati pokazuju da se odgovori imunog sistema značajno razlikuju kod vakcinisanih učesnika sa i bez naknadne infekcije SARS-CoV-2,“ kaže dr Moric Šnele, jedan od koautora ove studije.
Prof. dr Luis Erpenbek, profesor na Odeljenju za dermatologiju Univerzitetske bolnice u Minsteru, ističe da se broj antitela nakon vakcinacije brzo smanjuje, dok se ćelijski odgovor održava duže.
COVID vakcinacija i rezultati studije
Studija CoV-ADAPT, koja je uključila preko 400 zaposlenih u UMG, pokazala je relevantne razlike u imunološkim odgovorima između različitih kombinacija SARS-CoV-2 vakcina.
Istraživači iz Getingena su između marta i juna 2022. godine regrutovali 213 učesnika iz prvobitne grupe od preko 400 za treću fazu studije CoV-ADAPT. Iz studije su bili isključeni oni koji su uzimali lekove koji utiču na imunološki sistem.
Uzeti su uzorci krvi od učesnika studije, zaposlenih u UMG, nakon treće vakcinacije. Ispitivane su količina i kvalitet antitela, kao i aktivnost T ćelija. Kod 62 od 213 učesnika, došlo je do SARS-CoV-2 infekcije posle treće vakcinacije. Ostalih 151 ispitanik nije imao infekciju.
Podaci pokazuju da treća vakcinacija dovodi do poboljšanja virusno-specifične imune odbrane. Povećava se i količina i kvalitet antitela, kao i ćelijski imunološki odgovor.
U grupi od 62 učesnika koji su imali SARS-CoV-2 infekciju uprkos vakcinaciji, zabeležen je veći porast količine i kvaliteta antitela, ali bez povećanja ćelijskog imunološkog odgovora.
Studija je takođe istraživala zašto neki ljudi dobijaju SARS-CoV-2 infekciju uprkos vakcinaciji.
Nove infekcije nemoguće dugoročno predvideti
„Važan doprinos ove studije je to što, čak i na osnovu sveobuhvatnih imunoloških podataka, dugoročno ne izgleda moguće predvideti nove infekcije za pojedince,“ kaže dr Saša Dirks.
„Naši nalazi pokazuju da dugoročni imunološki status SARS-CoV-2 nije dovoljno značajan za tačnu procenu rizika na individualnom nivou,“ dodaje dr Moric Holstajn.
„Faktori okoline verovatno igraju veću ulogu u identifikaciji ljudi pod rizikom.“, kaže on.
Na studiji su radili naučnici iz Instituta za kliničku hemiju i Interdisciplinarne UMG laboratorije, Odeljenja za dermatologiju, venerologiju i alergologiju, Instituta za medicinsku mikrobiologiju i virologiju i Odeljenja za medicinsku statistiku UMG i Univerziteta u Minsteru.
Svi naučnici se slažu da studija CoV-ADAPT doprinosi boljem razumevanju imunoloških promena.
Šta je studija pokazala?
Ova studija daje novi uvid u razumevanje imunološkog odgovora izazvanog COVID vakcinacijom, što je ključno za dalje strategije u borbi protiv pandemije.
COVID vakcinacija se pokazala kao efikasna u stvaranju otpornosti na virus, dok prirodna infekcija pruža ograničeniji imunološki odgovor.
Ovo otkriće ima značajne implikacije za javno zdravstvo i strategije vakcinacije protiv COVID-a. Istraživanje ističe značaj koji ima COVID vakcinacija u efikasnoj borbi protiv pandemije i podržava trenutne preporuke o važnosti imunizacije.
Autor: Mitar Petrović
