Sadašnje metode merenja kancerogenih tumora mogu imati određena ograničenja. Istraživački tim sa Univerziteta Stanford razvio je uređaj za nošenje koji meri promene veličine i koliki je potkožni tumor kod miševa. Istraživači veruju da njihova nova tehnologija može da obezbedi novi način testiranja potencijalnih lekova protiv raka, a to bi na kraju moglo uticati na lečenje raka u budućnosti.
U ovom članku možete da pročitate:
- Nosivi uređaji
- Kako se ranije merilo koliki je potkožni tumor?
- Novi način kojim se meri potkožni tumor
- Šta kažu stručnjaci?
Nosivi uređaji
Tokom proteklih nekoliko godina, nosivi uređaji za praćenje zdravlja postali su veoma popularni. Iako su pametni satovi koji prate vašu dnevnu aktivnost i broj otkucaja srca uobičajeniji, istraživači su razvili uređaje za nošenje koji prate nivoe glukoze, brzinu disanja i epileptične napade.
Sada su istraživači sa Univerziteta Stanford kreirali mali nosivi uređaj sposoban da meri koliki je potkožni tumor i kako se menja njegova veličina.
Kako se ranije merilo koliki je potkožni tumor?
Kada se ćelije u tkivima vašeg tela podele i rastu više nego što bi trebalo, može se formirati tumor. Nisu svi tumori kancerogeni. Nekancerozni tumor se naziva benigni tumor, a kancerogeni tumor maligni tumor.
Tokom dijagnoze raka, lekar će izmeriti veličinu tumora. Lekar će zatim nastaviti da meri veličinu tumora tokom lečenja raka kako bi pratio da li tumor raste ili se smanjuje. Lekari takođe koriste veličinu tumora da bi utvrdili u kojoj fazi je rak.
Tradicionalno, medicinski profesionalci koriste dijagnostičko snimanje, kao što su rendgenski snimci, CT (kompjuterska tomografija) ili MRI (magnetna rezonanca) skeniranja da bi odredili veličinu tumora unutar tela. Lekar takođe može da koristi kaliper kojim se meri potkožni tumor, ili koji se nalazi na vrhu kože.
Merenje veličine tumora je takođe centralno za istraživanje novih tretmana raka procenom efikasnosti potencijalnih terapijskih sredstava za rak na životinjskim modelima.
„Sadašnje metode za otkrivanje progresije ili regresije tumora, kao što su merenja zasnovana na kaliperu ili slikama, zahtevaju značajnu ljudsku intervenciju i takođe imaju ograničenja u svojim vremenskim i dužinskim dimenzijama“, objasnio je za Medical News Today dr Aleks Abramson, prvi autor ove studije, asistent profesor na odeljenju za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo na Tehnološkom institutu Džordžije i nedavni post-doktor u laboratoriji Dženan Bao na Stenfordskoj školi inženjeringa.
„Često se ova merenja mogu vršiti samo svakih nekoliko dana, zbog rada i troškova povezanih sa procedurama“, dodao je on.
Novi način kojim se meri potkožni tumor
Poznat kao FAST — „Fleksibilni autonomni senzor za merenje tumora“ — nosivi uređaj koji su razvili dr Abramson i njegov tim sastoji se od rastezljive polimerne membrane nalik koži u koju je ugrađen sloj zlatne struje. Senzor se zalepi za kožu iznad mesta gde se trenutno nalazi kancerogeni tumor. Senzor takođe ima mali elektronski „ruksak“ koji drži bateriju.
Uređaj, međutim, meri samo kancerogene tumore, a ne one benignog porekla. Kako potkožni tumor raste ili se smanjuje, senzor se rasteže ili skuplja zajedno sa njim. Uređaj meri koliko naprezanja senzor doživljava. Podaci se prenose preko aplikacije za mobilni telefon, preko koje lekari mogu da dobiju i žive i istorijske podatke merenja.
Prema dr Abramsonu, nosivi senzor automatizuje ceo proces merenja regresije zapremine tumora, što znači da lekar može kontinuirano da obavlja merenja bez ikakvih dodatnih troškova ili rada.
„To je prvi alat koji pruža analizu regresije tumora in vivo u realnom vremenu. Ovaj alat nam omogućava da otkrijemo odgovor tumora na dati lek u roku od nekoliko sati nakon početka lečenja. Nadamo se da će nam to omogućiti da bolje razumemo kratkoročne efekte lekova na tumore i omogućiti naučnicima i zdravstvenim radnicima lakši metod za skrining lekova koji bi mogli da postanu terapije u budućnosti.“
Dok su istraživači koristili model miša za ovu studiju, dr Abramson je rekao da tim još uvek radi na uvođenju novog uređaja u kliničko okruženje. Do tada je rekao da istraživači mogu sami da naprave uređaj koristeći uputstva u svojoj studiji.
„Senzor trenutno košta oko 60 dolara za individualnu proizvodnju, iako bi masovna proizvodnja značajno smanjila troškove“, dodao je on. „Trčanje košta nekoliko centi dnevno.“
Za sledeće korake na ovom uređaju, dr Abramson je izjavio da planiraju da testiraju uređaj na više modela raka.
„Ovo će nam pomoći da razumemo odnos između kratkoročnih i dugoročnih odgovora tumora na lek. Na kraju, ovo razumevanje će nam pomoći da izaberemo optimalne režime terapije i doze za dati tip tumora.“
Šta kažu stručnjaci?
Medical News Today je takođe razgovarao sa dr Antonom Bilčikom, hirurškim onkologom i predsedavajućim odeljenja opšte hirurgije u Zdravstvenom centru Providens Saint John’s i šefom opšte hirurgije na Institutu za rak Saint John’s u Santa Monici, Kalifornija, o ovom novom uređaju za nošenje. On je rekao da je studija „veoma intrigantna“ jer je izuzetno važno razviti nove tehnike i tehnologiju za procenu odgovora tumora.
„Ovo je neinvazivan komad opreme koji može biti u stanju da proceni odgovor na lečenje bez potrebe za vađenjem krvi ili bez potrebe za dodatnim skeniranjem. Glavni problem sa njim je to što je veoma istražni. Studije su sprovedene na modelu miša. Dakle, mislim da sve što možemo da kažemo u ovom trenutku je da je to veoma intrigantno i svakako relevantno za ono čime se svakodnevno bavimo, a to je da procenimo rast tumora i odgovor na terapiju“, rekao je on.
Dr Ričard Rajterman, medicinski direktor za snimanje dojki u MemorialCare Breast Center u Orange Coast Medical Center u Fountain Vallei, Kalifornija, takođe je otkrio da ova studija izaziva razmišljanje jer nosivi uređaj može da prati različite parametre koje meri, a rezultati su pokazali korelaciju sa konačni patološki nalazi.
„To se zove konkordancija u medicini“, detaljno je objasnio. „Drugim rečima, Ks se slaže sa I. Dakle, merenja dogovorena sa konačnom patologijom i patologijom su konačni arbitar o tome koliko su tumori veliki i koliko su reagovali na hemoterapiju.“
Za naredne korake u ovoj vrsti istraživanja, dr Bilčik je istakao potrebu za dodatnim studijama o ovoj vrsti tehnologije.
„Ovo je veoma preliminarno – trebalo je uraditi više studija na životinjama. A onda je jasno pitanje od milion dolara da li će se ove studije modela miševa prevesti na ljude? Često su studije uspešne na modelima miševa i ispostavilo se da su manje uspešne na ljudima, tako da bi klinička ispitivanja na ljudima bila sledeći korak,“ rekao je dr Ričard Rajteerman.