Nova studija otkriva da zadovoljavanje naših dnevnih energetskih potreba kroz tri relativno slična obroka može biti najbolji način da se izbegne kognitivni pad. Drugim rečima balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije.
U ovom članku možete da pročitate:
- Kako balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije?
- Decenijsko proučavanje navika hranjenja
- Efekti različitog energetskog unosa
- Nedostaci studije da balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije
Kako balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije?
Hrana je gorivo. Pruža nam energiju potrebnu da naše telo funkcioniše i da ostane zdravo.
Prethodna istraživanja su se fokusirala na to kako kvalitet energije — hrane — koju konzumiramo može da utiče na naše zdravlje, a stručnjaci su istraživali kardiovaskularne i metaboličke zdravstvene ishode povezane sa periodom kada jedemo.
Međutim, bilo je malo istraživanja koja istražuju načine na koje distribucija našeg dnevnog unosa energije može uticati na dugoročno kognitivno zdravlje i da li ima bilo kakav uticaj na rizik od razvoja demencije.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), oko 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, a svake godine se dijagnostikuje 10 miliona novih slučajeva. Kako svetsko stanovništvo stari — udeo starijih ljudi stalno raste — SZO procenjuje da će 78 miliona ljudi imati demenciju do 2030. godine, a 139 miliona do 2050. godine.
Da bi bolje razumeli efekte koje unos energije i vreme obroka imaju na kogniciju, nova studija razmatra potencijalni efekat na kognitivni pad različitih rasporeda obroka, ili vremenskih obrazaca unosa energije (TPEI).
Rezultati studije pokazuju da balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije, u poređenju sa drugim, manje ravnomerno raspoređenim načinima konzumiranja ukupnog energetskog unosa ili TEI.
„Prema našim saznanjima, ova studija je jedna od retkih studija zasnovanih na populaciji koje istražuju povezanost TPEI i kognitivnog opadanja, iako su akumulirane studije povezale TPEI sa zdravstvenim ishodima, uključujući gojaznost, hipertenziju i kardiovaskularno zdravlje,“ pisali su autori.
Studija takođe pokazuje da je preskakanje doručka povezano sa lošijom kognitivnom funkcijom i bržim kognitivnim padom.
Decenijsko proučavanje navika hranjenja
Istraživači su izveli svoje zaključke iz analize podataka iz kineskog istraživanja zdravlja i ishrane 1997–2006. U te podatke uključene su navike u ishrani 3.342 osobe u Kini za koje je istraživanje prikupilo do četiri ponovljena unosa tokom 10 godina. Pojedinci su imali najmanje 55 godina starosti, a prosečna starost bila je 62,2 godine.
Autori napominju da je 61,2% živelo u ruralnim sredinama, a 13,6% je imalo srednju ili višu školu. Ljudi sa teškim kognitivnim padom isključeni su iz studije.
Na početku perioda studije, svaki učesnik je dobio i procenu ishrane i kognitivni test zasnovan na telefonu u kojem su ocenjeni za svoje trenutno i odloženo prisećanje reči, brojanje unazad i njihovu agilnost pri oduzimanju sedam od datih cifara.
Kognitivni rezultati su se kretali od 0 do 27 poena, pri čemu 27 poena predstavlja najviši nivo kognitivnog zdravlja.
Efekti različitog energetskog unosa
Istraživači su kategorisali vreme obroka pojedinaca u šest obrazaca ishrane:
- Ravnomerno raspoređeni: Ljudi su balansirali svoj energetski unos u tri približno jednaka obroka dnevno. Za doručak su potrošili 28,5% svoje dnevne energije, 36,3% za ručak i 33,8% za večeru.
- Dominantan doručak: Ljudi su jeli tri obroka, ali su konzumirali najveći deo energije, 49,5% za doručak.
- Dominantan ručak: Ljudi su jeli tri obroka, ali su najviše energije konzumirali, 64,3% za ručak.
- Dominantna večera: Ljudi su jeli tri obroka, ali su potrošili najveći deo energije, 64,5% na večeri.
- Bogati užinom: Ljudi su konzumirali 36,8% svog TEI-a iz grickalica.
- Preskakanje doručka: Ljudi su jeli malo ili nimalo doručkovali, konzumirajući samo 5,9% svog TEI
Obrazac preskakanja doručka bio je povezan sa kognitivnim padom od 0,14 poena kognitivnog testa godišnje, u poređenju sa ravnomerno raspoređenim obrascem. Nisu primećeni drugi slični padovi za druge obrasce.
Dr Kliford Segil, neurolog u Zdravstvenom centru Providens Saint John’s u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije uključen u studiju, opisao je ovo otkriće za Medical News Today kao „fascinantno“.
„Mislim da bi preskakanje obroka bilo gore ako odlučite da preskočite obrok za doručak“, rekao je on.
Međutim, kada su istraživači modifikovali moguće TPEI u samo četiri obrasca – ravnomerno raspoređeni, dominantni za doručak, dominantni za ručak i za večeru – svi su osim prvog bili povezani sa nižom kognitivnom funkcijom.
Međutim, nijedan od njih nije bio povezan sa ubrzanim gubitkom funkcije.
Nedostaci studije da balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije
Prema dr Segilu, studija bi mogla „nenamerno da potvrdi da imamo višak kalorija, a pod pretpostavkom da imamo višak kalorija, imamo gojaznost. I mislim da je tu urađena većina ovakvih istraživanja, o višku kalorija u opštem zdravlju.“
Ipak, primetio je, studija je generalno u skladu sa drugim istraživanjima koja pokazuju da „podela energije i uzimanje u ravnomerne obroke poboljšavaju kratkoročne kognitivne funkcije“.
„To ide u prilog onome što smo čuli za druga medicinska stanja.“
Prethodno istraživanje je pokazalo da vreme obroka utiče na cirkadijalni sat u telu. Kod sisara, cirkadijalni sat se nalazi u dve grupe nervnih ćelija koje se nazivaju suprahijazmatska jezgra (SCN), a koje se nalaze u regionu u bazi mozga koji se zove prednji hipotalamus.
Dr Hun-Ki Sung vanredni profesor na Odseku za laboratorijsku medicinu i patobiologiju na Univerzitetu u Torontu, objasnio je:
„Imamo dve različite vrste unutrašnjeg sata (cirkadijalni ritam). Jedan se nalazi u mozgu (centralni sat ili centralni cirkadijalni sat), a drugi sat u nekim perifernim tkivima, uključujući masti, jetru, creva i retinu (periferni cirkadijalni sat). Dok se centralni sat uglavnom reguliše svetlošću, periferni sat se može regulisati višestrukim faktorima, uključujući centralni sat i hranjenje.“
Dr Sung sugeriše da se cirkadijalna ishrana može odnositi na „ishranu sa cirkadijalnim ritmom ili cirkadijalnu ishranu“. Rekao je da to znači „da održavate ritmove hranjenja sinhronizovanim sa svojim unutrašnjim satom“. Napomenuo je da ishrana na ovaj način može uključivati tri obroka, „kao i obrok [ili] unos energije između obroka.“
Druge studije su povezale vreme obroka sa kratkoročnim poboljšanjem kognitivnih funkcija. Zapadni raspored trodnevnog obroka nastao je iz potreba poslodavaca i radnika tokom industrijske revolucije. Pre toga su bila češća dva velika obroka dnevno, zasnovana na kućnim i poljoprivrednim poslovima.
„Mislim da zdrav razum kaže da treba da pojedete obrok pre doba dana kada ćete biti najzaposleniji“, dodao je dr Segil. „Neki ljudi su zauzeti ujutro i zato se [često] savetuje obilan doručak, posebno za decu školskog uzrasta.“
Bilo kako bilo, i dalje je potrebno više istraživanja o tome da li balansiran obrok unapređuje kognitivne funkcije.
