Bolest demencije jedna je od najtežih oboljenja. Ona značajno otežava funkcionisanje u svakodnevnom životu i zbog toga je veoma važno znati tačno kakve su opcije na raspolaganju i kako se boriti sa njom.
Danas oko 55 miliona ljudi širom sveta pati od bolesti demencije, a svake godine ima skoro 10 miliona novih slučajeva. Pošto uglavnom pogađa starije od 65 godina, kako se životni vek ljudi povećava očekuje se da taj broj još poraste u godinama pred nama.
Iako je bolest demencije veoma rasprostranjena ima dosta predrasuda i pogrešnih tvrdnji kada je o njoj reč. Stoga u ovom tekstu biće istaknute i pobijene neke od njih.
Bolest demencije je neizbežna sa godinama
Da je ova tvrdnja tačna onda bi to podrazumevalo da je demencija normalan proces starenja. A nije. Alchajmerova bolest koji je najčešći oblik demencije, pogađa svega 3% ljudi između 65 i 74 godine starosti.
Čak i uz obavezan povećan rizik koji dolazi sa godinama, procenat obolelih je daleko od 50%. Kod ljudi do 84 godine startosti on iznosi oko 17%, a oko 32% za one starije od 85 godina.
Bolest demencije i Alchajmerova bolest su isto
Ova tvrdnja nije baš tačna, iako se u 60-80% slučajeva poklapaju ove dve bolesti. Demencija se definiše kao gubitak kognitivnih sposobnosti, da se misli, pamti i rezonuje, kao i bihevioralnih koje se odnose na ponašanje tokom dana.
Iako postoje mnoge zajedničke karakteristike demencije i Alchajmerove bolesti, postoji i jedna značajna razlika. Alchajmerova bolest vezana je isključivo za mozak, dok demencija može biti i vaskularna kao i pomešana.
Član porodice ima bolest demencije, stoga ću i ja
Jedan od najčešćih mitova je da je demencija genetska. To nije istina. Iako postoje neke genetske forme bolesti demencije, u većini slučajeva ne postoji snažna veza koja bi potkrepila ovu tvrdnju.
Ako se oboli od nekog oblika demencije pre 65. godine postoje veći izgledi za nasledno prenošenje. Ali kada se govori o procentima, u slučaju Alchajmerove bolesti govori se o 5.5% od svih slučajeva ove bolesti, što je realno na nivou statističke greške.
Bolest demencije javlja se isključivo kod starijih ljudi
U većini slučajeva da i godine jesu faktor rizika. Ali bolest demencije može zahvatiti i mlađe ljude.
Neka istraživanja su pokazala da kod ljudi starosne dobi između 30 i 64 godina od demencije oboli 38-260 ljudi na 100.000. U prevodu to je od 0.038% do 0.26%.
Bolest demencije znači i kraj normalnog života
Srećom, još jedna netačna tvrdnja. Iako demencija ume ozbiljno da zagorča život, to ne znači da je on gotov.
Ono što ljude posebno plaši je trajni gubitak pamćenja. Svakako da je gubitak pamćenja jedan od simptoma bolesti demencije, to nužno ne znači i trajan gubitak istog.
Ljudsko pamćenje je veoma nepredvidivo. Ali iako su problemi istog pouzdan znak Alchajmerove bolesti, to ne znači da je početak dementnog stanja. Svakako to nije razlog da se „dignu ruke“ od života.
Naravno, potrebna su izvesna prilagođavanja. Ali i dalje je moguće voditi život kakav se vodio i ranije.
Demencija uvek može preventivno da se tretira
Ova tvrdnja nažalost, nije tačna. Doduše postoje izvesni faktori koji mogu da smanje rizik od demencije.
Prema studiji iz 2020. identifikovano je 12 najtežih faktora rizika bolesti demencije:
- Slabije obrazovanje
- Visok pritisak
- Pogoršanje sluha
- Pušenje
- Gojaznost
- Depresija
- Fizička neaktivnost
- Dijabetes
- Smanjen društveni kontakt
- Alkoholizam
- Traumatično iskustvo mozga
- Zagađenost vazduha
Pravilnom prevencijom ovih faktora rizika, mogao bi da se ublaži rizik od bolesti demencije. Ali ni tada rezultati nisu zagarantovani.
