Zagađenje vazduha - Kako utiče na zdravlje?

Kako Zagađenje Vazduha Utiče na Zdravlje?

  • 28/10/2021
  • 0
Zagađenje-vazduha

Zagađenje vazduha može da bude uzrok mnogim zdravstvenim tegobama. Ona variraju od blagih poremećaja disanja do ozbiljnih kardiovaskularnih problema.

Šta je Zagađenje vazduha?

Štetni gasovi i čestice u vazduhu dolaze sa najrazličitijih izvora. Neki od najčešćih su izduvni gasovi iz automobila, od uglja koji gori ili dim cigarete.

Zagađenje vazduha sastoji se od čestica koje mogu biti prirodnog i veštačkog porekla. Te čestice mogu da se stvaraju i u otvorenom i zatvorenom prostoru. One karakteristične u otvorenom prostoru nastaju iz:

  • Uglja koji gori
  • Štetni gasovi poput azotnih oksida i sumpor dioksida
  • Dim cigare
  • Ozon u nivou tla

One u zatvorenom prostoru nastaju iz:

  • Hemikalija za održavanje domaćinstva
  • Ugljenmonoksid ili radon
  • Građevinski materijal poput olova i azbesta
  • Polen
  • Glina
  • Dim cigare

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) emisije čestica sa najvećim rizikom po zdravlje su:

Posledice zagađenja vazduha po zdravlje

Kratkoročno izlaganje česticama zagađenog vazduha, u prvom redu ozonu u nivou tla, može da utiče respiratorni sistem. Može da dovede do respiratornih infekcija i smanjene funkcije pluća.

Izlaganje sumpordioksidu  može izazvati probleme sa očima, respiratornim funkcijama i iritaciju kože.

Dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu može izazvati hronične bolesti pluća. Prema podacima SZO zagađenost vazduha je uzročnik ovih bolesti kod 43% slučaja. Kada govorimo o raku pluća zagađenje vazduha uzročnik je u 29% slučajeva.

Život u oblastima sa visokim nivoom zagađenja vazduha ima jako veliki uticaj na kardiovaskularne bolesti. Istraživanje iz 2018. pokazalo je da je u 2015. zagađenje vazduha odgovorno za 19% smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim bolestima, kao i za 21% onih koji su umrli od šloga i 24% od koronarne bolesti srca.

Problem zagađenja vazduha u Srbiji i regionu?

Dana 28. oktobra Beograd se ponovo, posle skoro godinu dana, našao na samom vrhu liste gradova širom sveta po merenju iqair. Do kraja dana Beograd se spustio na četvrto mesto, ali je i tako bio najzagađeniji grad u Evropi sa indeksom 170, što je dovoljno za mesto u crvenoj zoni.

Pored Beograda prvih pet mesta među evropskim gradovima na ovoj listi zauzimaju još tri iz regiona. Zagreb je na drugom mestu, takođe u crvenoj zoni, Priština na četvrtom i Skoplje na petom su u narandžastoj zoni.

Poslednji izveštaj o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji, koji je objavila Svestka zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Institutom zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milan Jovanović Batut’’, procenjuje da je u 2016. godini izloženost zagađenom vazduhu u spoljašnjoj sredini uzrokovala 4,2 miliona prevremenih smrti širom sveta. Od tog broja, oko 6 592 smrtnih slučajeva i 131 183 izgubljenih godina života je posledica zagađenja vazduha u Srbiji – napisao je još 2019. Srđan Kukolj iz organizacije HEAL koja se bavi uticajem zagađenja vazduha na zdravlje u Srbiji.

Kako smanjiti efekte koje ima zagađenje vazduha?

Kada bi se smanjila izloženost česticama zagađenog vazduha u zatvorenom prostoru najefikasnije je držati redovnu čistotu prostora, kao i redovno provetravanje.

Što se tiče smanjenja izloženosti zagađenim vazduhom na otvorenom prostoru valjalo bi da se:

  • Izbegava šetnja pored prometnih puteva
  • Smanjiti vežbanje na otvorenom

Ostati u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet i smanji zagađenje vazduha.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *