Alarmantan broj žrtava zagađenja: Evropa broji pola miliona izgubljenih života u jednoj godini!

  • 28/11/2023
  • 0
Zagađenje vazduha u EU postaje ozbiljan uzročnik smrtnosti (Foto/ilustracija: Envato)

Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se suočava moderna Evropa. Nevidljiv ali opasan, ovaj problem ne samo da narušava kvalitet života, već ima i dalekosežne posledice po zdravlje stanovnika. Prema nedavnim izveštajima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), više od pola miliona ljudi u Evropskoj uniji izgubilo je život tokom 2021. godine zbog bolesti direktno povezanih sa zagađenjem vazduha. Od tog broja čak 1200 preminulih od posledica zagađenja vazduha u EU je bilo mlađe od 18 godina, a regioni sa najvišom koncentracijom zagađujućih čestica su prostor centralne-istočne Evrope i Italija.

Ove alarmantne brojke su jasan pokazatelj da zagađenje vazduha nije samo ekološki, već i ozbiljan javnozdravstveni problem.

Brojke koje zabrinjavaju: Nevidljivi ubica koji prkosi Evropi

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu otkrivaju sumornu realnost. U 2021. godini, zagađenje vazduha u EU dovelo je do više od 253.000 prevremenih smrtnih slučajeva uzrokovanih česticama PM2.5, koje su premašile maksimalne dozvoljene vrednosti preporučene od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Dodatno, istraživači povezuju još 52.000 smrtnih slučajeva sa prekomernim nivoom azot-dioksida i 22.000 sa kratkotrajnim izlaganjem visokim nivoima ozona. Ove brojke naglašavaju da zagađenje vazduha nije samo ekološki problem, već i ozbiljna pretnja javnom zdravlju, koja ne diskriminiše i utiče na sve slojeve populacije.

Prepreke u čišćenju evropskog neba

Napori na smanjenju zagađenja vazduha u Evropskoj uniji daju ohrabrujuće rezultate.

Od 2005. do 2021. godine, broj smrtnih slučajeva usled izloženosti PM2,5 smanjen je za 41%, sa ambicijom da se taj procenat poveća na 55% do kraja ove decenije.

Ovi podaci ukazuju na važnost i efikasnost politika i mera koje su usmerene na smanjenje zagađenja. Međutim, iako je postignut značajan napredak, izazovi i dalje ostaju.

Evropski parlament je, u nastojanju da uskladi pravila EU o kvalitetu vazduha sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije, odložio punu implementaciju ovih mera do 2035. godine. Stručnjaci upozoravaju da, iako su napravljeni koraci napred, dalji napori su neophodni kako bi se osiguralo da nivoi zagađenja vazduha ne samo da budu u skladu sa preporukama, već i da se smanji njihov uticaj na javno zdravlje.

Zagađenje vazduha u EU kao ekološki izazov, kako dalje?

Uprkos napretku, borba protiv zagađenja vazduha ostaje ključni prioritet.

Evropski komesar za životnu sredinu, Virginijus Sinkevičijus, ističe da „brojke koje je danas objavila EEA podsećaju nas da je zagađenje vazduha i dalje primarni zdravstveni problem životne sredine u EU.“

Takođe, Alberto Gonzales Ortiz, istraživač zagađenja vazduha iz EEA, ukazuje na ozbiljnost situacije.

„Kada ljudi dobiju rak pluća, obično umiru vrlo brzo“, ističe Gozales Ortiz, čime se naglašava kako zagađenje vazduha direktno utiče na smrtnost i kvalitet života.

„Pozitivna vest je da vlasti na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou preduzimaju mere za smanjenje emisija, kao što su promovisanja javnog prevoza ili biciklizma u gradskim centrima, ali i kroz ažurirano zakonodavstvo“, rekla je Leena Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA.

Ova istraživanja i izjave stručnjaka ne samo da ukazuju na trenutnu situaciju, već i pozivaju na hitne i odlučne mere kako bi se osiguralo zdravije i održivije okruženje za buduće generacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *