Mnogi ljudi koji kao kućno grejanje koriste peći na drva nisu svesni povezanih opasnosti po zdravlje od zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, posebno za decu i starije odrasle osobe.
U ovom članku možete da pročitate:
- Kako kućno grejanje utiče na zagađenje vazduha?
- Zdravstveni efekti koje proizvodi kućno grejanje
- Koji su najveći zagađivači?
- Negativni efekti koje ima kućno grejanje na drva
- Zdravije i čistije alternative
Kako kućno grejanje utiče na zagađenje vazduha?
Peći na drva stvaraju ugodnu atmosferu u hladnoj zimskoj noći, ali estetska privlačnost koju ovo kućno grejanje ima, sa sobom nosi visoku cenu za ljudsko zdravlje. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) upozorava da je dim od drveta u velikoj meri odgovoran za loš kvalitet vazduha tokom zimskih meseci u mnogim stambenim oblastima širom.
Sagorevanje drveta, pored proizvodnje toksičnih gasova kao što su azotni oksidi i ugljen monoksid, takođe stvara sitne, čvrste čestice koje su uzročnik zagađenog vazduha.
„Zagađenje česticama je posebno opasno jer su te čestice toliko male da mogu da putuju duboko u pluća, izazivajući iritaciju i upalu“, rekao je dr Džon M. Džejms, medicinski specijalista i portparol Američke fondacije za astmu i alergije.
„Neposredna izloženost može izazvati kašalj, piskanje, kratak dah, stezanje u grudima i napade astme. Hronična izloženost može dovesti do ukupnog pada funkcije pluća i hroničnog bronhitisa“, rekao je on za Medical News Today.
Prema EPA, čestice (PM) takođe mogu izazvati infarkt, moždani udar, nepravilan srčani ritam i srčanu insuficijenciju, posebno kod ljudi koji su već pod visokim rizikom od ovih stanja.
Što su čestice manje, lakše prelaze iz pluća u krvotok i po celom telu. Najštetnije čestice su stoga manje od 2,5 mikrometara (hiljaditih delova milimetra) u prečniku i poznate su kao PM2,5.
Pored domaćeg sagorevanja drveta, drugi izvori PM2,5 uključuju elektrane, motore motornih vozila i gumene gume kako se troše.
Zdravstveni efekti koje proizvodi kućno grejanje
Čestice se zadržavaju u plućima, srcu, mozgu i drugim organima, gde mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno za ranjive pojedince kao što su deca, starije osobe i osobe sa već postojećim stanjima. Prema Britanskoj fondaciji za pluća, PM2,5 može izazvati hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) i rak pluća. Takođe mogu postojati veze između izloženosti PM2,5 i dijabetesa, kao i bolesti mozga kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
Niska porođajna težina je takođe pronađena kod beba majki koje su bile izložene PM2,5 tokom trudnoće. Nedavna studija je pokazala da povećana izloženost PM2,5 takođe može biti povezana sa lošijim rasuđivanjem i sposobnostima rešavanja problema, kao i većim rizikom od anksioznosti i depresije.
EPA izveštava da nivoi PM u zatvorenom prostoru mogu premašiti one na otvorenom. Izvori uključuju bilo koju vrstu sagorevanja, od pušenja cigareta, kuvanja i sveća, do otvorenih kamina, peći na drva i grejača na gas ili kerozin bez ventilacije.
Drvo je relativno jeftino gorivo, što ga čini posebno privlačnim načinom za kućno grejanje kada cene nafte i gasa rastu. Peći na drva su takođe postale popularne poslednjih godina zbog svoje estetske privlačnosti. Međutim, oni su glavni izvor čestica, kako u zatvorenom tako i na otvorenom.
Nedavni pregled je otkrio da otvorena vatra stvara najviše čestica za svaku jedinicu grejanja, a zatim u opadajućem redosledu peći na više goriva, a zatim peći koje sagorevaju drvene pelete. Studija iz 2020. pokazala je da su nivoi PM2,5 u zatvorenom prostoru bili tri puta veći u domaćinstvima koja su koristila peći na drva u poređenju sa onima koja nisu. Istraživanje je pokazalo da je otvaranje vrata peći radi dodavanja goriva izazvalo skokove u nivou čestica u zatvorenom prostoru.
Koji su najveći zagađivači?
Kotlovi na naftu i gas takođe proizvode čestice, ali ukupan doprinos sagorevanja drva u pećima i otvorenoj vatri ukupnom zagađenju česticama je daleko veći. U Velikoj Britaniji, na primer, vladin izveštaj procenjuje da je upotreba drveta kao goriva činila 70% emisija PM2,5 iz domaćeg sagorevanja 2020. godine.
Emisije PM2,5 iz ovog izvora porasle su za 35% između 2010. i 2020. godine i dostigle 17% ukupnih emisija PM2,5. Ovo sugeriše da je 2020. godine kućno grejanje u Velikoj Britaniji proizvelo više zagađenja česticama nego sav drumski saobraćaj, koji je činio 13% zagađenja PM2,5.
Peći na drva su popularan način zagrevanja domova u ruralnim oblastima, gde mogu izazvati visok nivo unutrašnjeg i spoljašnjeg zagađenja česticama. Zajednice sa niskim prihodima mogu biti posebno ranjive.
Istraživanje o zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru u ruralnim oblastima SAD otkrilo je veće koncentracije PM2,5 u domovima na Aljasci i Navaho, na primer, u poređenju sa domovima u Montani. Domaćinstva koja u skorije vreme nisu čistila svoj dimnjak i ona koja nisu koristila visokokvalitetne peći imala su znatno veći nivo PM2,5 u zatvorenom prostoru.
Da bi se smanjilo zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru, EPA preporučuje da ljudi:
- Izbegavaju upotrebu peći bez ventilacije, kamina ili grejača prostora na gorivo u zatvorenom prostoru.
- Izaberu peć na drva koja je sertifikovana kao usaglašena sa standardima EPA za emisiju štetnih gasova i uverite se da vrata dobro pristaju.
- Korise odgovarajuće gorivo za peći i kamine, kao što su dobro začinjena, suva drva.
Međutim, ne postoji takva stvar kao što je gorionik na drva bez zagađenja.
„Čak i najbolje dizajnirana i najbolje rukovana peć na drva (ili kompozitne drvene pelete) ipak proizvodi izvesno zagađenje vazduha. Čak i ako je odzračivanje izduvnih gasova idealno i svi proizvodi sagorevanja se ispuštaju u spoljašnji vazduh, te emisije često ostaju u neposrednoj blizini mesta stanovanja koje ih emituje, a uobičajeno je da se neke od tih emisija ponovo uvlače u vazduh koji se unosi u kuću“, rekao je Kevin M. Stjuart, direktor zastupanja zdravlja životne sredine i javne politike u Američkom udruženju za pluća.
On je istakao da zagađivači koji se ispuštaju iz šporeta mogu da uđu i u susedne domove.
Negativni efekti koje ima kućno grejanje na drva
Čak i peći koje ispunjavaju najviše ekološke standarde mogu izazvati veće zagađenje spoljašnjeg vazduha nego kamion. Na primer, istraživači su otkrili da je – za istu energetsku snagu – kućno grejanje na drva koje je ispunilo standard EcoDesign Evropske unije iz 2022. proizvelo 750 puta više PM2,5 od teških teretnih vozila.
Naučnici takođe upozoravaju na porast zagađenja česticama u zatvorenom prostoru kad god neko otvori vrata peći da bi dodao još goriva. Kotlovi na drvene pelete izbegavaju ovaj problem jer koriste zatvoreni, automatski sistem za dovod peleta u peć.
Takođe su veoma efikasni i imaju nisku emisiju čestica. Osim toga, njihovo gorivo je održivo jer se pravi od otpadnog drveta. Loša strana je što su kotlovi na drvene pelete skupi, zahtevaju često održavanje i veliki prostor za skladištenje peleta.
Pored preporuka EPA za minimiziranje emisija iz peći na drva, dr Džon M. Džejms iz Američke fondacije za astmu i alergije ima još nekoliko saveta:
„Proverite da je prostor u kojem se koristi peć na drva pravilno opremljen […] Ovo uključuje kvalitetan uređaj za filtriranje vazduha, održavanje alarma za dim, instaliranje detektora ugljen-monoksida, držanje aparata za gašenje požara pri ruci iu ispravnom radnom stanju i držanje svega zapaljivog podalje od peći.”
Zdravije i čistije alternative
Dobra vest za one koji hoće zdravije kućno grejanje je da je sada dostupna visokotehnološka alternativa sagorevanju goriva bilo koje vrste. Poznata kao toplotna pumpa, ne proizvodi direktno zagađenje ili emisije gasova staklene bašte.
Toplotna pumpa hvata i koncentriše toplotu izvan kuće — bilo sa otvorenog vazduha ili pod zemljom — i dovodi je unutra. Poput frižidera ili klima uređaja, on koristi električnu energiju da naizmenično isparava i kondenzuje rashladno sredstvo.
Rashladno sredstvo apsorbuje toplotu iz atmosfere ili zemlje dok isparava, a zatim oslobađa toplotu u zatvorenom prostoru dok se kondenzuje u tečnost. Pumpa koristi manje električne energije od običnog električnog grejača, kao što je grejač ventilatora, za istu količinu toplote.
Međutim, troškovi instalacije predstavljaju nedostatak za većinu toplotnih pumpi, kako bi postala raširenije kućno grejanje. Noviji, „visokotemperaturni“ dizajni imaju potencijal da smanje ove troškove.
Konvencionalne, „niskotemperaturne“ toplotne pumpe rade najefikasnije na oko 35–45°C, u poređenju sa temperaturama od 60–80°C u sistemu centralnog grejanja na gas ili ulje. Ugradnja jedne od ovih pumpi, dakle, podrazumeva dodatnu izolaciju doma i remont sistema centralnog grejanja kako bi se povećala površina radijatora, ili ugradilo podno grejanje.
Međutim, novije, visokotemperaturne pumpe mogu da isporuče temperature od 60-80°C. Dakle, u teoriji, oni se mogu ugraditi u postojeći sistem centralnog grejanja. Ove pumpe, poput onih koje proizvodi švedska kompanija Vattenfall, podižu temperaturu upotrebom ugljen-dioksida ili propana, a ne konvencionalnog rashladnog sredstva. Takođe koriste veliki rezervoar za vodu u zatvorenom prostoru za skladištenje ili „baferovanje“ toplote.
„U osnovi, toplotna pumpa koristi ugljendioksid, a ne sintetički proizvod kao mnoge tradicionalne toplotne pumpe. Postoji i tampon (džinovski rezervoar za vodu) koji snabdeva toplom vodom kuću kao i grejanje“, objasnila je Emili Fol, portparol Vattenfall-a.
Međutim, vredi napomenuti da visokotemperaturne toplotne pumpe troše više električne energije od konvencionalnog tipa, što povećava njihove troškove rada.
Još jedna čista alternativa biomasi i fosilnim gorivima je vodonik, koji ne proizvodi gasove staklene bašte ili čestice kada sagoreva. Istraživanja i rana ispitivanja su u toku kako bi se ispitala bezbednost vodonika kao alternativnog izvora goriva za kućno grejanje.
U međuvremenu, jedna od najbrže rastućih tehnologija je „daljinsko grejanje“, koje uključuje dovođenje toplote iz fabrika, spalionica otpada ili podzemnih („geotermalna“ toplota) u domove.
Ovo dobro funkcioniše u oblastima visoke gustine naseljenosti, kao što su gradovi, ali manje u ruralnim oblastima. Predstoji mnogo istraživanja i ulaganja, ali tehnologije poput ovih nude dobitnu kombinaciju za borbu protiv klimatskih promena i poboljšanje javnog zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru trenutno izaziva 3,8 miliona prevremenih smrti svake godine. Dakle, iako možda nema estetsku privlačnost peći na drva ili otvorene vatre, kućno grejanje sa niskim sadržajem ugljenika ima potencijal da spasi milione života širom sveta u narednim decenijama.
