Kardiovaskularne bolesti najčešći su uzrok smrti u svetu. Opšte poznata je činjenica da životni stil najviše utiče na kardiovaskularni sistem, ali ni faktor okoline nije zanemarljiv.
Kardiovaskularne bolesti
Po statistici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) godišnje od kardiovaskularnih bolesti život izgubi skoro 17.9 miliona ljudi. To su bolesti srca i krvnih sudova, što za posledicu može da ima srčani udar ili šlog, što je uzrok smrti za 80% ljudi koji umiru od posledica ovih bolesti.
Nezdrave navike čest su uzročnik kardiovaskularnih bolesti, među kojima su najpogubnije:
- Pušenje
- Nemanje fizičke aktivnosti
- Visok nivo soli u ishrani, a manjak povrća i voća
- Konzumiranje alkohola u velikim količinama
Redukcija ovih faktora svakako je najpouzdaniji način prevencije. Ali novija istraživanja su pokazala da i faktori okoline igraju ozbiljnu ulogu kod kardiovaskularnih bolesti
Faktori okoline koji uzrokuju kardiovaskularne bolesti
Vodeći stručnjak na ovom polju profesor Tomas Mincel koji je direktor kardiologije na medicinskom centru Univerziteta Johan Gutenberg u Maincu, skrenuo je pažnju da zvanična nauka često previđa faktore okoline kao uzročnike kardiovaskularnih oblasti.
Kao odgovor na ovakav tretman Mincel i njegovi saradnici sproveli su seriju istraživanja u kojima su analizirali različite faktore okoline i njihov uticaj na kardiovaskularne bolesti. Posebnom pažnjom bili su sledeći faktori okoline:
- Buka
- Zagađenje vazduha
- Svetlosno zagađenje
- Klimatske promene
Buka. U jednoj analizi došlo se do zaključka da na svakih 10 decibela za koje poraste buka na putu rizik od bolesti srca povećava se za indeks 1.08
Zagađenje vazduha. Istraživanje iz 2019. došlo je do zaključka da u Evropskoj uniji svake godine umre oko 592.000 ljudi usled oštećenja ozonskog omotača. Oko 41% tih ljudi umrlo je od srčanih bolesti ili šloga.
Svetlosno zagađenje. Ili fotozagađenje se definiše kao promena nivoa svetlosti nastale usled prisustva antropogenog, veštačkog svetla. Istraživanje je pokazalo da ono ometa sirkadni ritam, što može da uzrokuje kardiovaskularne bolesti.
Klimatske promene. Posebno globalno zagrevanje dovodi do učestalih požara, a oni do zagađenja vazduha. Istraživanje profesora Mincela pokazalo je da i naglo povećanje i naglo smanjenje temperatura povećavaju rizik za kardiovaskularne bolesti.
Zašto zvanična nauka zanemaruje faktore okoline?
Ipak, i dalje zvanična nauka nije jedinstvena na liniji da se kao značajni uzročnici za kardiovaskularne bolesti mogu uzeti faktori okoline. Profesor medicine na univerzitetima u Luivilu i Kentakiju Aruni Bantnagar ističe da nije ni lako proučavati faktore okoline.
„Faktori okoline su mnogostruki, stoga je teško proučavati ih. Identifikovanje i obraćanje pažnje na ove rizike uglavnom je van domašaja trenutno vodećih ljudi u medicini. Procena ovih rizika i nastojanje da se oni ublaže zahteva multidisciplinarne timove koji se sastoje od inžinjera okoline, toksikologa, kardiologa, sociologa, političara i najvažnije vodećih ljudi u zajednici. To su timovi koje je teško sjediniti i uposliti.
Tradicionalno mi smo se fokusirali na otklanjanje faktora rizika vezanih za ponašanje i životne navike. Ali ovaj pristup daje ograničen efekat. Individue ipak ne mogu izbeći izlaganje štetnim faktorima okoline. Zbog toga je potreban veći društveni napor. Jer kod 70-80% obolelih od kardiovaskularnih bolesti faktori okoline su značajan uzročnik.
Ova istraživanja mogu nam pomoći da se orjentišemo i na ove stvari i fokusiramo na prevenciju da ona bude što efikasnija. Još više istraživanja je potrebno da se definišu relativni rizici sa različitih izvora. Potrebna su nam da razumemo faktore okoline kao okidače kardiovaskularnih bolesti i da sprečimo njihov štetan uticaj.
Najvažnije je da modifikujemo istraživanja i dođemo do opipljivih rezultata kako klimatske promene mogu da utiču na kardiovaskularne bolesti,“ rekao je Bantnagar.
