Za depresiju kažu da je bolest 21. veka. Iako je to mentalno stanje, simptomi depresije mogu da budu i psihički i fizički. Zbog toga je važno upoznati ih i reagovati na vreme.
Šta je depresija?
Brzi tempo, puno stresa, to je karakteristika života velike većine ljudi danas. Velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.
Depresiju karakteriše patološko raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli.
Iako je ovo stanje mentalne kategorije simptomi depresije su često fizičke prirode, što znači da ako se ti simptomi tretiraju na pravi način da će i borba sa ovim opakim stanjem biti lakša i učinkovitija.
Fizički simptomi depresije
Depresija je stanje naglašenog neraspoloženja i emotivnog poremećaja. Emotivni okidači obično su teški događaji koji se dese, poput gubitka voljene osebe, smrtnog slučaja. Međutim, postoje i fizički okidači odnosno simptomi depresije:
- Umor
- Spavanje duže nego uobičajeno
- Nagli porast ili opadanje apetita
- Usporeno pričanje i kretanje
- Neočekivani bol ili glavobolja
- Smanjeni libido
- Zatvor ili dijareja
Čime su izazvani fizički simptomi depresije?
Postoje tri osnovna uzroka fizičkih simptoma depresije:
- Promena apetita
- Promena ritma spavanja
- Zamor
Studija iz 2019. bavila se vezom između gubitka apetita i poremećaja usred major depresije. Došlo se do zaključka da su poremećaji ishrane znatno prisutniji kod onih koji boluju od major depresije.
Jedna od pretpostavki autora istraživanja je da se promenama u hormonima koji regulišu apetit (leptin pre svih) može objasniti uzročno-posledična veza između gubitka apetita i depresije.
Da je promena ritma spavanja jedan od okidača simptoma depresije pokazala je jedna studija iz 2015. Promene u neurotransmiterima i moždanim funkcijama dovode do REM parasomnije.
Ova studija je pokazala da osobe koje pate od depresije imaju istu aktivnost u mozgu kao i one sa REM parasomnijom za vreme spavanja.
Umor i nedostatak energije mogu se dovesti u vezu sa nervnim transmiterima koji ne funkcionišu kako bi trebalo. Studija iz 2018. pokazala je da se u tim transmiterima povećava nivo noreopinefrina i dopamina, koji pospešuju razvoj depresije.
Kako se leče simptomi depresije?
Lečenje ovakvih stanja obuhvata kombinovano terapiju medikamentima i razgovorom. Antidepresivi smanjuju simptome depresije.
Što se tiče terapije razgovorom jedna od najrasprostranjenijih je kognitivno bihejvioralna. Ona predstavlja pragmatičnu kombinaciju dve veoma efikasne psihoterapijske metode – kognitivne i bihevioralne terapije spojene u jednu celinu predstavljaju dobro sredstvo u prevladavanju širokog spektra psihičkih poremećaja.
Kognitivni model smatra da za naša osećanja i ponašanje nije bitno šta nam se dešava, već kako mi procenjujemo te dogadjaje. Kognitivne tehnike su usmerene ka prepoznavanju i izmeni automatskih misli, a dublje promene se dobijaju intervencijama na nivou šema.
Suština bihejvioralnog modela je da je patološko ispoljavanje, zapravo, naučeno maladaptivno ponašanje (reakcije izbegavanja i bežanja). Po ovom konceptu centar je ponašanje. Bihejvioralne tehnike su usmerene ka izmeni maladaptivnog ponašanja i sticanju novih veština.
