Nova studija iz Kanade otkrila je mogućnost da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije. Do ovog zaključka se došlo pošto su ljudi sa viškom masnog tkiva imali niže rezultate na kognitivnim testovima.
U ovom članku možete pročitati:
- Kakve štete pravi povećana telesna težina?
- Da li povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije?
- Uzroci za tvrdnju da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije
- Kako sprečiti slabljenje kognitivnih funkcija?
Kakve štete pravi povećana telesna težina?
Opšte je poznato da je višak telesne težine povezan sa mnogim zdravstvenim stanjima. Sada su istraživači otkrili vezu između adipoznosti — previše masnog tkiva u telu — i kognitivnog oštećenja. Drugim rečima da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije.
Na početku nove studije, kanadski istraživači su utvrdili adipoznost kod više od 9.000 učesnika. Izmerili su i ukupnu telesnu masnoću i visceralno masno tkivo (PDV) – masnoću koja se pretežno nalazi oko organa u trbušnoj duplji.
Prethodne studije su povezivale PDV, ili visceralnu masnoću, sa povećanim morbiditetom i većim rizikom od smrtnosti. Visceralna mast povećava rizik od mnogih stanja, kao što su:
- Bolesti srca, uključujući srčani udar
- Dijabetes tipa 2
- Povišen krvni pritisak
- Karcinom dojke
- Alchajmerova bolest
Ova najnovija studija sugeriše da višak masti može imati i mentalne efekte pored fizičkih. A to je da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije.
Da li povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije?
Kao glavno polazište za tvednju da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije uzeti su rezultati kognitivnih testova. Svi učesnici su uradili dva kognitivna testa — Test zamene digitalnih simbola (DSST) i Montrealsku kognitivnu procenu (MoCA) — da bi procenili niz kognitivnih funkcija.
Istraživači su prilagodili rezultate za kardiovaskularne faktore rizika, nivo obrazovanja i vaskularnu povredu mozga otkrivenu MRI, za koju se zna da je povezana sa kognitivnim oštećenjem.
Istraživači su otkrili da su veća ukupna telesna masnoća i veći PDV značajno povezani sa nižim rezultatima DSST i MoCA. Povezanost je bila veća na DSST, koji procenjuje brzinu obrade, nego na MoCA, koji je višedimenzionalni kognitivni test.
U poređenju sa onima u najnižem kvartilu (25%) adipoznosti, učinak onih u najvišem kvartilu bio je ekvivalentan kao oni koji se dobijaju za dodatne tri godine kognitivnog starenja.
Ovi rezultati nisu neočekivani, kao što je dr Anton Porsteinson, profesor i direktor programa za brigu o Alchajmerovoj bolesti, istraživanje i obrazovanje (AD-CARE) na Medicinskom centru Univerziteta u Ročesteru, rekao za Medical News Today:
„Dobro je poznato da su veća adipoznost i telesna masnoća povezani sa povećanim kardiovaskularnim faktorima rizika i da su oni povezani sa povećanim rizikom od kognitivnog pada. Ova studija preseka otkrila je da je višak adipoznosti faktor rizika za smanjene kognitivne rezultate, nezavisno od kardiovaskularnih faktora rizika, nivoa obrazovanja i vaskularne povrede mozga otkrivene MRI.“
Ova studija pojačava nalaze iz prethodne studije u kojoj su ispitane starije odrasle osobe u Dablinu, koja je otkrila povezanost između adipoznosti, posebno centralne adipoznosti, i smanjene kognitivne funkcije.
Uzroci za tvrdnju da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije
Ova studija ne može da dokaže uzročnu vezu između adipoznosti i kognitivnog oštećenja, odnosno da povećana telesna težina slabi kognitivne funkcije, kao što je dr Emon Lerd, viši naučni saradnik na Triniti koledžu u Dablinu u Irskoj, istakao za Medical News Today:
„To je poprečni presek i može biti teško otkriti asocijacije i identifikovati da li je visceralna adipoznost uzročna, a ne samo u korelaciji sa smanjenim kognitivnim rezultatima. Ali asocijacija je jasna.”
Istraživači su kontrolisali kardiovaskularni rizik i vaskularne povrede mozga, za koje je istraživanje pokazalo da izazivaju kognitivno oštećenje. Dakle, šta bi još moglo biti odgovorno za vezu?
Autori sugerišu da upala može igrati ulogu u kognitivnim oštećenjima kod onih sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Jedna nedavna studija koja je uključivala više od 15.000 pojedinaca otkrila je visok nivo C-reaktivnog proteina u plazmi, markera upale, kod onih sa visokim indeksom telesne težine i visokim odnosom struka i kukova.
Dr Anton Porsteinson se složio sa ovom teezom, rekavši: „Sistemska upala i netolerancija na glukozu se pojavljuju kao glavni osumnjičeni.“
Dr. Emon Lerd takođe podržava da zapaljenje ima ulogu. Rekao je: „Proinflamatorni citokini iz masnog tkiva takođe mogu potencijalno doprineti oštećenju tkiva putem upale.“
Postoje i drugi potencijalni okidači. Na primer, „Adipoznost često može da ide ruku pod ruku sa drugim hroničnim stanjima, kao što je hipertenzija, koja bi mogla biti poseban okidač“, rekao je dr Emon Lerd.
„Gojaznost bi mogla biti povezana sa smanjenim protokom krvi u mozak, što može povećati rizik od oštećenja vaskularnih mikroćelija, što bi moglo dovesti do smanjenja rezultata kognitivnih testova“, dodao je on. U drugoj studiji, čiji je koautor dr Lerd, naučnici su otkrili da povećanje struka za jedan centimetar dovodi do istog smanjenja protoka krvi kao i jedna godina starenja.“
Kako sprečiti slabljenje kognitivnih funkcija?
Ova studija potvrđuje prethodne nalaze da su prekomerna težina i gojaznost povezani sa kognitivnim oštećenjem i da bi mogla povećana telesna težina da slabi kognitivne funkcije. Pa šta ljudi mogu da urade u borbi protiv toga?
Dr Anton Porsteinson je predložio nekoliko mera koje mogu pomoći: „Gubitak težine, vežbanje (i aerobni i otporni trening), kontrola dijabetesa/netolerancije na glukozu ili brzina obrade kognitivnog treninga su samo neke koje vam padaju na pamet.“
Pozivajući se na nalaze studije da su oni sa visokim BMI ili visokim odnosom struka i kukova koji su imali malo fizičke aktivnosti imali značajno niži cerebralni protok krvi, dr Emon Lerd je dodao:
„Pošto bi fizička aktivnost potencijalno mogla da umanji povezanost gojaznosti/protoka krvi, ovo [povećavanje fizičke aktivnosti] može biti isplativ i relativno lak način da se pomogne u ublažavanju negativnog uticaja gojaznosti.“
Ovde još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja, kao što je zašto je zadatak brzine obrade (DSST) više pogođen od multidimenzionalnog kognitivnog testa, tako da ova studija traži dalja istraživanja,“ rekao je Dr Anton Porsteinson.
