Karcinom dojke je jedna od najčešćih malignih bolesti kod žena. U svetu preko dva miliona ljudi oboli od ove bolesti. Iako se radi o veoma opasnoj bolesti o kojoj se mnogo govori, postoji dosta pogrešnih tvrdnji koje unose konfuziju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije prošle 2020. godine čak 685.000 ljudi umrlo je od karcinoma dojke, dok je 2.3 miliona dobilo dijagnozu. Ukupno je zabeleženo čak 7.8 miliona žena koje žive sa ovom opakom bolešću, da im je dijagnostikovana u poslednjih pet godina, što ovaj karcinom čini najrasprostranjenijim na svetu.
Kada je o tako masovnoj bolesti reč, normalno je da se mnogo govori o njoj. Ali takođe u tom slučaju postoje i brojne, široko raširene tvrdnje, koje nisu najtačnije a unose ozbiljnu konfuziju.
Šta uzrokuje karcinom dojke?
Faktori rizika koji dovode do pojave raka, nazivaju se kancerogenima i vode poreklo iz životne i radne sredine. Vezani su i za prisustvo štetnih navika kod ljudi, mada se ne može zanemariti i nasledna komponenta.
Sa druge strane često se kao uzročnici navode, poptuno netačno, povrede na grudima, povrede od strane žičanih brushaltera, abortus, ako se nosi telefon blizu grudi, pirsinzi, stres, mamogram ili čak i šećer.
Interesantna tvrdnja je i da vantelesna oplodnja može da bude faktor rizika. To je zbog lekova koji se pripisuju u tim slučajevima, jer oni proizvode estrogen. Ipak, ta tvrdnja nije tačna, što su i dokazale meta analize.
Genetske predispozicije
Široko je raširena tvrdnja da ako niko nema u porodici karcinom dojke, neće se ni kod mene razviti. Međutim, genetska komponenta uopšte nije odlučujuća kod dijagnostikovanja karcinoma dojke.
To pokazuju i statistike, po kojima je zabeleženo samo 5-10% da se prenese između članova porodice. Ipak, faktor porodice itekako je značajan, stoga valja ići na skrining kada se on javi kod nekog među najbližima. Posebno ako ste žena.
Zdrav život eliminiše rizik za karcinom dojke
Istina je da oni koji imaju veću težinu od propisane imaju veći rizik od karcinoma dojke. Ali još veća je istina da ona nije presudan faktor rizika, što znači da ni zdrav život ne može da predupredi oboljevanje.
Naravno, to ne znači da treba dići ruke od zdravog života. Jer na kraju krajeva, jedno telo imamo.
Samo stariji i žene obole od karcinoma dojke
Rizik od ove bolesti raste sa godinama i prosečna starost kod dijagnostikovanja karcinoma dojke je 61 godina. Takođe, velika većina obolelih su žene. Ali to ne znači da od ovoga ne mogu oboleti mlađi od 60 godina i muškarci.
Oko pet odsto novodijagnostikovanih su žene mlađe od 40 godina. Čak su zabeleženi slučajevi i devojaka koje su u ranim 20-ima, pa čak i tinejdžerki kojima je dijagnostikovan karcinom.
Manji procenat obolelih su muškarci. U SAD svega 1%. Centar za kontrolu bolesti i prevencije zabeležio je 2017. 2.300 novih slučajeva među muškarcima i 500 smrti. To pokazuje da iako su žene daleko dominantniji pacijenti, nisu ekskluzivni. Ima i muškaraca koji obole od ovog karcinoma.
Sve kvržice na grudima pouzdan su znak
Veoma opasna i netačna tvrdnja. Većina kvržica koje se tek pojave su benigne. I što skoriji pregled mamogramom pokaže da je nova kvržica benigna, velika je verovatnoća da će svaki sledeći imati isti rezultat.
Kvržice nisu 100% pouzdan znak karcinoma dojke. To znači i sa druge strane da nedostatak kvržica ne znači obavezno i to da nema malignih ćelija. Jer da je tako mamogram ne bi ni bio potreban, a on je ipak najpouzdaniji pokazatelj da li ima karcinoma ili ne.
Veoma je važno redovno ići na skrininge, jer sadašnja statistika je takva da ako se karcinom dijagnostikuje u najranijem stadijumu, šansa za pobedu je gotovo 100%. Šanse opadaju sa sve kasnijim stadijumom.
