Koja je idealna težina? Postoje četiri načina da saznate

Jedno od pitanja kojima se čovek najviše bavi je kolika je njegova idealna težina. U tom pitanju nije samo skrivena želja za estetskim savršenstvom, jer težina je u tesnoj korelaciji sa zdravim životom. Međutim, ne postoji jedan striktan način kako doći do idealne težine, pošto njeno određivanje zavisi od mnogo faktora.

Faktori koji određuju kolika je idealna težina

Između ostalog to su godine, odnos mišića i masti, visine, pola, oblika tela, rasporeda masti u telu.

Višak kilograma može dovesti i do brojnih neprijatnih stanja poput gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili srčanih problema. Ali takođe i ne mora nužno. Međutim, istraživanja su utvrdila da višak kilograma, iako trenutno ne mora da dovede do zdravstvenih komplikacija, svakako njegovo neregulisanje kasnije može da izazove ozbiljne probleme.

Zbog toga je važno znati kolika vam je idealna težina i predano raditi na tome da je dostignete.

Kako se dobija idealna težina?

Postoje četiri načina dobijanja telesne težine:

• Indeks telesne mase
• Odnos struka i bokova
• Odnos struka i rasta
• Procenat telesne mase

Indeks telesne mase

Ovo je najpopularniji način. Indeksom telesne mase meri se da li osoba ima odgovarajuću težinu na osnovu visine i težine. Do tog indeksa se dolazi na osnovu posebne formule.

• Osobe sa 18 i nižim indeksom spadaju u osobe sa nižom telesnom težinom od poželjne
• Osobe sa indeksom između 18.5 i 9 imaju idealnu težinu
• Između 25 i 29.9 imaju višu telesnu težinu od idealne
• Dok se osobe sa indeksom preko 30 smatraju gojaznim

Primera radi za osobu koja ima 180 cm visine smatra se po ovom merenju da je idealna težina između 60 i 81 kg i za nju se dobija indeks između 25 i 29.9.

Kao što se može videti ovo je prilično pojednostavljeno merenje, a samim tim ima i nekih mana. One proističu iz toga što se u obzir sledeće kategorije:

• Mere struka i bokova
• Proporcija i distribucija masti
• Proporcija mišićne mase

Ovi parametri takođe imaju veoma važan uticaj na telesno zdravlje i zbog toga ih treba uzeti u obzir.

Odnos struka i bokova

Kao što sam naziv kaže meri se proporcija između struka i bokova. Što je veći obim kukova u odnosu na bokove to je i rizik veći za razvijanje kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Taj odnos se dobija kada se prvo izmeri obim struka, a on se meri na najtanjnem delu. Zatim se tako dobijeni broj dobije sa brojem koji se dobija mereći obim bokova i to na najširem delu. Na primer obim struka je 71 cm, a obim bokova 91 i kada se podele dve brojke dobija se broj 0.78.

Šta taj broj znači? On određuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. On se razlikuje kod žena i muškaraca. Kod žena:

• Osobe koje imaju ispod 0.8 imaju nizak rizik od kardiovaskularnih bolesti
• Između 0.8 i 0.89 rizik je kontrolisan
• Preko 0.9 rizik je veliki

Kod muškaraca:

• Osobe koje imaju ispod 0.9 imaju nizak rizik od kardiovaskularnih bolesti
• Između 0.9 i 0.99 rizik je kontrolisan
• Preko 1.0 rizik je veliki

Ova mera posebno je dobra kod utvrđivanja rizika od srčanih obolenja, ali i ona ima svoje nedostatke. Na primer nije uzeta u obzir distribucija masti.

Odnos struka i visine

Ovaj metod takođe je dobar za predviđanje rizika od srčanih oboljenja, ali i dijabetesa. Osobe kojima je obim struka manji od polovine visine imaju i manji rizik od ovih oboljenja.

Da ovaj metod tačnije utvrđuje predviđanje smrtnosti nego Indeks telesne mase pokazala je i studija iz 2014. koja je urađena na uzorku od 300.000 ljudi različitih etničkih grupa.

Procenat masti

Ova mera se dobija kada se ukupna masa telesne masti podeli sa ukupnom čitavom telesnom težinom. Postoje dva tima telesne masti:

• Esencijalne masti: One su neophode za život čoveka. Za zdravog muškarca preporučen procenat esencijalnih masti je 2-4%. Za ženu to je od 10-13%.
• Masti za skladištenje: One štite unutrašnje organe u predelu grudi i abdomena. Telo takođe može da ih koristi kao izvor energije.

Kada se određuje poželjan procenat masti mora se imati u vidu i nivo aktivnosti koji tela ima. Nije jedina razlika između žena i muškaraca, već i da li je neko sportista ili nije itd. Dakle ovo su procenti masnoće za određene grupe muškaraca i žena:

• Sportisti: Za muškarce procenat masnoće je između šest i 13%, a za žene 14-20%
• Rekreativci: Za muškarce procenat masnoće je 14-17% a za žene 21-24%.
• Aktivni: Za muškarce procenat masnoće je 18-25%, a za žene 25-31%
• Slabo aktivni: Za muškarce procenat masnoće je 26-37%, a za žene 32-41%.
• Gojazni: Za muškarce procenat masnoće je preko 38%, a za žene preko 42%.

Osobe koje imaju previsok procenat masnoće podložne su riziku za:

• Dijabetes
• Srčane bolesti
• Visok krvni pritisak
• Šlog

Procenat masnoće meri se najčešće preko kožnog nabora. Kod muškaraca on se meri na butini, grudima, abdomenu ili iznad lakta kod žena. Obično odstupanje kod ovakvih merenja je oko 3%. Postoje i drugi načini merenja procenta masnoće:

1. 1. Hidrostatičko merenje ili merenje pod vodom
   2. Vazdušna denzitometrija kojom se meri protok vazduha
   3. Dvostruka apsorciometrija X-zraka
   4. Bioelektrična analiza otpora