Gojaznost je faktor rizika za mnoga zdravstvena stanja. Trenutni tretmani uključuju ograničenje kalorija, barijatrijsku hirurgiju i lekove. Ali broj ljudi sa gojaznošću nastavlja da raste. Kulinarska medicina bi mogla biti efikasan tretman za gojaznost.
U ovom članku možete da pročitate:
- Porast gojaznosti
- Zašto je gojaznost u porastu?
- Globalna zabrinutost
- Šta je kulinarska medicina?
- Kakve nedostatke ima kulinarska medicina?
- Da li je kulinarska medicina rešenje za gojaznost?
Porast gojaznosti
Prema izvoru Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2016. godine više od 1,9 milijardi odraslih ljudi širom sveta imalo je prekomernu težinu, a od toga 650 miliona je imalo gojaznost. Prevalencija gojaznosti u svetu se utrostručila između 1975. i 2016. godine.
U SAD, više od 40% odraslih ima gojaznost, a u Velikoj Britaniji više od četvrtine živi sa tim stanjem. Poznato je da je gojaznost štetna po zdravlje. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode mnoge rizike od gojaznosti, uključujući:
- Povećan mortalitet (rizik od smrti) od svih uzroka
- Visok krvni pritisak (hipertenzija)
- Visok LDL holesterol, nizak HDL holesterol ili visoki nivoi triglicerida (dislipidemija)
- Dijabetes tipa 2
- Koronarna bolest srca
- Udar
- Osteoartritis – slom hrskavice i kosti unutar zgloba
- Apneja u snu i problemi sa disanjem
- Mnoge vrste raka
Izveštaj objavljen u avgustu 2022. dao je sledeće upozorenje: „S obzirom na strašne implikacije u smislu komorbiditeta i mortaliteta, ovi ažurirani epidemiološki nalazi zahtevaju koordinisane akcije lokalnih i regionalnih vlasti, naučne zajednice i pojedinačnih pacijenata, kao i hranu industrije za kontrolu i ublažavanje pandemije gojaznosti.“
Zašto je gojaznost u porastu?
Nedavni uvodnik u časopisu „Gojaznost“ predložio je sledeća objašnjenja za porast ovog stanja:
„Povećanje snabdevanja hranom po glavi stanovnika, povećana dostupnost i marketing visokokalorične hrane i pića sa visokim glikemijskim indeksom, veće porcije hrane, fizičke aktivnosti u slobodno vreme koje se zamenjuju sedentarnim aktivnostima kao što su gledanje televizije i korišćenje elektronskih uređaja, neadekvatno spavanje i upotreba lekova koji povećavaju težinu.“
Dr Mir Ali, barijatrijski hirurg i medicinski direktor MemorialCare hirurškog centra za mršavljenje u medicinskom centru Orange Coast u Fountain Vallei, Kalifornija, složio se, govoreći za Medical News Today da su „uzroci gojaznosti multifaktorski; svakako genetika igra ulogu; evolucija je veoma spor proces, ali takođe može igrati ulogu.“
„Primarno, gojaznost je vođena promenom naše ishrane na hranu bogatijom energijom, sedentarnijim načinom života i faktorima životne sredine, kao što je urbanizacija, takođe mogu igrati ulogu“, objasnio je on.
Globalna zabrinutost
Za osobe sa gojaznošću postoje opcije lečenja, koje je dr Ali izneo: „Hirurgija za one sa odgovarajućim indeksom telesne mase. […] Dostupni su noviji lekovi koji su pokazali obećavajuće rezultate kod odgovarajućih pacijenata. Obrazovanje/savetovanje o ishrani i vežbanju takođe može biti efikasno za određene pojedince, iako je ovo najmanje efikasan pristup.”
Međutim, prema SZO, gojaznost i prekomerna težina više nisu samo problem za pojedince, već globalna epidemija – koju naziva „globusitet“ – koja preuzima maha u mnogim delovima sveta. I to nije samo pitanje u industrijalizovanim zemljama; gojaznost je sve veća zabrinutost u zemljama u razvoju. Dr Imon Lerd, viši naučni saradnik na Triniti koledžu u Dablinu u Irskoj, primetio je da se to pitanje ne vrti oko preokupacije zastarelim stereotipima o lepoti koji mršavost smatraju poželjnom.
Otvoreno je osudio diskriminaciju zbog gojaznosti u zdravstvu. „Niko ne bi trebalo da radi bilo kakvu vrstu ’debele sramote‘, što je potpuno pogrešno“, naglasio je on. „Kao zdravstveni radnici, trebalo bi da podržavamo i dajemo savete o ciljevima zdravog načina života.“
Umesto toga, on je tvrdio da je zabrinutost zbog gojaznosti posledica brojnih zdravstvenih rizika povezanih sa ovim stanjem. „[Mi] takođe ne možemo da zakopamo glavu u pesak i kažemo da je gojaznost normalna i nije važna – naučno je dokazano da dovodi zdravlje u ozbiljan povećan rizik od bolesti i da se njime treba upravljati“, rekao je dr. Lerd.
Dakle, šta se može učiniti da se gojaznost reši na održivom nivou na globalnom nivou? Jedna studija iz 2011. godine je razmatrala efikasnost kampanja javnog zdravlja u borbi protiv gojaznosti i zaključila da „postoji malo dokaza da intervencije u zajednici i društvene marketinške kampanje koje su posebno usmerene na gojaznost daju značajnu ili trajnu korist“.
Autori su sugerisali da bi „[] prikladnija strategija bila donošenje politika na visokom nivou i zakonodavnih promena kako bi se promenilo okruženje gojaznog u kome živimo pružanjem podsticaja za zdravu ishranu i povećan nivo fizičke aktivnosti.“
Ali za borbu protiv globalnog problema gojaznosti biće potrebno više od pukog govorenja ljudima da jedu manje i da vežbaju više. Moramo da razumemo kako ljudi komuniciraju sa svojim okruženjem i kako to okruženje utiče na unos hrane.
Šta je kulinarska medicina?
Kulinarska medicina je evoluirala od sve većeg interesovanja za odnos između hrane, jela i kuvanja i zdravlja. Opisana je kao „novo polje medicine zasnovano na dokazima koje spaja umetnost hrane i kuvanja sa naukom medicine“.
Kulinarska medicina koristi visokokvalitetnu, prilagođenu ishranu za prevenciju i lečenje bolesti i održavanje dobrobiti. Cilj je omogućiti pojedincima da bezbedno i efikasno koriste hranu i piće kako bi postigli željene zdravstvene rezultate. Upotreba hrane kao leka nije nov koncept, a za neka stanja promena načina ishrane može biti efikasna kao i lekovi.
Pokazalo se da antiinflamatorna dijeta pruža olakšanje od reumatoidnog artritisa i mediteranska dijeta — koja naglašava voće, povrće, maslinovo ulje, mahunarke i integralne žitarice i uključuje manje ultra-prerađene hrane i mesa nego tipična zapadnjačka ishrana — efikasan je u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Dakle, može li kulinarska medicina biti efikasan način za borbu protiv gojaznosti? Dr Ali veruje da bi to moglo da pomogne, ali nije univerzalno rešenje:
„Kulinarska medicina je disciplina edukacije i osnaživanja ljudi da biraju i kuvaju zdravu hranu. Iako, kao i druge metode gubitka težine, svaki pojedinac će drugačije reagovati na ovaj pristup i stoga će imati različite stepene uspeha.“
Kakve nedostatke ima kulinarska medicina?
Jedan od argumenata protiv kulinarske medicine je da je ova hrana generalno skuplja. Ovo se neće promeniti sve dok proizvođači i kreatori politike ne budu ubeđeni da promene cene i poreze kako bi sveža hrana, poput voća i povrća, bila pristupačnija od nezdrave hrane.
Ali koliko bi se moglo uštedeti na troškovima zdravstvene zaštite, od strane pojedinaca i društva, ako je kulinarska medicina efikasna u borbi protiv gojaznosti? Čak je sugerisano da bi lekari mogli da prepisuju zdravu hranu kako bi sprečili hronična zdravstvena stanja koja često nastaju usled gojaznosti.
„[Kulinarska medicina] bi mogla biti budućnost, ali u ovoj fazi, još je veoma rano [rečiti]. Vrlo malo ljudi na svetu je vrhunski stručnjaci u oblasti ishrane, kuvanja i pripreme hrane, psihologije ishrane i ekonomije novca sve u jednom! Pored toga, potrebno je učiniti više u [] obrazovanju, […] na primer, medicinara koji često prolaze malo ili nimalo zvanične obuke o ishrani tokom svojih kurseva, što bi bila glavna polazna tačka“, rekao je dr Lerd.
Da li je kulinarska medicina rešenje za gojaznost?
Gojaznost je globalni problem. Povećava rizik od mnogih zdravstvenih stanja i kod mnogih dovodi do dugotrajnog lošeg zdravlja. Lični i društveni troškovi su ogromni.
Lancet komisija za gojaznost, govori o gojaznosti, neuhranjenosti i klimatskim promenama kao o „globalnom sindromu” i tvrdi da gojaznost ne treba razmatrati izolovano, već u kontekstu ove globalne sindrome.
Borba protiv gojaznosti na nivou populacije zahteva političku volju, a ne samo individualnu akciju. Kulinarska medicina može biti jedan od pristupa problemu, ali dok vlade ne donesu zakon da zdravu hranu učine pristupačnom za sve, gojaznost će ostati zdravstveni rizik.
