Visok holesterol može biti uzrok mnogih komplikacija. Iz toga proizilaze i neke fame o pogubnom njegovom uticaju i samim tim dolazi do izvlačenja pogrešnih pretpostavki.
Holesterol je osnovna komponenta membrana životinjskih ćelija. Uprkos lošem glasu koji ga prati on je veoma značajan za život.
Sa druge strane visok holesterol povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. On sa drugim supstancama poput masti i kalcijuma pravi naslage na zidovima arterija. A to dovodi s vremenom do začepljenja krvnih sudova, što može da ima za posledicu srčani ili moždani udar.
Ovo stanje uzima maha, što pokazuju i statistike. U 2015-2016. u SAD 12% ljudi starije od 20 godina imalo je visok holesterol. Svetska zdravstvena organizacija utvrdila je da je visok holesterol odgovoran za 2.6 miliona smrti godišnje.
Ipak, i pored ovih brojki ne treba biti isključiv kada je holesterol u pitanju. Postoje i dobre strane holesterola i stvari zbog kojih je značajan za funkcionisanje organizma. Zbog toga je važno razbiti određene predrasude.
Sav holesterol je loš
Kao što je već pomenuto holesterol je značajan za funkcionisanje organizma. Stoga ne može biti isključivo loš.
Holesterol je važan u proizvodnji vitamina D, steroida i žučne kiseline. Dakle, iako je visok holesterol nesumnjivo ozbiljan faktor rizika, bez njega jednostavno ne bi se moglo živeti. Tako da tvrdnja da je sav holesterol loš pada u vodu.
Imam zdravu težinu, tako da ne mogu da imam visok holesterol
Može da se vodi i najzdraviji život, ali ako postoje genetske predispozicije da se holesterol ne procesuira efikasno, onda je visok holesterol praktično neizbežan. Težina nije pitanje holesterola, već balansa metabolizma i potrošnje kalorija.
Čak iako imamo idealnu težinu, nivo holesterola može biti abnormalan. Jer na to utiču mnogi faktori poput hrane koju jedemo, navike vežbanja, pušenje, alkohol… Isto tako ljudi koji imaju veću težinu od idealne uopšte ne moraju da imaju povišeni nivo holesterola.
Da imam visok holesterol imao bih simptome
Kao i kod mnogih drugih bolesti i ovde je slučaj da neprisustvo očiglednih simptoma automatski znači i da se nema ova tegoba. Šta više, u najvećem broju slučajeva visok nivo holesterola uopšte ne prate očigledni simptomi.
Takvi simptomi javljaju se tek kada bolest uznapreduje. To su bol u grudima, srčani udar, čak i iznenadna smrt kao posledica začepljenja krvnih sudova, a tada je već sve kasno.
Imaću visok nivoa holesterola ako ga budem mnogo unosio
Na prvi pogled sasvim logična tvrdnja. Međutim, ne mora da znači da će velike količine holesterola podići njegov nivo.
Na primer unos šećera i drugih ugljenih hidrata može dići nivo holesterola više nego sam holesterol. Sa druge strane ljudi koji vežbaju redovno a unose holesterol, manje su podložniji visokom nivou istog nego oni koji su neaktivni.
Čak i nivo holesterola ne može za svakoga isto da se čita. Svakako da nije isti za one koji imaju istoriju bolesti poput kardiovaskularnih ili moždanog udara.
Visok holesterol treba da brine samo muškarce
Da je ovaj prilično raširen mit samo mit, pokazuju statistike. U periodu između 2015. i 2018. u SAD procenat odraslih u SAD sa povišenim nivoom holesterola iznosio je kod muškaraca 10.5% a kod žena 12.1%.
Kako žene čak imaju i duži životni vek od muškaraca, ima i više srčanih udara. A oni su pouzdani znak visokog nivoa holesterola.
Još jedna predrasuda odnosi se na godine. Iako se visok holesterol smatra bolešću starijih ljudi, tvrdnja da od toga ne pate oni mlađi od 40 godina naprosto nije tačna.
Iako njegovi efekti dolaze na „naplatu“ tek sa poodmaklim godinama, lekari preporučuju da se testiranja nivoa holesterola počnu da se vrše već sa 20 godina. Jer tada se stvaraju loše navike i tada već dolazi do preopterećenja krvnih sudova. Taj proces će biti podloga za ono što dolazi kasnije, a to su agonična stanja, kada će sve već biti kasno.
