Insulinska rezistencija je stanje kada ćelije ne mogu da efikasno koriste insulin. A to može dovesti do mnogih teških stanja.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je insulinska rezistencija?
- Kako insulinska rezistencija dovodi do dijabetesa?
- Simptomi
- Faktori rizika
- Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
- Prevencija
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je kada ćelije u telu ne reaguju pravilno na komunikacijske signale insulina. Ovo povećava rizik od razvoja predijabetesa i, na kraju, dijabetesa tipa 2.
Ako pankreas može da proizvede dovoljno insulina da prevaziđe nisku stopu apsorpcije, manja je verovatnoća da će se razviti dijabetes, a glukoza u krvi će ostati u zdravom opsegu.
Kako insulinska rezistencija dovodi do dijabetesa?
Kod osobe sa predijabetesom, pankreas sve teže radi na oslobađanju dovoljno insulina da bi se prevazišao otpor tela i održao nivo šećera u krvi. Vremenom, pankreas gubi sposobnost oslobađanja insulina, a to može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2.
Insulinska rezistencija ostaje glavna karakteristika dijabetesa tipa 2. Insulin reguliše količinu glukoze koja cirkuliše u krvotoku. Podstiče ćelije da apsorbuju glukozu, koja dolazi iz hrane koju ljudi jedu.
Insulin je takođe hemijski glasnik koji daje uputstva jetri da skladišti nešto glukoze, umesto da je pusti u krvotok. Jetra pakuje glukozu za skladištenje u obliku glikogena.
Insulin obično pomaže telu da održi dobru ravnotežu energije, ne dozvoljavajući da nivo glukoze u krvi predugo raste. Razlozi za insulinsku rezistenciju ostaju složeni, a istraživači nastavljaju da istražuju.
Sledeći koraci prikazuju trenutno razumevanje kako se razvija insulinska rezistencija:
- Insulin gubi svoju sposobnost da efikasno podržava ćelije tela.
- U početku, pankreas luči više insulina kako bi održao bezbedan nivo šećera u krvi.
- Pankreas postaje nesposoban da održi oslobađanje dodatnog insulina da bi nadoknadio sve veći otpor ćelija.
- Razvijaju se konstantno visoki nivoi glukoze u krvi, što može dovesti do predijabetesa i dijabetesa tipa 2 ako osoba nije u stanju da se leči i kontroliše nivo šećera u krvi.
Simptomi
Insulinska rezistencija obično ne pokazuje simptome dok se dijabetes ne razvije. CDC izveštava da preko 85% ljudi sa predijabetesom verovatno nije svesno da imaju to stanje.
Takođe postoje veze između insulinske rezistencije i sledećih zdravstvenih problema:
- Acanthosis nigricans: Ovo stanje kože može se razviti kod ljudi sa insulinskom rezistencijom. Debele, baršunaste mrlje formiraju se na preponama, pazuhu i zadnjem delu vrata. Povećanje pigmentacije može uzrokovati da koža postane tamnija, u zavisnosti od tona kože osobe.
- Sindrom policističnih jajnika (PCOS): Postoje veze između insulinske rezistencije i PCOS-a. Simptomi PCOS-a mogu uključivati nepravilne menstrualne cikluse, neplodnost i periode koji izazivaju bol.
- Vaskularne bolesti: Pojedinac sa visokim nivoom insulina u krvi takođe može imati povećan rizik od vaskularnih bolesti, kao što su bolesti srca, čak i ako nemaju dijabetes.
- Veliki depresivni poremećaj (MDD): Lekari takođe povezuju visoke nivoe insulina u krvi — čak i bez prisustva dijabetesa — sa povećanim rizikom od velikog depresivnog poremećaja
Ako neko ima zabrinutost zbog ovih stanja, možda će želeti da razmotri traženje testa za nivo insulina i insulinsku rezistenciju.
Faktori rizika
Faktori rizika za insulinsku rezistenciju, predijabetes i dijabetes su:
- Imate prekomernu težinu ili gojaznost, posebno kada je dodatna telesna težina oko donjeg dela stomaka
- Vođenje sedećeg načina života ili onog sa malo vežbanja
- Pušenje
- Konzumiranje velikih količina alkohola, što može uticati na jetru
- Problemi sa spavanjem
- Visok nivo holesterola
- Visok krvni pritisak, što studija iz 2018. godine povezuje sa povećanim rizikom od insulinske rezistencije
Predijabetes i dijabetes imaju neke zajedničke faktore rizika sa srčanim oboljenjima i drugim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim zdravstvenim problemima, kao što je moždani udar.
Nije uvek moguće sprečiti ove faktore rizika, ali se neki mogu izbeći. Iz tog razloga, lekari podstiču mere načina života koje mogu pomoći u smanjenju rizika od ovog stanja.
Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi preporučuje da se svi stariji od 45 godina testiraju na dijabetes. Takođe preporučuje testiranje pre 45 godina ako osoba:
- Ima prekomernu težinu ili gojaznost
- Ima visok nivo holesterola
- Ima porodičnu istoriju dijabetesa
- Imala gestacijski dijabetes ili rodila bebu tešku preko četiri kg
Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
Brojni testovi mogu pomoći kada se dijagnostikuju insulinska rezistencija, predijabetes i dijabetes:
- A1C test: Ovo meri prosečan nivo šećera u krvi osobe u prethodna 3 meseca.
- Test glukoze u krvi natašte: Lekar proverava nivoe glukoze nakon što se osoba uzdržava od jela ili pića 8 ili više sati.
- Nasumični test glukoze: Ovo uključuje medicinski stručnjak koji proverava nivo glukoze u krvi u nekom trenutku tokom dana
Lekari obično zahtevaju više od jednog od ovih testova kako bi osigurali tačnu dijagnozu. Ako nivo šećera u krvi konstantno pada izvan normalnog opsega, to može ukazivati na to da telo postaje otporno na insulin.
Prevencija
Nije moguće promeniti neke faktore rizika za insulinsku rezistenciju i dijabetes tipa 2, kao što su genetski faktori i porodična istorija. Međutim, osoba može preduzeti neke korake da smanji verovatnoću razvoja insulinske rezistencije.
Neke od istih strategija, kao što je upravljanje težinom ili prestanak pušenja, ključni su izvor za prevenciju srčanih bolesti i moždanog udara. Stručnjaci kažu da ovakvim merama do 50 odsto ljudi sa predijabetesom može sprečiti nastanak dijabetesa.
Prema CDC-u, ako osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću izgubi 5–7% svoje telesne težine, to može značajno smanjiti njihov rizik od razvoja dijabetesa. Vežbanje takođe može pomoći. Mišići postaju osetljiviji na insulin nakon vežbanja, pomažući telu da preokrene insulinsku rezistenciju.
Dijagnoza insulinske rezistencije može biti zabrinjavajuća, ali nije nužno prekasno da se spreči dijabetes.
