Limfociti u krvi su bela krvna zrnca i jedan od glavnih tipova imunih ćelija u telu. Nastaju u koštanoj srži i nalaze se u krvi i limfnom tkivu.
U ovom članku možete da pročitate:
- Koliki je normalan nivo limfocita u krvi?
- Šta označava visok nivo limfocita u krvi?
- Šta označava nizak nivo limfocita u krvi?
- Vrste
- Njihova uloga
- Šta nam govore rezultati?
Koliki je normalan nivo limfocita u krvi?
Ne postoji određeni broj ćelija limfocita koji su neophodni da bi telo bilo zdravo. To je zato što se limfociti u krvi mogu promeniti u zavisnosti od rase, pola, lokacije i životnih navika.
Međutim, održavanje broja limfocita koji cirkulišu po telu u zdravom opsegu je važno za funkcionisanje imunog sistema. Neke ćelije limfocita su odgovorne za napad na bakterije i viruse. Druge limfocite ciljaju na sopstvene ćelije tela koje ne funkcionišu kako treba zbog virusa ili raka. Previše ili premalo limfocita može biti znak bolesti.
Normalni opseg limfocita kod odraslih je između 1.000 i 4.800 limfocita u 1 mikrolitru (µL) krvi. Kod dece, normalni opseg je između 3.000 i 9.500 limfocita u 1 µL krvi.
Šta označava visok nivo limfocita u krvi?
Ako su limfociti u krvi iznad normalnog opsega to može biti bezopasna i privremena situacija, zbog normalnog odgovora tela na infekciju ili inflamatorno stanje. Visok nivo limfocita takođe može biti znak limfocitoze, što može ukazivati na ozbiljnije stanje. Lekari obično označavaju broj limfocita veći od 4.000 po 1 µL krvi kod odraslih kao limfocitozu. Međutim, ovaj prag može da varira između laboratorija i ljudi različitog uzrasta.
Ljudi sa limfocitozom mogu imati simptome u zavisnosti od toga šta uzrokuje ovaj skok u limfocitima. Neki mogući uzroci limfocitoze uključuju:
- Virusne infekcije, kao što je HIV
- Bakterijske infekcije, kao što je Bartonella henselae
- Parazitske infekcije, kao što je toksoplazma
- Mikobakterijska tuberkuloza
- Rak, kao što je ne-Hodgkinov limfom
- Reakcije na lekove
- Stres
Lekar može da izvrši razne testove da bi dijagnostikovao osnovni uzrok limfocitoze. Oni će proveriti simptome i istoriju bolesti pojedinca. Lekari mogu naručiti dodatne dijagnostičke testove, kao što su testovi krvi ili skeniranje medicinskih slika, kako bi potvrdili uzrok.
Nivoi limfocita se mogu vratiti u normalu sami ili nakon tretmana. Lekari će prvo identifikovati osnovni uzrok limfocitoze kako bi odredili najbolji način za snižavanje nivoa limfocita.
Na primer, Epstein-Barr virus (EPV) je jedan od najčešćih uzroka abnormalno visokog nivoa limfocita u krvi. Virus može izazvati mononukleozu (mono), a lekari mogu preporučiti lekove protiv bolova koji se izdaju bez recepta i odmor dok se simptomi ne poboljšaju.
Drugi mogući uzroci mogu zahtevati medicinski tretman od lekara. Na primer, neki ljudi mogu doživeti limfocitozu kao rezultat raka. Lekari mogu preporučiti kombinaciju pristupa lečenju raka, kao što su hemoterapija i operacija.
Šta označava nizak nivo limfocita u krvi?
Broj limfocita u krvi ispod normalnog takođe može biti privremen. Lekari nazivaju abnormalno nizak broj limfocita limfocitopenijom. Za odrasle, ovo je obično broj manji od 1.000 limfocita u 1 µL krvi. To može biti rezultat toga da:
- Telo ne proizvodi dovoljno limfocita
- Postoji u organizmu bolest koja uništava limfocite
- Se limfociti u krvi zaglavljuju u limfnim čvorovima
Limfocitopenija se može javiti kod sledećih bolesti ili terapija koje uključuju:
- Infekcije, kao što je virusni hepatitis
- Autoimune bolesti, kao što je lupus
- Steroidnu terapiju
- Rak krvi, kao što je ne-Hodgkinov limfom
- Zračenje ili hemoterapiju
U nekim slučajevima, ljudi mogu naslediti limfocitopeniju. Na primer, ljudi sa Viskott-Aldrich sindromom imaju genetske mutacije koje smanjuju sposobnost tela da proizvodi limfocite.
Doktori neće uvek preporučiti povećanje limfocita. Na primer, ljudi koji imaju blage slučajeve limfocitopenije bez jasnog uzroka mogu videti da se stanje rešava samo od sebe.
Lečenje osnovnog stanja može povećati limfocite u drugim slučajevima kada je stanje jasno. Na primer, lekari mogu propisati antibiotike za lečenje bakterijske infekcije koja može da izazove abnormalno nizak nivo limfocita.
Neke bolesti mogu zahtevati dugotrajne tretmane za povećanje limfocita. Na primer, ljudima sa lupusom može biti potrebna kombinacija lekova za upravljanje stanjem. Upravljanje bolešću može povećati limfocite na normalan nivo.
Vrste
Postoje dve kategorije limfocita, poznate kao B limfociti i T limfociti u krvi. Ljudi ih obično nazivaju B ćelijama i T ćelijama. Obe vrste potiču od matičnih ćelija u koštanoj srži. Odatle neke ćelije putuju do timusa, gde postaju T ćelije. Drugi ostaju u koštanoj srži, gde postaju B ćelije.
Zadatak B ćelija je da prave antitela, proteine koje proizvodi imuni sistem za borbu protiv stranih supstanci poznatih kao antigeni. Svaka B ćelija stvara jedno specifično antitelo. Svako antitelo odgovara antigenu za uništenje. Proces uparivanja je sličan tome kako se ključ uklapa u bravu.
Zadatak T ćelija je da pomognu telu da ubije ćelije raka i kontroliše imuni odgovor na strane supstance. Oni to rade uništavanjem ćelija u telu koje su preuzeli virusi ili su postale kancerogene.
Treći tip limfocita, poznat kao prirodni ubica ili NK ćelija, dolazi sa istog mesta kao i B i T ćelije. NK ćelije brzo reaguju na nekoliko stranih supstanci i specijalizovane su za ubijanje ćelija raka i ćelija zaraženih virusom.
Njihova uloga
Postoje različite vrste B i T limfocita u krvi koje imaju specifične uloge u telu i imunološkom sistemu. Takođe postoji nekoliko tipova B ćelija:
- Memorijske B ćelije
- Regulatorne B ćelije
- Plazma ćelije
Memorijske B ćelije cirkulišu u telu da bi pokrenule brz odgovor antitela kada pronađu stranu supstancu. Oni ostaju u telu decenijama i postaju memorijske ćelije, koje pamte antigene i pomažu imunološkom sistemu da brže reaguje na buduće napade.
Regulatorne B ćelije, ili Bregovi, čine samo mali broj B ćelija kod zdravih ljudi. Iako malobrojni, oni imaju vitalnu ulogu.
Bregovi imaju zaštitna antiinflamatorna dejstva u telu i zaustavljaju limfocite koji izazivaju upalu. Oni takođe stupaju u interakciju sa nekoliko drugih imunih ćelija i promovišu proizvodnju regulatornih T ćelija, ili Tregs.
Plazma ćelije su terminalno diferencirani B limfociti u krvi koje proizvode antitela i odgovorne su za imunitet posredovan antitelima. Terminalno diferencirane ćelije su ćelije koje se specijalizuju do tačke nakon koje se više ne mogu deliti.
Postoji nekoliko tipova T ćelija:
- T ćelije ubice
- Pomoćne T ćelije
- Regulatorne T ćelije, ili Tregs
- Memorijske T ćelije
Ubice, ili citotoksične, T ćelije skeniraju površinu ćelija u telu da vide da li su se zarazile klicama ili su postale kancerogene. Ako je tako, oni ubijaju ove ćelije.
Pomoćne T ćelije „pomažu“ drugim ćelijama u imunološkom sistemu da pokrenu i kontrolišu imuni odgovor protiv stranih supstanci. Postoje različite vrste pomoćnih T ćelija, a neke su efikasnije od drugih protiv različitih vrsta klica.
Tregovi kontrolišu ili potiskuju druge ćelije u imunološkom sistemu. Imaju i korisne i štetne efekte. Održavaju toleranciju na klice, sprečavaju autoimune bolesti i ograničavaju upalne bolesti. Ali oni takođe mogu potisnuti imuni sistem da radi svoj posao protiv određenih antigena i tumora.
Memorijske T ćelije štite telo od antigena koje su prethodno identifikovali. Oni žive dugo vremena nakon što je infekcija završena, pomažući imunološkom sistemu da zapamti prethodne infekcije.
Ako ista klica uđe u telo drugi put, memorijske T ćelije je pamte i brzo se umnožavaju, pomažući telu da se brže bori protiv nje.
T ćelije prirodne ubice su mešana grupa T ćelija koje dele karakteristike i T ćelija i prirodnih ćelija ubica. Oni mogu uticati na druge imune ćelije i kontrolisati imune odgovore na supstance u telu koje izazivaju imuni odgovor.
Doktori se pozivaju na test krvi koji broji koliko je limfocita u krvi kao ekran B i T ćelija. Ovaj test meri nivoe glavnih vrsta belih krvnih zrnaca u telu.
Lmfociti u krvi su deo kompletne krvne slike (CBC), što je veći test pune krvi. Lekari mogu zatražiti CBC ako sumnjaju da je prisutna bolest ili infekcija.
Test takođe može koristiti uzorak koštane srži umesto krvi u nekim slučajevima.
Šta nam govore rezultati?
Ekran B i T ćelija će dati procenu količine T i B limfocita u krvi. Rezultati mogu ukazivati na normalan broj ćelija ili abnormalan broj ćelija, pri čemu poslednje ukazuje na moguće prisustvo bolesti. U ovom slučaju, lekar će verovatno tražiti druge testove da potvrdi dijagnozu.
Broj T ćelija iznad normalnog opsega može ukazivati na bilo koje od sledećih stanja:
- Polno prenosive infekcije (SPI), kao što je sifilis
- Virusne infekcije, kao što je infektivna mononukleoza
- Parazitske infekcije, kao što je toksoplazmoza
- Tuberkuloza, bolest koja pogađa pluća i druge organe
- T-ćelijska akutna limfoblastna leukemija, rak belih krvnih zrnaca
- Multipli melom (rak krvi, koji počinje u koštanoj srži)
Broj B ćelija iznad normalnog opsega može ukazivati na:
- Hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL)
- Multipli melom
- Valdenstromova makroglobulinemija, ili Valdenstromova bolest, vrsta raka
Broj T ćelija ispod normalnog opsega može ukazivati na:
- Bolest prisutna od rođenja
- Stečenu bolest nedostatka T ćelija, kao što je HIV
- Rak
- DiDžordž sindrom
Broj B ćelija ispod normalnog opsega može ukazivati na:
- B-ćelijska akutna limfoblastna leukemija
- HIV ili druga bolest koja slabi imuni sistem
- DiDžordž sindrom