Iako se u snu provede trećina života, vreme spavanja sa sobom nosi mnoge misterije. Naučnici su posvećeni ovom fenomenu, ali on je mnogo kompleksniji nego što se čini na prvi pogled. Samim tim sa sobom nosi i mnoge pretpostavke, koje nisu uvek tačne.
Zašto je značajno vreme spavanja?
Dokazano je da živim bićima svih vrsta potreban san. Životinje sebi ne smeju da dozvole da prosto legnu bez svesti u divljini, stoga za njih je spavanje od vitalne važnosti.
Što se ljudi tiče vreme spavanja nije direktno vezano za opstanak. Ali jeste za mentalno pa i fizičko zdravlje. Poremećaji spavanja mogu da proizvedu mnogostruke zdravstvene probleme zbog čega je redovan san od izuzetne važnosti.
Zbog očiglednog značaja ovaj fenomen je predmet i mnogih mitova i veoma je važno razlučiti šta su činjenice a šta upravo to – mitovi.
Mozak se isključuje za vreme spavanja
Iako je u pitanju stanje mirovanja, iako se i mozak odmara, on se ne isključuje. Baš kao što za vreme spavanja rade i ostale vitalne funkcije poput disanja.
Šta više, mozak za vreme spavanja ima gotovo istovetnu aktivnost kao i kada smo budni. Za vreme spavanja bele i sive ćelije mozga veoma su aktivne. Ciklus od četiri faze ponovi se i po pet šest puta za vreme spavanja.
Naravno za vreme spavanja i drugi delovi mozga mogu imati veliku aktivnost. Poput amigdale ili talamusa.
Ako se sećaš sna to znači da si dobro spavao
Velika većina ljudi sanja svake noći. Ali često se ne sećaju šta su sanjali. Mnogi od snova gotovo momentalno nestanu iz sećanja.
Najčešće se pamte snovi samo kada se probudimo usred istog. Postoje izvesne analize koje dokazuju da određeni neuroni u mozgu rade na suzbijanju memorije snova. Ti neuroni proizvode melanin koji služi za regulisanje sna.
Jedna studija bavila se ovim pitanjem iz drugačijeg ugla. Sa jedne strane bili su ljudi koji se trude da zapamte san a sa druge oni koji se prosto prepuštaju spavanju. I rezultati su takvi da su bolje spavali ovi drugi ljudi, dok su oni koji su se trudili da pamte snovi bili znatno umorniji.
Nikada ne budite mesečare
Najčešći argument koji se izvlači u prilog ovoj tvrdnji je da osoba koja mesečari ukoliko se naglo probudi može da doživi srčani udar. To nije tačno.
Tačno je da neke osobe pošto se probude naglo iz ovakvog sna mogu da budu agresivne, zbog čega treba biti posebno oprezan. Mesečari mogu i da povrede sebe, ali uglavnom tokom mesečarenja. Stoga, mnogo je opasnije pustiti osobu da mesečari nego ga probuditi i vratiti ga sebi.
Alkohol garantuje kvalitetno vreme spavanja
Onaj ko je pijan, teže se budi. Zbog toga mnogi pretpostavljaju da je alkohol koristan za spavanje. Ali to nije istina. Kvalitet sna jednostavno je siromašniji uz alkohol.
Da bismo bili sveži kada se probudimo naš mozak mora da prođe kroz brojne cikluse za vreme spavanja. Alkohol jednostavno umrtvljuje taj proces.
Po jednoj studiji osobe koje su sklone alkoholu za 35 – 70% podložnije su hroničnoj nesanici. Alkohol doprinosi tome da se brže zaspi, ali nećemo biti svežiji posle takvog sna.
Jedenje je dobro pred vreme spavanja
Ljudi vole što zadovoljniji da odu na spavanje. A jedan od izvora zadovoljstva je hrana. Ali to ne znači da je dobro jesti neposredno pred vreme spavanja.
Jedenje pred spavanje može da proizvede loše varenje, što svakako ometa san. Ako je stomak aktivan za vreme spavanja, osoba će biti budnija, a to znači da će se sećati više snova, a samim tim biće manje sveža.
Naravno, razliku pravi i obimnost obroka. Obimni obroci puni ugljenih hidrata može da izazove znojenje u toku noći. Postoji rašireno verovanje da određena hrana poput sira, mleka ili ćurke može da bude dobra za san, jer poseduju aminokiselinu triptofan.
Tritpofan je neophodan za proizvodnju serotonina, koji je potreban za proizvodnju melatonina koji reguliše spavanje. Ali studije nisu našle dokaz da triptofan ima presudan efekat na dobro spavanje.
