Biologija straha - Kako telo reaguje kada se uplašimo?

Biologija straha – Kako telo reaguje kada se uplašimo?

  • 01/11/2021
  • 0
Biologija straha

Svima se dešava da se uplaše. Jeste neprijatno stanje, ali istovremeno i nezaobilazno. To nije samo psihološki fenomen. Biologija straha nije apstraktan pojam, jer se osećanje straha veoma odražava i na fizičko stanje čoveka.

Zašto se pojavljuje strah?

Od kada je sveta i veka od tada je i straha. Tome možemo da zahvalimo i samom fenomenu evolucije, pošto su se stvarala veća i jača stvorenja, od kojih su se ona manja prirodno plašila.

Strah je veoma značajan za opstanak vrste. Jer bolje je ponekad bežati i kriti se od sopstvene senke, nego previše se opustiti pa biti pojeden za pet sekundi.

Šta je biologija straha?

Kada govore o strahu ljudi akcentuju psihološki aspekt. Ali strah ima mnoge reperkusije na fizičke reakcije. Pojačan puls, pojačano otkucaji srca, periferni krvni sudovi ispod kože se stisnu, centralni se šire, mišići pumpaju, sve su to manifestacije tela dok je u stanju straha.

Dolazi i do metaboličkih reakcija. Nivo glukoze skače, kao i nivo kalcijuma i leukocita.

Kako se proizvode odgovori straha?

Kada nastupi strah tada se osoba praktično nađe pred izborom. To se u medicini definiše kao situacija „ili se bori ili beži.“ Stvaranje odgovora kreira se u amigdali. To je jedan od dve bademolike grupe jezgara (grupacije neurona u centralnom nervnom sistemu) lociranih duboko i medijalno unutar temporalnog režnja mozga viših kičmenjaka, uključujući čoveka. Uloga amigdale je obrađivanje pamćenja, odlučivanje i emocionalni odgovori (uključujući strah, anksioznost, agresiju) i smatra se delom limbičkog sistema.

Amigdala šalje signal u hipotalamus, a on aktivira hipofizu. To je mesto gde se susreću hormonski i nervni sistem. Potom dolazi do lučenja adrenalina epinefrina i ostalih kateholamina, a telo takođe oslobađa kortizol koji diže krvni pritisak.

Kateholamini pripremaju mišiće za agresivnu reakciju. Oni takođe još mogu:

  • Pojačati aktivnost u srcu i žlezdama
  • Smanjuju aktivnost u stomaku i crevima, čime se objašnjava fenomen „leptirića u stomaku“
  • Sprečava stvaranja suza i lučenja pljuvačke, zbog čega se usta suše
  • Širi zenice
  • Pojačava periferni vid
  • Slabi sluh

Sa druge strane hipokampus i prednji korteks pomažu u donošenju odluka kako odgovoriti na strah. Oni pomažu da se shvati da je taj odgovor stvaran i opravdan. Ukoliko ocene da je preteran, oni biraju da odbace aktivnost amigdale.

Ovim se objašnjava zašto ljudi vole da gledaju filmove strave, jer „misleći mozak“ može da nadvlada instiktivne delove mozga, koji imaju spremne automatske odgovore na strah.

Zašto se „sledimo“ od straha?

Često se desi kada se osoba uplaši da se prosto „sledi“ ili ostane zakočena u mestu. Ako se ponovo vratimo u svet životinja moglo bi se pomisliti da životinja koja bi tako reagovala na opasnost, postala bi lak plen nekog predatora.

Zbog čega onda tako reaguje? Prosto, to je nekada najbolji plan. Nekada je najbolji plan skameniti se i postati neprimetan. Studija iz 2014. pronašla je neurološki put do ovakvog odgovora.

To je komunikacija između sive mase i malog mozga. Siva masa dobija razne senzorne informacije oko aktuelne pretnje, a malo mozak šalje informacije koje pomažu da se koordiniše odgovor.

Istraživanje je pronašlo snop vlakana koji povezuje jedan deo malog mozga i sivu masu i kroz taj put se šalju poruke koje teraju životinje da se prosto „slede.“ Sledeći cilj autora istraživanja da nađu način kako ljudima koji boluju do anksioznosti i fobija da budu bukvalno paralizovani od straha.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *