Šta je Dispneja? Koji su uzroci, simptomi, kako se leči?

Dispneja je medicinski izraz za kratak dah, koji se ponekad opisuje kao „glad za vazduhom“. To je veoma neprijatan osećaj.

U ovom članku možete pročitati:

• Šta je dispneja?
• Koji su simptomi dispneje?
• Čime se uzrokuje dispneja?
• Faktori rizika
• Komplikacije koje izaziva dispneja
• Kako se dijagnostikuje dispneja?
• Prevencija i lečenje

Šta je dispneja?

Kratkoća daha može varirati od blage i privremene do ozbiljne i dugotrajne. Ponekad se teško dijagnostikuje i leči dispneja jer može biti mnogo različitih uzroka.

To je čest problem. Prema Klivlendskom kliničkom centru za kontinuirano obrazovanje, jedna od četiri osobe koja posećuje lekara ima dispneju.

Koji su simptomi dispneje?

Dispneja se može javiti kao rezultat prenaprezanja, provođenja vremena na velikoj nadmorskoj visini ili kao simptom niza stanja. Znaci da osoba ima dispneju uključuju:

• Kratak dah nakon napora ili zbog zdravstvenog stanja
• Osećaj ugušenosti ili gušenja kao rezultat poteškoća sa disanjem
• Otežano disanje
• Stezanje u grudima
• Brzo, plitko disanje
• Palpitacije srca
• Piskanje
• Kašljanje

Ako se dispneja pojavi iznenada ili ako su simptomi ozbiljni, to može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.

Čime se uzrokuje dispneja?

Epizoda dispneje nije uvek direktno povezana sa zdravljem pojedinca. Osoba može da oseti nedostatak daha nakon intenzivne vežbe, kada putuje na veliku nadmorsku visinu ili prolazi kroz velike temperaturne promene.

Međutim, dispneja se obično odnosi na zdravstvene probleme. Ponekad je to samo slučaj da niste u formi, a vežba može poboljšati simptome. Ali dispneja može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.

Prema dr Stivenu Valsu, najčešći uzroci dispneje su astma, srčana insuficijencija, hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), intersticijska bolest pluća, pneumonija i psihogeni problemi koji su obično povezani sa anksioznošću. Ako otežano disanje počinje iznenada, to se naziva akutnim slučajem dispneje.

Akutna dispneja može biti uzrokovana:

• Astmom
• Anksioznošću
• Upalom pluća
• Gušenjem ili udisanjem nečega što blokira prolaze za disanje
• Alergijskim reakcijama
• Anemijom
• Ozbiljnim gubitkom krvi, što dovodi do anemije
• Izlaganjem opasnim nivoima ugljen monoksida
• Otkazivanjem srca
• Niskim krvnim pritiskom
• Plućnom embolijom, što je krvni ugrušak u arteriji u plućima
• Lošim plućnim krilom
• Hiatal kilom

Dispneja je takođe česta kod ljudi sa terminalnom bolešću. Ako osoba ima kratak dah duže od mesec dana, stanje se naziva hronična dispneja. Ona može biti uzrokovana:

• Astmom
• Hroničnom opstruktivnom bolešću pluća
• Srčanim problemima
• Gojaznošću
• Intersticijskom plućnom fibrozom, bolest koja uzrokuje ožiljke na plućnom tkivu

Neka dodatna stanja pluća takođe mogu izazvati kratak dah. Primeri toga su:

• Sapi
• Traumatska povreda pluća
• Karcinom pluća
• Tuberkuloza
• Pleuritis, zapaljenje tkiva koje okružuje pluća
• Plućni edem, kada se previše tečnosti sakuplja u plućima
• Plućna hipertenzija, kada krvni pritisak u arterijama do pluća raste
• Sarkoidoza, kada klasteri inflamatornih ćelija rastu u plućima

Dispneja je takođe povezana sa sledećim srčanim problemima:

• Kardiomiopatija, niz bolesti koje utiču na srčani mišić
• Problemi sa srčanim ritmom
• Otkazivanje srca
• Perikarditis, kada se tkivo koje okružuje srce upali

Faktori rizika

Zagađivači životne sredine kao što su hemikalije, isparenja, prašina i dim mogu otežati disanje osobama koje je pogodila dispneja. Ljudi sa astmom mogu otkriti da izloženost alergenima kao što su polen ili buđ može izazvati epizode ​​dispneje.

Neki zagađivači, kao što je pušenje duvana, se sami primenjuju i mogu se sprečiti. Hronične opstruktivne bolesti pluća se odnosi na različite opstruktivne bolesti pluća. To uključuje emfizem i hronični bronhitis.

Svi ovi uslovi znatno otežavaju disanje. Nemaju svi sa dispnejom Hronične opstruktivne bolesti pluća, ali 90% ljudi sa Hroničnim opstruktivnim bolestima pluća su u jednom trenutku bili pušači duvana, prema Fondaciji za Hronične opstruktivne bolesti pluća.

Komplikacije koje izaziva dispneja

Dispneja može biti povezana sa hipoksijom ili hipoksemijom, što je nizak nivo kiseonika u krvi. To može dovesti do smanjenog nivoa svesti i drugih teških simptoma.

Ako je dispneja ozbiljna i traje neko vreme, postoji rizik od privremenog ili trajnog kognitivnog oštećenja. To takođe može biti znak početka ili pogoršanja drugih zdravstvenih problema.

Kako se dijagnostikuje dispneja?

Dispneja obično može da aw dijagnostikuje  na osnovu potpunog fizičkog pregleda osobe od strane lekara, zajedno sa potpunim opisom njihovih iskustava, kaže dr Stiven Vals. Osoba će morati da objasni kako i kada su počeli njeni napadi dispneje, koliko dugo traju, koliko često se javljaju i koliko su teški.

Lekari mogu da koriste rendgenske snimke grudnog koša i slike kompjuterske tomografije (CT) da bi postavili konkretniju dijagnozu dispneje i procenili zdravlje srca, pluća i srodnih sistema osobe.

Elektrokardiogram (EKG) može pomoći da se pokaže bilo koji znak srčanog udara ili drugog električnog problema u srcu. Spirometrijski testovi su za merenje protoka vazduha i pacijentovog kapaciteta pluća. Ovo može pomoći da se precizno odredi tip i obim problema sa disanjem kod pojedinca.

Dodatni testovi mogu da pogledaju nivo kiseonika u krvi pacijenta i sposobnost krvi da nosi kiseonik.

Prevencija i lečenje

Lečenje će zavisiti od uzroka problema. Osoba koja ima kratak dah zbog prenaprezanja verovatno će povratiti dah kada se zaustavi i opusti.

U težim slučajevima biće potreban dodatni kiseonik. Oni sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća mogu imati bronhodilatator za inhalaciju koji će koristiti kada je to potrebno. Za one sa hroničnim stanjima, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća, zdravstveni radnik će raditi sa osobom kako bi im pomogao da lakše dišu. Ovo će uključivati razvoj plana lečenja koji pomaže u sprečavanju akutnih epizoda i usporavanju napredovanja ukupne bolesti.

Ako je dispneja povezana sa astmom, obično dobro reaguje na lekove kao što su bronhodilatatori i steroidi. Kada je to zbog infekcije kao što je bakterijska pneumonija, antibiotici mogu doneti olakšanje.

Drugi lekovi, kao što su opijati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) i lekovi protiv anksioznosti, takođe mogu biti efikasni. Problemi sa disanjem koji proizilaze iz hronične opstruktivne bolesti pluća mogu se poboljšati posebnim tehnikama disanja, kao što su disanje sa stisnutim usnama i vežbe za jačanje mišića disanja.

Ljudi mogu naučiti kako da to rade na programima plućne rehabilitacije. Laboratorija za dispneju, istraživački centar specijalizovan za otežano disanje, izveštava da ljudi smatraju da su ovi programi korisni, čak i ako osnovni uzroci problema ostaju.

Ako testovi pokažu nizak nivo kiseonika u krvi, može se obezbediti dodatni kiseonik. Međutim, neće svi sa kratkim dahom imati nizak nivo kiseonika u krvi.

Prema laboratoriji za dispneju, mnogi ljudi koje je pogodila dispneja smatraju da blagi mlaz hladnog vazduha oko glave i lica pomaže u poboljšanju njihovih simptoma.

Ipak, pre svega toga veoma korisna je dobra prevencija. Pojedinci koje je pogodila dispneja mogu preduzeti mere da poboljšaju svoje opšte zdravlje i da sebi daju više prostora za disanje. One uključuju:

• Prestanak pušenja
• Izbegavanje pasivnog pušenja gde je to moguće
• Izbegavanje drugih zagađivača životne sredine kao što su hemijska isparenja i dim od drveta
• Gubitak težine, jer to može smanjiti stres na srce i pluća i olakšati vežbanje, a oba mogu da ojačaju kardiovaskularni i respiratorni sistem
• Odvojiti vreme da se prilagodite većoj nadmorskoj visini, postepeno olabavite aktivnosti i smanjite nivoe vežbanja na visinama iznad 1500 metara