Većina moždanih udara je ishemijski – rezultat krvnog ugruška koji blokira protok kiseonika do mozga – a otprilike 15% čini hemoragijski moždani udar, gde krvarenje u mozgu ili oko njega komprimuje moždano tkivo.
U ovom članku možete da pročitate:
- Hemoragijski moždani udar i statini
- Kako statini utiču na rizik od moždanog udara?
- Šta je otkrila studija o uticaju statina na hemoragijski moždani udar?
- Sporedni efekti statina
Hemoragijski moždani udar i statini
Moždani udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje pogađa preko 15 miliona ljudi godišnje širom sveta. Prema izvoru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), neko u SAD doživi moždani udar svakih 40 sekundi, pri čemu je preko 75% ovih slučajeva novi ili prvi moždani udar.
Moždani udari nastaju kada se dotok krvi i kiseonika u mozak blokira ili poremeti, što dovodi do smrti moždanog tkiva. Većina moždanih udara je ishemijski – rezultat krvnog ugruška koji blokira protok kiseonika do mozga – a otprilike 15% čini hemoragijski moždani udar, gde krvarenje u mozgu ili oko njega komprimuje moždano tkivo. Bez obzira na uzrok, blagovremeni tretman može ograničiti štetu i biti ključ za spasavanje života ili kvaliteta života.
„Od ključnog je značaja da pozovete hitnu ako mislite da vi ili član porodice imate moždani udar, čak i ako se simptomi popravljaju. Nikada ne znate da li će se simptomi moždanog udara ponoviti ili pogoršati – potencijalno katastrofalno – na putu do bolnice. okazalo se da je dolazak u najbliži centar za moždani udar koji odgovara vašem nivou simptoma preko Službe hitne medicinske pomoći, povezan sa većom šansom da budete brzo trijažni i primaju terapije koje spašavaju živote, uključujući lekove i procedure osetljive na vreme i preživljavanje bolesti“, rekla je vaskularni neurolog i neuro-interventni hirurg dr Sandra Narajanan za Medical News Today.
Dr Narajanan je dodala da kada se dogodi „hemoragijski moždani udar može doći do [] iznenadne glavobolje, često najgore glavobolje u životu osobe, kao i mučnine, povraćanja, letargije, gubitka svesti, napadaja ili ukočenosti vrata, posebno u slučaju subarahnoidnog krvarenja, koje se javlja sa rupturom aneurizme mozga.“
Kako statini utiču na rizik od moždanog udara?
Procenjuje se da 32 miliona ljudi u SAD koristi statine prvenstveno za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Dr Narajanan, sa sedištem u neurovaskularnom centru na Pacifičkom institutu za neuronauku u Santa Moniki, objasnila je detaljnije:
„Statini su oralni lekovi koji se obično koriste za snižavanje holesterola, posebno lipoproteina niske gustine (LDL). Statini usporavaju napredovanje ateroskleroze i bolesti koronarnih arterija i smanjuju rizik od prvog ili ponovnog srčanog udara i moždanog udara. Statini takođe imaju pleiotropne efekte kao što su borba protiv upale i poboljšanje funkcije ćelija koje oblažu arterijske zidove.“
Istraživanja su takođe pokazala da statini mogu sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka povezanih sa ishemijskim moždanim udarom i mogu smanjiti rizik od otkidanja postojećih depozita. Efekat statina na rizik od hemoragijskog moždanog udara bio je manje ubedljiv.
„Pokazano je da statini pomažu u prevenciji ishemijskog moždanog udara kod ljudi koji nikada nisu imali moždani udar. Međutim, neke prethodne studije su sugerirale da statini mogu uzrokovati mali porast rizika za hemoragijski moždani udar, dok su druge studije bile neuvjerljive“, rekao je dr Ričard Frensis, šef istraživanja u udruženju za moždani udar.
Novo istraživanje koje je vodio prof. David Gaist, iz Univerzitetske bolnice Odense, Danska, pokazalo je da uzimanje statina može značajno smanjiti rizik od hemoragijskog moždanog udara kod osobe, još više uz dugotrajnu upotrebu statina.
Šta je otkrila studija o uticaju statina na hemoragijski moždani udar?
Istraživanje je koristilo danske zdravstvene kartone širom zemlje da identifikuje ljude od 55 i više godina sa početnim intracerebralnim krvarenjem između 2009. i 2018. Da bi stekli dalje razumevanje problema, istraživači su proučavali područje mozga gde se krvarenje dogodilo.
Istraživači su koristili podatke o receptima da identifikuju upotrebu statina, uključujući simvastatin, lovastatin, pravastatin, fluvastatin, atorvastatin i rosuvastatin. Ukupno je 989 osoba sa krvarenjem u predelu mozga upoređeno sa 39.500 bez, a 1.175 osoba sa krvarenjem u delu mozga bez režnja upoređeno je sa 46.755 osoba bez moždanog udara.
Istraživači su otkrili da je manja verovatnoća da će ljudi kojima su prepisani statini imati krvarenje u mozgu. Pokazali su 17% smanjen rizik od krvarenja u području režnja i 16% smanjen rizik u području bez režnja.
Zanimljivo je da je uzimanje lekova duže od pet godina uveliko povećalo koristi, što je dovelo do 33% smanjenog rizika od moždanog udara u predelu režnja i 38% manjeg rizika u oblasti bez režnja.
Dr Narajanan, koja nije bila uključena u ovu studiju, prokomentarisala je neuroprotektivne efekte statina, ističući dugoročne koristi identifikovane u istraživanju:
„Ovaj efekat je bio najuočljiviji kod pacijenata koji su uzimali statine [više od] 5 godina i verovatno je posledica smanjenog rizika od cerebralne ateroskleroze, koja značajno doprinosi hemoragičnom moždanom udaru, posebno nelobarnog tipa […] Cerebralna amiloidna angiopatija ( CAA) je obično — 58% vremena — povezan sa lobarnim ICH i poznato je da koegzistira sa aterosklerozom. Ovo može objasniti razlog da je incidencija lobarne ICH takođe opala sa upotrebom statina tokom dužeg trajanja.“
Dr Fransis, koji nije bio uključen u ovu studiju, pozdravio je istraživanje.
„Drago nam je što vidimo rezultate ove studije koji sugerišu da statini ne uzrokuju štetu zbog povećanog rizika od intracerebralnog hemoragijskog moždanog udara i mogu zapravo smanjiti rizik od intracerebralnog krvarenja […]. Ova studija doprinosi našoj bazi dokaza koji pokazuju da su statini bezbedni“, prokomentarisao je dr Frensis.
Sporedni efekti statina
Dr Narajanan je upozorio da neželjeni efekti mogu značiti da statini nisu pogodni za sve.
„Statini mogu podići enzime jetre ili izazvati bolove u mišićima – posebno u butinama/nadlakticama – kod malog procenta pacijenata. Testove funkcije jetre (LFT) treba proveriti kod pacijenata koji uzimaju statine nakon 3 meseca. Nivo šećera u krvi može porasti nakon početka uzimanja statina. Ovo je posebno tačno za pacijente koji su prethodno bili predijabetičari/dijabetičari i čiji nivoi šećera nisu bili optimalno kontrolisani“, rekla nam je.
Takođe je važno uzeti u obzir da je trenutna populacija istraživanja bila ograničena, tako da je potrebno više dokaza kako bi se osiguralo da se nalazi mogu generalizovati na širu populaciju.
Prvi autor studije, prof. David Gaist, primećuje da je „istraživanje rađeno samo na danskoj populaciji, koja je prvenstveno ljudi evropskog porekla. Trebalo bi sprovesti više istraživanja u drugim populacijama.“
Dr Frensis je prokomentarisao da je „Udruženje za moždani udar sa zadovoljstvom finansira istraživanje o prevenciji i lečenju kako ishemijskog tako i hemoragijskog moždanog udara. Verujemo da istraživanje moždanog udara spašava živote i pozdravljamo ulaganja u studije koje su povezane sa prevencijom moždanog udara poput ove“.