Nedavna longitudinalna studija sugeriše da su profil spavanja prethodne noći, fizička aktivnost tokom prethodnog dana i nutritivni sastav doručka povezani sa dnevnim varijacijama u jutarnjim nivoima budnosti osobe. Studija je takođe otkrila da ne-genetski faktori, uključujući raspoloženje, kvalitet sna, godine i učestalost dnevnog unosa hrane, mogu kod pojedinaca da proizvedu jutarnji umor.
U ovom članku možete da pročitate:
- Jutarnji umor i posledice
- Narušena budnost i faktori rizika
- Kako trajanje spavanja i fizička aktivnost utiču na jutarnji umor?
- Kako jutarnji obrok i ishrana utiču na jutarnji umor?
- Individualne razlike
- Ograničenja studije
Jutarnji umor i posledice
Jutarnji umor neposredno nakon buđenja i tokom dana može negativno uticati na kognitivne i motoričke performanse i povećati bezbednosne rizike. Nedavna studija sugeriše da različiti faktori načina života koji se mogu promeniti, kao što su kvalitet i trajanje sna, mogu imati veći uticaj na jutarnje nivoe budnosti nego genetski faktori.
Ovi rezultati sugerišu da bi intervencije preduzete na individualnom i društvenom nivou usmerene na ove ne-genetske faktore mogle pomoći u ublažavanju negativnih posledica povezanih sa smanjenom budnošću.
Narušena budnost i faktori rizika
Inercija spavanja ili jutarnji umor se odnosi na fazu smanjene budnosti i performansi koja se javlja između sna i budnosti, i može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon buđenja. Iako je to uobičajena pojava, može imati dubok uticaj na produktivnost i bezbednost pojedinaca.
Konkretno, inercija sna može uticati na bezbednost radnika na opasnim zanimanjima ili narušiti donošenje odluka od strane osoblja hitne pomoći, uključujući zdravstvene radnike i vatrogasce, što može uticati na bezbednost drugih.
Isto tako, smanjena budnost tokom dana zbog neadekvatnog sna povezana je sa nižom produktivnošću i povećanim rizikom od saobraćajnih nesreća. Međutim, postoje ograničeni naučni dokazi o faktorima koji utiču na nivoe budnosti nakon buđenja.
U ovoj studiji, istraživači su procenili faktore povezane sa dnevnim varijacijama jutarnje budnosti kod iste osobe. Oni su takođe ispitivali ulogu genetskih naspram ne-genetskih faktora u uticaju na razlike u prosečnim jutarnjim nivoima budnosti među pojedincima.
Kako trajanje spavanja i fizička aktivnost utiču na jutarnji umor?
Istraživači su prvo ispitali uticaj četiri unapred određena faktora na svakodnevne varijacije u budnosti uočene kod iste osobe. Oni su procenili uticaj profila spavanja prethodne noći, fizičke aktivnosti prethodnog dana, nutritivnog sastava doručka i nivoa šećera u krvi posle doručka na jutarnju budnost.
Učesnici su zabeležili svoj unos ishranom i budnost na studijskoj aplikaciji ZOE, kroz studiju. Studiju je finansirao ZOE Ltd.
Da bi ispitali uticaj ovih faktora, istraživači su koristili podatke prikupljene tokom dvonedeljnog perioda od 833 osobe starosti od 18 do 65 godina. Učesnici su morali da nose akcelerometar na ručnom satu tokom celog perioda studije kako bi olakšali prikupljanje podataka o svom profilu spavanja i nivoima fizičke aktivnosti.
Za procenu jutarnjih nivoa budnosti, učesnici su zabeležili nivoe svoje budnosti u aplikaciji na skali od 0 do 100. Oni su prijavili svoju prvu ocenu budnosti na početku doručka, a zatim povremeno u naredna tri sata. Na osnovu osnovnog profila spavanja svakog učesnika, istraživači su pronašli vezu između trajanja sna i vremena spavanja sa jutarnjim nivoima budnosti.
Konkretno, kada je učesnik spavao duže nego obično ili se probudio kasnije od svog uobičajenog vremena, veća je verovatnoća da će pokazati viši nivo budnosti sledećeg jutra. Viši nivoi fizičke aktivnosti tokom prethodnog dana takođe su povezani sa povećanom jutarnjom budnošću.
Samo nivoi fizičke aktivnosti tokom 10 najaktivnijih sati prethodnog dana bili su u pozitivnoj korelaciji sa nivoima jutarnje budnosti. Nasuprot tome, fizička aktivnost tokom noći bila je povezana sa nižom jutarnjom budnošću i izazivala je jutarnju umor.
Kako jutarnji obrok i ishrana utiču na jutarnji umor?
Istraživači su zatim ispitali uticaj sastava makronutrijenata doručka na jutarnju budnost. Oni su svakom učesniku obezbedili standardizovane doručke usklađene sa kalorijama različitih nutritivnih sastava, uključujući obroke sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, proteina i vlakana, koji su konzumirani različitim danima.
Istraživači su uporedili nivoe budnosti učesnika nakon konzumiranja svakog od ovih obroka sa onim nakon referentnog obroka koji je davao umerene nivoe ugljenih hidrata i proteina. Među različitim standardizovanim obrocima koji su obezbeđeni učesnicima, konzumacija doručka sa visokim sadržajem ugljenih hidrata bila je povezana sa višim nivoima jutarnje budnosti od referentnog obroka.
Nasuprot tome, doručak sa visokim sadržajem proteina bio je povezan sa nižim nivoom budnosti od referentnog obroka. Istraživači su takođe ispitali kako su promene nivoa glukoze (šećera) u krvi nakon konzumiranja doručka uticale na jutarnje nivoe budnosti.
Nezavisno od sastava doručka, niže glikemijsko opterećenje u krvi, mera uticaja unosa hrane na nivo glukoze u krvi, posle doručka je povezano sa većom jutarnjom budnošću. Značajno je da su ova četiri faktora uticala na nivoe jutarnje budnosti nezavisno jedan od drugog.
Džef Kan, izvršni direktor i suosnivač aplikacije za pretplatu na energiju i spavanje Rise Science, koji nije bio uključen u ovu studiju, prokomentarisao je nalaze, govoreći za Medical News Today da:
„Studija pomaže da se pokaže da se pozitivni rezultati za zdravlje i blagostanje, u ovom slučaju, veća budnost, mogu postići pomoću različitih poluga. Četiri nezavisno uticajna unosa koje oni navode — duže od normalnog trajanja spavanja, prethodna vežbanja tokom dana, sastav doručka bogat ugljenim hidratima, ali i dalje raznovrsnim makronutrijentima, i niži glikemijski odgovor u satima nakon konzumiranja doručka su diskretni alati u našoj kutiji alata za performanse koje možemo koristiti i imati koristi, čak i ako nismo u mogućnosti da postignemo sva četiri u svakom trenutku.”
Individualne razlike
Dok su ovi faktori objašnjavali svakodnevne razlike u jutarnjoj budnosti kod iste osobe, autore su takođe zanimali faktori koji bi mogli da objasne zašto su određeni učesnici imali viši prosečni nivo budnosti od drugih. Drugačije rečeno, istraživači su bili zainteresovani za genetske i/ili faktore načina života koji bi mogli da utiču na karakteristične ili prosečne dnevne nivoe budnosti pojedinca.
Istraživači su otkrili da su pozitivno raspoloženje, starija starost, niža učestalost jedenja tokom dana i bolji kvalitet sna bili pokazatelji prosečnog dnevnog nivoa budnosti pojedinca. Ova studija se sastojala od blizanaca i genetski nepovezanih odraslih osoba. Ovo je omogućilo istraživačima da ispitaju u kojoj meri genetski faktori mogu uticati na dnevni nivo budnosti kod blizanaca.
Istraživači su otkrili da genetski faktori imaju mali uticaj na nivo budnosti pojedinca, što ukazuje na značajniji uticaj faktora životnog stila koji se mogu modifikovati. Dr Endru MekHil, istraživač spavanja na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu, koji nije uključen u ovu studiju, prokomentarisao je da su „jedinstveni za ovu trenutnu studiju široki prediktori koji su prikupljeni — san, ishrana i aktivnost — i sposobnost da se ova ponašanja razdvoje u odnosu na genetske uticaje korišćenjem studije blizanaca.“
„Korišćenje ove vrste analize omogućava precizniju procenu ponašanja koje se može promeniti kako bi se poboljšala budnost sledećeg dana. Ovo nije samo uzbudljivo za potencijalne pojedinačne i društvene ciljeve da poboljšaju bezbednost i zdravlje, već i za istraživačku zajednicu jer pruža dalje proverljive hipoteze za buduća ispitivanja kako bi se identifikovali tačni mehanizmi koji izazivaju ove uočene promene u budnosti“, dodao je on.
Ograničenja studije
Istraživači su priznali da njihova studija ima nekoliko ograničenja. Na primer, jutarnji nivoi budnosti u studiji bili su zasnovani na samoprocenama i mogli su biti podložni pristrasnosti.
Studija takođe nije uzela u obzir razlike u izloženosti svetlosti tokom jutra, faktor za koji se zna da značajno povećava budnost. Istraživači su dalje primetili da se svi standardizovani doručci sastoje od ugljenih hidrata, proteina i masti i da se razlikuju samo u nivoima ovih makronutrijenata.
Oni su upozorili da ove rezultate ne treba uzimati kao nominalnu vrednost i da dovode do usvajanja obroka sastavljenih samo od ugljenih hidrata za doručak.
