Svet se, nažalost, ponovo suočava sa pretnjom virusa ptičjeg gripa. Ptičji grip, koja je prema dosadašnjim izveštajima Svetske zdravstvene organizacije SZO) već prouzrokovala ogromnu štetu populaciji životinja širom sveta, sada predstavlja sve veći rizik i za ljudsku populaciju globalno. Prema poslednjim izveštajima SZO, ovaj virus je od prošle godine do danas izazvao pomor životinjskih populacija, uglavnom sisara, u 10 zemalja na tri kontinenta. Realna je opasnost, kako navode stručnjaci širom sveta, da se virus u nekoj formi prenese i na ljude. U nastavku teksta navodimo više detalja.

Razmere trenutne epidemije: Globalni uticaj virusa H5N1

Od 2022. godine, desetak zemalja prijavilo je slučajeve izbijanja ptičjeg gripa među kopnenim i morskim sisarima. Ova široka distribucija virusa H5N1, koji je izuzetno zarazan među divljim pticama, uzrokovala je infekcije i smrt različitih vrsta sisara. Ugrožen je bio uzgoj nerca u Španiji, foka u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i morskih lavova na obalama Perua i Čilea.

Tokom 2022. godine, Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) je primila izveštaje o izbijanjima visokopatogenog ptičjeg gripa H5N1 kod domaće peradi i divljih ptica iz čak 67 zemalja na pet kontinenata. Uticaj je bio ozbiljan, rezultirao je gubitkom preko 131 milion domaće peradi usled smrti ili eutanazije na pogođenim farmama i u selima.

Ova situacija je posebno zabrinjavajuća jer veliki opseg širenja virusa među različitim vrstama stvara idealne uslove za moguću mutaciju virusa. Ukoliko dođe do mutacije veliki je rizik od stvaranja mogućnosti lakšeg prenošenja i na ljude. A posledice toga bi mogle biti katastrofalne.

Zbog toga, SZO, zajedno sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetskom organizacijom za zdravlje životinja (WOAH), poziva zemlje da pojačaju nadzor nad bolestima i poboljšaju higijenu na farmama peradi.

Potencijalni rizici za ljudsku populaciju

Iako su do sada prijavljeni samo pojedinačni slučajevi infekcije ljudi virusom H5N1, stručnjaci SZO upozoravaju na mogućnost da virus mutira i postane lakše prenosiv među ljudima.

Dr Sylvie Briand, direktorka za pripremu i prevenciju epidemija i pandemija u SZO, izjavila je za Reuters da “sa informacijama koje su nam do sada dostupne, virus ne izgleda da se lako prenosi s osobe na osobu, ali je potrebno biti budan kako bi se identifikovala bilo kakva evolucija virusa koja bi mogla to da promeni“.

Od decembra 2021. godine prijavljeno je 8 slučajeva infekcije kod ljudi. To su uglavnom bili ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa inficiranim pticama i kontaminiranim okruženjima. SZO, zajedno sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Svetskom organizacijom za zdravlje životinja, poziva zemlje da pojačaju svoju sposobnost da prate ove viruse i otkriju bilo koje slučajeve kod ljudi. Posebno je važno da se ovo uradi sada, kada se virus pojavljuje u zemljama koje do sada nisu imale mnogo iskustva sa nadzorom nad ptičjim gripom.

Globalne mere za suzbijanje širenja virusa

U svetlu trenutne situacije, SZO i druge zdravstvene globalne organizacije pozivaju zemlje širom sveta da preduzmu hitne mere. Ove mere uključuju pojačan nadzor nad virusima, brzo otkrivanje i prijavljivanje izbijanja bolesti, kao i poboljšanje higijene na farmama peradi.

Pored toga, zemlje se ohrabruju da sprovedu epidemiološke i virološke istrage oko izbijanja bolesti i infekcija kod ljudi. Takođe, treba da se poveća saradnja između sektora zdravlja ljudi i životinja. To se posebno odnosi na oblasti razmene informacija, zajedničke procene rizika i odgovora.

Države se takođe podstiču da dele genetske sekvence virusa iz ljudi, životinja ili njihovog okruženja u javno dostupnim bazama podataka, čak i pre objavljivanja u naučnim časopisima. Ovo je ključno za praćenje evolucije virusa i identifikaciju bilo kakvih promena koje bi mogle biti opasnije za ljude.

Budnost i globalna saradnja su ključni

Suočeni sa sve većom pretnjom od ptičjeg gripa, ključno je da zemlje širom sveta preduzmu hitne mere kako bi suzbile širenje virusa i zaštitile ljudsko zdravlje. Ovo uključuje pojačan nadzor nad virusima, brzo otkrivanje i prijavljivanje izbijanja bolesti, kao i poboljšanje higijene na farmama peradi.

Pored toga, potrebna je veća saradnja između svih sektora zdravlja unutar zemalja, kao i deljenje informacija i genetskih sekvenci virusa. Samo kroz ovakvu globalnu saradnju možemo se efikasno boriti protiv ove pretnje i zaštititi zdravlje ljudi širom sveta.

Ptičji grip H5N1: Osnovne informacije i najčešća pitanja

Šta je virus H5N1?

Virus H5N1 je soj virusa influence A, poznat kao „ptičji grip“. Ovaj virus je visoko patogen i može izazvati ozbiljne bolesti i smrt kod ptica, uključujući domaću perad kao što su kokoške i ćurke, kao i divlje ptice. Virus H5N1 je posebno opasan jer može da preživi duže vreme u životinjskom izmetu i kontaminiranoj vodi, zemljištu i drugim površinama.

Virus H5N1 je jedan od nekoliko sojeva virusa influence A koji su prepoznati kao potencijalni uzročnici pandemije. Iako se uglavnom prenosi među pticama, u retkim slučajevima može se preneti na ljude. Ovo se obično događa kada ljudi dođu u bliski kontakt sa inficiranim pticama ili kontaminiranim površinama.

Infekcija virusom H5N1 kod ljudi može izazvati tešku bolest, uključujući tešku upalu pluća i multiorgansku disfunkciju. Trenutno nema dokaza o održivom prenosu virusa s osobe na osobu, ali stručnjaci strahuju da bi mutacija virusa mogla omogućiti takav prenos.

Virus H5N1 je prvi put identifikovan kod ptica u Škotskoj 1959. godine. Prvi dokumentovani slučajevi prenosa virusa na ljude zabeleženi su u Hong Kongu 1997. godine. Od tada, virus se širio i mutirao, uzrokujući povremene epidemije među pticama i ljudima.

Virus H5N1 je jedan od 18 različitih podtipova hemaglutinina i 11 različitih podtipova neuraminidaze. Akvatične ptice su primarni prirodni rezervoar za većinu podtipova virusa influence A. Većina virusa izaziva asimptomatsku ili blagu infekciju kod ptica, gde opseg simptoma zavisi od svojstava virusa. Virus koji izaziva tešku bolest kod peradi i rezultira visokim stopama smrtnosti naziva se visoko patogeni avijarni grip (HPAI). Virus koji izaziva blagu bolest kod peradi naziva se nisko patogeni avijarni grip (LPAI).

Izvor: SZO

Kako se virus ptičjeg gripa prenosi na ljude?

Virus H5N1 se uglavnom prenosi na ljude direktnim kontaktom sa inficiranim pticama ili kontaminiranim površinama. Ovo se obično događa kada ljudi dođu u bliski kontakt sa inficiranim pticama, njihovim izmetom ili sekretima, ili kontaminiranim površinama kao što su kavezi za ptice ili pijace peradi. Takođe, moguće je da se virus prenese na ljude kroz konzumaciju sirove ili nedovoljno kuvane hrane koja sadrži virus, kao što su jaja ili meso inficiranih ptica.

Trenutno nema dokaza o održivom prenosu virusa s osobe na osobu. Međutim, stručnjaci strahuju da bi mutacija virusa mogla omogućiti takav prenos.

Izvor: SZO

Koje su posledice infekcije virusom H5N1 kod ljudi?

Infekcija virusom H5N1 kod ljudi može izazvati tešku upalu pluća i multiorgansku disfunkciju. Simptomi infekcije virusom ptičjeg gripa mogu se pojaviti iznenada i uključuju visoku temperaturu, bolove u mišićima, bol u grlu, kašalj, upalu pluća, teškoće sa disanjem i druge simptome slične gripu. U težim slučajevima, infekcija može dovesti do respiratorne insuficijencije, šoka, poremećaja organa i smrti.

Stopa smrtnosti kod ljudi inficiranih virusom H5N1 je visoka, ali tačnu stopa smrtnosti je teško odrediti jer se blagi ili asimptomatski slučajevi mogu prevideti.

Izvor: SZO

Kako se može sprečiti širenje virusa ptičjeg gripa?

Preventivne mere za sprečavanje širenja virusa H5N1 uključuju pojačan nadzor nad virusima, brzo otkrivanje i prijavljivanje izbijanja bolesti, kao i poboljšanje higijene na farmama peradi. Takođe, potrebna je veća saradnja između sektora zdravlja ljudi i životinja, kao i deljenje informacija i genetskih sekvenci virusa.

Na individualnom nivou, ljudi mogu da smanje rizik od infekcije izbegavanjem bliskog kontakta sa divljim pticama i peradi. Takođe i izbegavanjem pijaca peradi i drugih mesta na kojima se ptice drže. Isto tako, treba izbegavati konzumaciju sirove ili nedovoljno kuvane hrane koja sadrži virus, kao što su jaja ili meso inficiranih ptica.

Izvor: SZO

Kako se leči infekcija virusom H5N1?

Lečenje infekcije virusom H5N1 obično uključuje hospitalizaciju i intenzivnu negu. Antivirusni lekovi, kao što je oseltamivir (poznat pod komercijalnim nazivom Tamiflu), mogu biti efikasni u lečenju infekcije ako se primene rano, obično unutar 48 sati od pojave simptoma. Takođe, mogu se koristiti za profilaksu kod ljudi koji su bili izloženi virusu.

Pored antivirusnih lekova, lečenje može uključivati i terapiju kiseonikom, mehaničku ventilaciju i druge mere podrške. U težim slučajevima, može biti potrebna intenzivna nega.

Trenutno ne postoji specifična vakcina za virus H5N1, ali se radi na razvoju takve vakcine.

Izvor: SZO

Kako se može zaštititi od virusa H5N1?

Zaštita od virusa H5N1 uključuje izbegavanje potencijalnih izvora infekcije, kao što su pijace peradi i druga mesta na kojima se ptice drže. Takođe, treba izbegavati bliski kontakt sa divljim pticama i peradi, kao i konzumaciju sirove ili nedovoljno kuvane hrane koja sadrži virus, kao što su jaja ili meso inficiranih ptica.

Ukoliko se nalazite u području gde je zabeleženo izbijanje virusa H5N1, trebalo bi da pratite savete lokalnih zdravstvenih vlasti i Svetske zdravstvene organizacije. Ove preporuke mogu uključivati nošenje zaštitne opreme, kao što su maske i rukavice, prilikom rukovanja pticama ili prilikom posete pijacama peradi.

Trenutno ne postoji specifična vakcina za virus H5N1, ali se radi na razvoju takve vakcine.

Izvor: SZO

Koje su mere kontrole i nadzora u slučaju izbijanja virusa H5N1?

Mere kontrole i nadzora u slučaju izbijanja virusa H5N1 obuhvataju sledeće:

1. Rano otkrivanje: Brzo otkrivanje izbijanja virusa H5N1 kod ptica i ljudi je ključno za suzbijanje širenja bolesti. Ovo se postiže putem nadzora ptica i praćenja simptoma kod ljudi.
2. Izolacija i karantin: Inficirane ptice se izoluju kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Takođe, može se primeniti karantin na farmama peradi kako bi se sprečio kontakt sa zdravim pticama.
3. Culling (eutanazija zaraženih ptica): U slučaju izbijanja virusa H5N1, zaražene ptice se mogu eutanazirati kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Ovaj postupak se sprovodi prema propisima i uz poštovanje dobrobiti životinja.
4. Poboljšanje biobezbednosti: Unapređenje mera biobezbednosti na farmama peradi, uključujući poboljšanu higijenu, kontrolu pristupa, dezinfekciju i upotrebu zaštitne opreme, može smanjiti rizik od prenosa virusa.
5. Edukacija i informisanje: Edukacija uzgajivača peradi, radnika u industriji hrane, zdravstvenih radnika i javnosti o rizicima, simptomima i preventivnim merama može doprineti smanjenju širenja virusa H5N1.

Ove mere se sprovode u saradnji između veterinarskih službi, zdravstvenih vlasti i drugih relevantnih sektora kako bi se efikasno kontrolisalo i suzbilo izbijanje virusa H5N1.

Izvor: SZO

Autor: Nebojša Janković