Koliko traje imunitet izlečenih i vakcinisanih od Covid-19? Nova studija sugeriše da većina ljudi koji se oporave od infekcije SARS-CoV-2 zadržavaju imunološku memoriju koja im je potrebna da bi sprečila ozbiljnu ponovnu infekciju. Zaštita koju pruža vakcinacija može biti slično dugotrajna.
Najveći procenat onih koji su se oporavili od infekcije Covid-19 virusa zadržavaju imunitet od ponovne infekcije u trajanju od najmanje osam meseci, kažu najnovija opsežna istraživanja. Slično dugotrajna može biti i imunološka memorija organizma svih onih koji su primili vakcinu protiv virusa Covid-19. Nije isključeno, kako se navodi, da taj imunitet može trajati i duže od osam meseci, međutim biće i onih osoba, doduše u jako malom procentu, kod kojih će ovaj imunološki odgovor biti kraći.
Najveća studija ikada o nekoj akutnoj infekciji
Nedavna studija istraživača sa Instituta La Jolla u (Kalifornija, SAD)koji su pratili sve četiri grane „adaptivnog“ imunološkog sistema, pokazala je, ipak, da neće svi oni koji su se oporavili od Korona virusa imati dugotrajni imunitet protiv virusa i to zbog činjenice da svaki pojedinac ima, kako se navodi u ovoj studiji, različito “imunološko sećanje”.
Naučnici su merili nivo antitela, memorijske B ćelije i dve vrste T ćelija, upravo one koje su usmerene na uništavanje virusa.
O autentičnosti i značaju rezultata govori i podatak da je reč o najvećoj ikada studiji sprovedenoj za bilo koju akutnu infekciju globalno.
„Koliko nam je poznato, ovo je najveća studija ikada za bilo koju akutnu infekciju kojom su izmerene sve četiri komponente imunološke memorije“, kaže prof. kaže prof. Alessandro Sette, koji je zajedno sa prof. Shane Crottiem vodio studiju na američkom Institutu La Jolla, čije rezultate je objavio i naučni časopis Science.
Osporeni raniji kontradiktorni rezultati u pogledu trajanja imuniteta
Brojna dosadašnja istraživanja na ovu temu pokazala su kontradiktorne rezultate u pogledu trajanja imuniteta nakon infekcije, zbog čega se pojavila zabrinutost u stručnoj i široj javnosti da će imuni odgovor mnogih ljudi biti preslab da bi ih zaštitio od ponovne infekcije. To bi takođe imalo implikacije na dugotrajnost zaštite koju pružaju vakcine. Međutim stručnjaci sa La Jola Instituta došli su do mnogo optimističnijih rezultata.
„Naravno, imuni odgovor se vremenom smanjuje do određene mere, ali to je normalno“, kaže prof. Sette. „To je ono što imuni odgovori rade. Imaju prvu fazu pojačavanja, a nakon te fantastične ekspanzije, na kraju se imuni odgovor donekle sužava i dolazi u stabilno stanje. “
Profesor Sette i njegove kolege analizirali su 254 uzorka krvi od 188 osoba koje su se oporavile od COVID-19. Od toga uzeta su 43 uzorka najmanje 6 meseci nakon infekcije.
Analizama su otkrili da su nivoi antitela ciljanih na protein klas, koji virus koristi da bi ušao u ćelije domaćina, ostali relativno stabilni najmanje 6 meseci.
Dobar znak, ali istraživače čeka još mnogo posla
Iznenađuje, ipak, možda to što su memorijske B ćelije koje proizvode ova antitela bile obilnije 6 meseci nakon pojave simptoma nego što je to bilo samo nakon jednog meseca od infekcije.
Ove ćelije bi, kako tvrde prof Sette i prof. Crotti, verovatno povećale proizvodnju antitela nakon drugog susreta sa virusom.
Istraživači su takođe izmerili i nivo T pomoćnih ćelija, koje regrutuju druge delove imunološkog sistema za borbu protiv infekcije, i T ćelija ubica, koje uništavaju zaražene ćelije. Otkrili su da se 3 do 5 meseci nakon pojave simptoma, broj ove dve vrste T ćelija koje su ciljale virus približno prepolovio.
Naučnici veruju da je jako dobar dobar znak rezultat ovog istraživanja da neka antitela, memorijske B ćelije i T ćelije ostaju u krvi osobe više od 8 meseci nakon infekcije, što ukazuje na to različite grane adaptivnog imunološkog sistema rade zajedno.
„To implicira da postoje dobre šanse da ljudi imaju zaštitni imunitet, barem protiv ozbiljnih bolesti, u tom vremenskom periodu, a verovatno i duže od toga“, napominje prof. Crotti.
Takođe, studija je pronašla i značajne varijacije u veličini imunološke memorije među pojedincima. Štomože da ukaže na to da ljudi sa relativno slabim adaptivnim imunitetom na virus mogu ostati podložni ponovnoj infekciji. Dokaz ovoj tvrdnji su i potvrđeni slučajevi ponovne infekcije zabeleženi u Hong Kongu i još jedan u SAD.
Profesori sa La Jolla Instituta kažu da bi buduće studije trebalo da uključe više longitudinalnih podataka za svakog subjekta kako bi se steklo preciznije razumevanje trajnosti odbrane antitela protiv virusa. Pored toga, priznaju da lokalna imunološka memorija u gornjim disajnim putevima može igrati važnu ulogu u određivanju da li osoba može biti ponovo zaražena. Poslednja studija merila je samo imune ćelije i antitela koja cirkulišu u krvotoku.
Tekst uredio: Nebojša Janković
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić