Dok se spremamo da dočekamo talas tropskih vrućina prema najavama meteorologa, mnogi od nas se pitaju kako će naše telo reagovati na ekstremne temperature. Koliko visoke temperature može podneti ljudski organizam? Da li postoji granica izdržljivosti našeg tela kada su u pitanju vrućine? U ovom tekstu istražujemo najnovija naučna otkrića o tome kako se naše telo bori sa ekstremnim vrućinama i predloge stručnjaka kako da se sa njom izborimo.
U ovom tekstu možete da pročitate:
Kako visoke temperature utiču na ljudski organizam?
Kada temperature pređu određeni prag, naše telo počinje da se bori. Znojenje, crvenilo, ubrzan rad srca – sve su to znakovi da naše telo pokušava da se ohladi. Ali šta se dešava kada temperature postanu ekstremno visoke?
Da li postoji tačka na kojoj naše telo jednostavno ne može više da se izbori?
Naučnici su se posvetili ovom pitanju i otkrili neke fascinantne odgovore. Prema istraživanju objavljenom u časopisu The Physiological Society, ljudsko telo ima gornju granicu toplote koju može podneti pre nego što počne da trpi ozbiljne posledice. Ova granica, poznata kao ‘gornja kritična temperatura’, iznosi oko 40 stepeni Celzijusa. Kada spoljna temperatura pređe ovu tačku, naše telo počinje da se bori da održi normalnu telesnu temperaturu, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući toplotni udar.
Šta se dešava u našem telu kada je baš vruće? Rezultati istraživanja.
Kada se suočimo sa ekstremnim vrućinama, naše telo pokreće niz odbrambenih mehanizama. Znojenje je jedan od najpoznatijih – kada znoj isparava sa naše kože, ona se hladi. Ali to nije jedini način na koji naše telo reaguje. Naše telo takođe povećava protok krvi prema koži, što omogućava da se krv ohladi zahvaljujući znojenju.
Da bi pratili ove i druge reakcije na toplotu, istraživači su angažovali 13 zdravih osoba da provedu po sat vremena u posebnoj komori za testiranje. U komori su bili izloženi temperaturama između 40 i 50 stepeni Celzijusa, pri vlažnosti vazduha između 25% i 50%. Učesnici su bili u mirovanju i nosili su laganu odeću i šorceve.
Istraživači su primetili posebno veliki porast metaboličke stope kod ispitanika između osnovne temperature od 28 stepeni Celzijusa i temperature veće od 40 stepeni. Takođe, zabeležen je još jedan veliki porast metaboličke stope na 50 stepeni kada je vlažnost vazduha skočila sa 25% na 50%.
Kako je jedan od vodećih istraživača na ovoj studiji, Dr. Lewis Halsey, profesor na Univerzitetu Roehampton School of Life and Health Sciences u Londonu, objasnio: ‘Kada je vlažno, znojenje ne funkcioniše dobro jer znojenje podrazumeva isparavanje vode sa tela, a isparavanje je otežano kada je vlažnost vazduha visoka, jer već postoji visok pritisak vodene pare u vazduhu koji sprečava efikasno isparavanje.’
Kao što bi se očekivalo, organizam učesnika se najviše borio na 50 stepeni Celzijusa i pri vlažnosti vazduha od 50%. Istraživači su takođe zabeležili povećanje srčanog ritma kako su temperatura i vlažnost vazduha rasle, što pokazuje da je telo naporno radilo da dovede krv do kože radi hlađenja. U poređenju sa osnovnom temperaturom od 28 stepeni Celzijusa, učesnici su imali povećanje srčanog ritma za 16% na 40 stepeni i za čak 64% na 50 stepeni Celzijusa sa vlažnošću vazduha od 50%.
Tačka “ključanja” ili ‘gornja kritična temperatura’?
Kada se temperature penju, naše telo se bori da održi unutrašnju temperaturu stabilnom. Ovaj proces, poznat kao termoregulacija, ključan je za naše preživljavanje. Dr. Lewis Halsey, i njegov tim istraživača su u svom istraživanju otkrili da ljudsko telo ima ‘gornju kritičnu temperaturu’, tačku na kojoj naše telo počinje da se bori da održi unutrašnju temperaturu stabilnom. Ova temperatura se kreće između 40 i 50 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od organizma i različitih faktora, uključujući vlažnost vazduha.
Kada se temperatura okoline približi ovim vrednostima, naše telo počinje da se bori da održi unutrašnju temperaturu stabilnom. To čini kroz proces znojenja, gde znoj isparava sa naše kože, odnoseći toplotu sa njom. Takođe, naše telo preusmerava krv prema koži, gde se može ohladiti pre nego što se vrati u unutrašnjost tela.
Međutim, kada se temperatura okoline približi ili premaši našu ‘gornju kritičnu temperaturu’, ovi procesi mogu postati manje efikasni. Kako je objasnio Dr. Halsey, ‘kada je vruće i vlažno, ako postoji povećanje metaboličke stope, ta povećanja su obično veća’. To znači da naše telo mora da radi teže da održi unutrašnju temperaturu stabilnom, što može dovesti do iscrpljenosti od toplote ili, u ekstremnim slučajevima, toplotnog udara.
Ovo istraživanje je važno jer nam pomaže da razumemo kako naše telo reaguje na ekstremne temperature, što je posebno relevantno u svetlu klimatskih promena. Kako se globalne temperature nastavljaju da rastu, sve je važnije da razumemo kako naše telo reaguje na ekstremne vrućine i kako možemo da se zaštitimo.
Posledice ekstremnih temperatura na ljudsko zdravlje
Ekstremne vrućine mogu da nanesu štetu ljudskom telu na brojne načine. Povećanje srčane frekvencije i krvnog pritiska stavlja ogroman pritisak na srce. Telo pokušava da se ohladi, što može uticati na rad vitalnih organa. Kada se telo zagreje, krv se premešta od organa do kože u pokušaju da se ohladi, što može uticati na bubrege, na primer. Dehidracija uzrokovana znojenjem dodatno destabilizuje organizam, kao i promene u funkciji enzima koje mogu nastati pri visokim telesnim temperaturama.
Kada se dehidrirate, srce mora da radi mnogo teže i srčana frekvencija raste. Krvni pritisak može da varira. Dakle, postoji mnogo bioloških procesa koji trpe pod nepovoljnim termalnim uslovima. U nekom trenutku, telo će otkazati. Dolazi do kaskade fizioloških promena i, nažalost, one mogu ići samo do određene tačke pre nego što dođe do sistemske blokade i disfunkcije određenih organa u telu.
Kako se zaštititi od visokih temperatura: Praktični saveti
Kada se suočimo sa ekstremnim vrućinama, važno je preduzeti određene mere kako bismo zaštitili svoje zdravlje. Evo nekoliko praktičnih saveta:
- Ostanite hidrirani: Pijte dovoljno vode tokom dana, čak i ako niste žedni. Visoke temperature mogu izazvati brzu dehidraciju, stoga je važno redovno unositi tečnost.
- Tražite hladovinu: Kada je moguće, boravite u hladovini ili klimatizovanim prostorima tokom najtoplijeg dela dana. Izbegavajte izlaganje direktnom sunčevom svetlu.
- Nosite laganu odeću: Birajte svetle, prozračne materijale koji propuštaju vazduh i omogućavaju koži da diše. Takođe, nosite šešir i naočare za sunce radi zaštite od UV zraka.
- Koristite zaštitu od sunca: Nanesite kremu za sunčanje sa visokim SPF faktorom kako biste zaštitili kožu od štetnih sunčevih zraka. Ponavljajte nanošenje prema uputstvima.
- Izbegavajte naporne aktivnosti: Ukoliko je moguće, smanjite fizičku aktivnost tokom najtoplijeg dela dana. Ako je potrebno da se bavite fizičkim radom, radite to u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima kada su temperature niže.
Ovi saveti mogu vam pomoći da se zaštitite od visokih temperatura i očuvate svoje zdravlje tokom vrućih letnjih dana. Zapamtite da je prevencija ključna, stoga preduzmite odgovarajuće mere da biste se zaštitili od ekstremne vrućine.
Autor: Nebojša Janković