Iako se termin „kompleks niže vrednosti“ često koristi u šali i nije dijagnoza mentalnog zdravlja, on je i dalje stvaran medicinski fenomen.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta je kompleks niže vrednosti?
- Šta uzrokuje kompleks niže vrednosti?
- Znaci i simptomi kompleksa niže vrednosti
- Kako se leči kompleks niže vrednosti?
- Meditacija kao sredstvo lečenja
- Zaključak
Šta je kompleks niže vrednosti?
Oni koji pate od kompleksa niže vrednosti imaju hronično nisko samopoštovanje, često se zatrpavajući samounižavajućim komentarima, za koje sami sebe ubeđuju da su razumni. Ovaj fenomen može biti iscrpljujući za one koji ga iskuse.
Američko psihološko udruženje (APA) definiše kompleks niže vrednosti kao „osnovni osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti, koji proizilazi iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka“. U suštini, to je osećaj koji se koristi za označavanje snažnog osećaja da ste manji. On se može uporediti sa „kompleksom više vrednosti“, gde pojedinac ima „preterano mišljenje o sopstvenim sposobnostima i dostignućima“.
Naravno, kada je u pitanju osećaj inferiornosti i superiornosti, to je pomalo „kokoška i jaje“. Kompleksi superiornosti se obično formiraju kao reakcija na osećanje inferiornosti – to jest, ljudi koji ispoljavaju simptome kompleksa superiornosti obično to čine kako bi prekomerno nadoknadili svoja duboka osećanja neadekvatnosti.
Često se kompleksi niže vrednosti razvijaju u detinjstvu zbog negativnih iskustava ili odrastanja u porodici koja utiče na to da se osećate manje ili nedovoljno dobro. Pošto su kompleksi niže vrednosti podsvesni i dovode do širokog spektra negativnih misli, kod ljudi se manifestuju veoma različito. Međutim, još uvek postoji niz simptoma koji prate komplekse inferiornosti na koje treba obratiti pažnju.
Šta uzrokuje kompleks niže vrednosti?
Termin „kompleks niže vrednosti“ skovao je na prelazu iz 19. u 20. vek australijski psiholog Alfred Adler. Adler je bio radoznao da shvati zašto nekim ljudima nedostaje neophodna motivacija da ostvare svoje ciljeve i izneo je svoje uverenje da su svi rođeni sa određenom količinom lične inferiornosti, naučene u detinjstvu, i da svi imamo urođenu želju da prevaziđemo ovaj osećaj.
Međutim, savremeni psiholozi, kao što je dr Džejms E. Maduks, u velikoj meri odstupaju od termina kompleksa niže vrednosti i on se sada klinički naziva niskim samopoštovanjem. Pored toga, psiholozi danas veruju da kompleksi niže vrednosti nisu zasnovani samo na iskustvima iz detinjstva, već obično proističu iz kombinacije faktora, uključujući:
- Iskustva iz detinjstva
- Iskustva koja imamo kao odrasli
- Osobine ličnosti
- Kulturne poruke koje dobijamo o našim uočenim neadekvatnostima
„Može biti tako oštar osećaj poistovetiti se sa trenucima niskog samopoštovanja, posebno ako podseća na štetna iskustva iz ranijeg života. Ali, nije nemoguće povećati samopouzdanje promenom jezika koji koristite prema sebi. Prenošenje pozitivnijeg samorazgovora može podstaći manje kritike i pomoći vam da identifikujete sposobnost umesto poraza,” rekla je terapeut Elizabet Kion.
Znaci i simptomi kompleksa niže vrednosti
Pa kako znate da imate kompleks niže vrednosti? Pa, obično biste to prilično lako znali jer bi vas verovatno obuzimala osećanja niskog samopoštovanja i negativne slike o sebi. Ponekad simptom ipak nije tako očigledan, posebno ako ste razvili preterano kompenzujuće razmišljanje o superiornosti kako biste nadoknadili svoje osećanje inferiornosti.
Dr Martin E. Ford, profesor i viši dekan na Univerzitetu Džordž Mejson za obrazovanje i ljudski razvoj, pojašnjava da je ključ za doživljavanje kompleksa niže vrednosti prepoznavanje kako reagujete na osećanja inferiornosti. Da li vas daju energijom da ostvarite svoje ciljeve? Da li vas izazivaju da razmišljate? Ili dovode do osećanja ljubomore, podstičući vas da ponizite druge kako biste se osećali bolje u vezi sa sobom? Kada negativna misao postane obrazac, tada se može primeniti termin „kompleks niže vrednosti“.
Ako imate ovu vrstu mentalnog problema, evo nekih od uobičajenih stvari koje možete iskusiti:
- Nesigurnost i nisko samopoštovanje
- Nemogućnost da postignete svoje ciljeve ili se osećate „zaglavljeno“
- Želja za lakim odustajanjem
- Pretpostavljajući najgore
- Osećaj potrebe za povlačenjem u društvenim situacijama
- Često se osećate loše prema sebi
- Doživljavanje anksioznosti i depresije
- Biti osetljiv na kritiku
- Ne shvatajući komplimente ozbiljno
„Povremeno se možemo osećati zarobljenim izolovanjem negativnih misli o sebi, posebno ako smo preopterećeni stresom. Povezivanje sa terapeutom može vam zaista pomoći da razlikujete negativno šablonsko razmišljanje i stresnu situaciju. Sidrenje u podršku može vam pomoći da se osećate podstaknuti tuđom pomoći i da izoštrite sopstvenu otpornost,” rekla je Elizabet Kion.
Sledeća stanja su takođe znaci kompleksa niže vrednosti, iako se često pogrešno vezuju za nekoga ko deluje previše samouvereno:
- Preterana konkurentnost
- Perfekcionizam
- Traži pažnju
- Veoma osetljiv na kritike
- Stalno pronalazi krivicu u drugima
- Teško priznaje greške
- Oseća se dobro u sebi kada radi bolje od drugih
Kako se leči kompleks niže vrednosti?
Kompleks niže vrednosti ne mogu samo da povrede vas, već i one oko vas. Pored toga, pošto razvoj kompleksa niže vrednosti može dovesti do poremećaja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, važno je potražiti stručnjaka za mentalno zdravlje ako osećate da se borite sa ovom vrstom stanja mentalnog zdravlja ili pronađete druge efikasne načine za prevazilaženje takvih osećanja.
Psihoterapija je odlično mesto za početak kada želite da prođete kroz svoj kompleks niže vrednosti. Vaš terapeut ili stručnjak za mentalno zdravlje može vam pomoći da vas vodi kroz vaša prošla iskustva sa kritikama, niskim samopoštovanjem ili bilo kojim traumama koje su mogle oblikovati vašu negativnu sliku o sebi.
Zajedno, vi i vaš terapeut ćete raditi na tome da razumete koje ste poruke dobijali kao dete o svojim neadekvatnostima i kako ste se nosili u prošlosti. Možete razgovarati o svim negativnim obrascima razmišljanja i smisliti načine da preoblikujete svoju sliku o sebi i ponovo izgradite svoje samopouzdanje.
Ovi razgovori mogu biti teški; Suočavanje sa nekim poreklom vašeg kompleksa niže vrednosti nije uvek lak put i može potrajati da osetite da napredujete. Imajte na umu da su mnogi ljudi ponekad u životu patili od kompleksa inferiornosti i da je moguće ponovo osećati samopouzdanje uz lično ili onlajn terapiju.
Licencirani profesionalni savetnik, Nikia Laver, predlaže povezivanje sa sobom kroz pozitivne reči afirmacije, koje vam mogu pomoći da ugušite sva negativna osećanja. Pozitivan samogovor može vam pomoći da se uzdignete kad god se osećate loše.
Postavljanje svesnog cilja da se okružite pozitivnijim i pozitivnijim ljudima takođe može napraviti veliku razliku. Negativne ili toksične veze ponekad nas mogu dovesti do neuspeha, posebno ako ste posebno osetljivi na ljude koji vas stalno ponižavaju ili ako imate istoriju sa teškim vezama.
Meditacija kao sredstvo lečenja
Pored psihoterapije, može biti od pomoći isprobati meditaciju svesnosti i vođenje dnevnika. Obe ove aktivnosti mogu biti dragocene jer vam pomažu da se bolje uskladite sa sobom.
Oni će vam pomoći da počnete da razumete kakvi su bili neki od vaših misaonih obrazaca oko vaše slike o sebi i odakle potiču vaša osećanja inferiornosti – i možete početi da radite ka zdravijem i afirmišućem načinu razmišljanja.
Zaključak
Svako ima svoje snage i slabosti; nema razloga zašto bi se neko osećao manje samouvereno od drugih.
Suština je da život sa kompleksom niže vrednosti nije nešto sa čime se morate samo pomiriti. To je nešto čega se možete osloboditi – i zaslužujete da imate zdravo samopoštovanje koje vam omogućava da se ponovo osećate snažno, srećno i samopouzdano.