Astma je dugotrajno (hronično) stanje pluća koje uzrokuje upalu disajnih puteva, što rezultira zviždanjem, otežanim disanjem, kašljem i stezanjem u grudima.
U ovom članku možete da pročitate:
Koga astma najviše pogađa?
Astma pogađa ljude svih uzrasta. Često počinje u detinjstvu, ali se može razviti u bilo kom uzrastu.
Trenutno ne postoji lek za astmu; međutim, trenutni tretmani pomažu da se simptomi drže pod kontrolom za većinu ljudi. Sada, nova istraživanja su možda pronašla način za dugoročno lečenje astme i vraćanje disajnih puteva u skoro zdravo stanje.
Ova studija, uključivala je istraživače sa Univerziteta Aston i Imperial College London.
Kako se leči astma?
Pacijenti sa astmom često opisuju da se njihovi simptomi vremenom menjaju. Određeni alergeni, kao što su polen, grinje kućne prašine ili perut kućnih ljubimaca, takođe mogu pogoršati simptome. Često se ovi simptomi mogu upravljati upotrebom lekova.
Glavni simptomi astme su:
- Zviždanje pri disanju (pištanje)
- Zadihanost
- Zategnute grudi, koja se mogu osećati kao da se traka steže oko njih
- Kašljanje
Ali ponekad se simptomi nastavljaju pogoršavati. Ako se ovo dogodi akutno, poznato je kao napad astme, kada se mišići oko disajnih puteva stegnu i disajni putevi oteknu, što otežava disanje osobi.
Dr Džil Džonson, vodeći istraživač studije i viši predavač sa Škole bioloških nauka Univerziteta Aston, objasnila je za Medical News Today kako se astma trenutno leči:
- Bronhodilatatorima (plavi pufer, tj. salbutamol, i neke dugotrajnije varijacije ovih lekova) leče samo simptome kao što su piskanje i/ili,
- Kortikosteroidima (smeđi/narandžasti puder, tj. budezonid) suzbijaju upalu u disajnim putevima
Ovi trenutno dostupni tretmani pružaju kratkoročno olakšanje od simptoma astme. Oni su efikasni u pogledu upravljanja bolestima i kontrole simptoma kod većine ljudi sa astmom. Ali postoji podgrupa ljudi sa teškom bolešću koji ne reaguju na ove tretmane, što znači da se njihovi simptomi nastavljaju.
Važno je da ne postoje dostupni lekovi koji se bave strukturnim promenama koje astma čini u disajnim putevima ili plućima. Rešavanjem ovog problema, tretmani mogu potencijalno raditi bolje i trajati duže.
Studija o uticaju pericita na astmu
Istraživači su otkrili da su periciti, vrsta matičnih ćelija pronađenih u sluznici krvnih sudova, bili ključni za razumevanje osnovnih uzroka astme. Istraživački tim je posebno nastojao da cilja na strukturne promene koje se javljaju u zidu disajnih puteva kod hronične alergijske astme, poznate kao remodeliranje disajnih puteva. Ovde se javljaju abnormalne promene u sluznici disajnih puteva.
U eksperimentima, istraživači su izložili miševe grinjama kućne prašine kako bi izazvali simptome astme. Zatim su procenili efekte ovih alergena na pericite miševa putem protočne citometrije i niza drugih testova.
Istraživači su primetili da se tokom astmatične epizode periciti pomeraju na zidove disajnih puteva. Pošto su periciti vrsta matičnih ćelija, oni imaju sposobnost da se menjaju u različita tkiva. Jednom u disajnim putevima, periciti se mogu razviti u druge tipove ćelija, poput mišićnih ćelija, koje čine disajne puteve manje fleksibilnim.
Istraživači su otkrili da kretanje pericita aktivira protein koji se zove CKSCL12. Kao deo studije, istraživači su uveli molekul nazvan LIT-927 u nosne prolaze miševa. Ovo je blokiralo rad CKSCL12, što znači da se periciti više nisu pomerali u disajne puteve.
Nakon lečenja miševa sa LIT-927, istraživači su videli da su njihovi simptomi astme smanjeni i skoro potpuno nestali u roku od dve nedelje. Dr Džonson je dalje razradila kako je ovo hemijsko jedinjenje pomoglo u lečenju astmatičnih pluća:
„Jedan od glavnih izazova za rešavanje hroničnih inflamatornih bolesti je isporuka leka na ispravnu lokaciju. Jedan ključni aspekt našeg rada je da je LIT-927 isporučen inhalacijom. Davanjem jedinjenja ovim putem, a ne sistemskim putem (oralno ili injekcijom), bio je u stanju da blokira CKSCL12 na njegovom izvoru, odnosno inflamatorne ćelije koje okružuju zid disajnih puteva. Bez CKSCL12 da stimuliše pericite da se kreću u disajne puteve i u snopove glatkih mišića disajnih puteva, efikasno smo sprečili remodeliranje disajnih puteva, što je dovelo do poboljšane strukture i funkcije disajnih puteva“, objasnila je dr Džonson.
Zaključak
Dr Džonson je rekla da je „glavna implikacija ove nove mete da se bavi aspektom patologije alergijske astme koju trenutno dostupni lekovi ne leče efikasno“. Dr Hana Patel, lekar opšte prakse u južnom Londonu koja nije bila uključena u ovo istraživanje, istakla je da postoje izazovi u praćenju pacijenata sa astmom, posebno onih koji su doživeli akutni napad.
„Važno je da pacijenti sa astmom dolaze na redovne preglede kako bismo mogli da prilagodimo njihov tretman kako bismo najbolje upravljali njihovim simptomim,“ rekla je dr Patel.
Dr Džonson je istakla da je istraživanje pružilo „način za lečenje jednog aspekta alergijske bolesti disajnih puteva koji suštinski utiče na to kako disajni putevi funkcionišu“.
Saglasno, dr Patel je rekla da istraživanje „pokazuje farmaceutskim kompanijama još jedan način ciljanja lekova“ za ljude sa astmom i drugim plućnim bolestima.
Identifikovanjem novih ciljeva lekova kao što je CKSCL12, farmaceutske kompanije i akademska zajednica mogu nastaviti da razvijaju nove tretmane i terapije. Iako je istraživanje još uvek u ranoj fazi, ono postavlja temelje za dalje studije. Ovo može dovesti do boljih lekova za pacijente sa astmom, posebno za one koji ne reaguju na trenutne terapije.
„Još uvek moramo da uradimo dalja pretklinička istraživanja kako bismo razjasnili optimalnu dozu i vreme isporuke LIT-927, ali se svakako nadam da će ovo jedinjenje ili njegova varijacija krenuti u klinička ispitivanja na pacijentima u bliskoj budućnosti. Moje lično mišljenje je da bi ovaj novi lek bio idealno isporučen u kombinovanoj formulaciji za puhanje sa bronhodilatatorom dugog dejstva, kortikosteroidom za suzbijanje upale. [Na ovaj način, i upalni i strukturni aspekti alergijske astme mogli bi se efikasnije lečiti i dovesti do poboljšanog kvaliteta života pacijenata“, rekla je dr Džonson.
