Od početka maja, mnoge zemlje u Evropi, kao i Australija i SAD buknule su majmunske boginje i prijalvljen je veliki broj slučajeva. Kao virusna bolest poreklom iz Afrike, majmunske boginje se obično prenose kontaktom sa životinje na čoveka, izazivajući lezije na koži, groznicu i bolove u telu kod ljudi koje virus inficira.
U ovom članku možete da pročitate:
- Šta su majmunske boginje?
- Koliko su rasprostranjenje majmunske boginje?
- Simptomi
- Kako se prenose majmunske boginje?
- Poslednji slučajevi
- Koliko pomažu postojeće vakcine?
Šta su majmunske boginje?
Majmunske boginje su zoonoza virus, koji prenosi bolest sa životinja na ljude. Slučajevi se obično javljaju u blizini tropskih kišnih šuma, gde žive životinje koje nose virus.
Virus boginja majmuna je član porodice ortopoksvirusa. Takođe ima dva različita genetska soja ili klade: kladu centralne Afrike (sliv Konga) i zapadnoafričku kladu. Poznato je da se klada Kongo basena lakše širi i izaziva teže simptome.
Majmunske boginje se prirodno javljaju u Africi, posebno u zemljama zapadne i centralne Afrike. Slučajevi u SAD su retki i povezani su sa međunarodnim putovanjima iz mesta gde je bolest češća.
Koliko su rasprostranjenje majmunske boginje?
Još se ni tekuća pandemije COVID-19 nije okončala, a čini se da se zoonoza širi širom Evrope i Severne Amerike. Majmunske boginje napreduju u Velikoj Britaniji, Španiji i Portugaliji od početka maja 2022. Francuska, Nemačka, Italija, Belgija i Australija su od tada potvrdile najmanje jedan slučaj u svakoj zemlji.
U Velikoj Britaniji je od početka maja potvrđeno 20 slučajeva majmunskih boginja. Tokom konferencije za novinare 17. maja, zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) rekli su da su to uglavnom odvojene pojave osim „porodičnog klastera sa dva potvrđena slučaja i jednim verovatnim slučajem[…]”
Nedavno su se Kanada i SAD pridružile ovim nacijama u praćenju i praćenju virusa. Od 19. maja, Kanada je potvrdila dva slučaja majmunskih boginja i saopštila da istražuje 17 sumnjivih slučajeva. Ministarstvo zdravlja Masačusetsa je takođe objavilo jedan slučaj kod osobe koja je nedavno bila u Kanadi. Nekoliko kanadskih slučajeva je povezano sa ovom osobom.
Skot Paulei, službenik za štampu u Centrima za kontrolu bolesti od pouzdanog izvora (CDC), rekao je za Medical News Today:
„Velika Britanija je obavestila SAD o osam ljudi u SAD koji su možda sedeli u blizini putnika iz Velike Britanije kada su leteli iz Nigerije u London 3. ili 4. maja 2022]. Od njih, jedan više nije u SAD, a jedan nije bio kontakt. Preostalih šest nadziru odgovarajuća državna zdravstvena odeljenja. Nijedan od ovih šest putničkih kontakata nema simptome karakteristične za majmunske boginje i njihov rizik od infekcije je veoma nizak.“
Zvaničnici SZO već nekoliko nedelja prate put majmunskih boginja kroz Evropu i Severnu Ameriku. Međutim, sa do sada dostupnim podacima, ne znaju dugo da se virus širi.
Simptomi
Simptomi i znaci karakteristični za majmunske boginje uključuju glavobolju, osip na koži, groznicu, bolove u telu, zimicu, otečene limfne čvorove i iscrpljenost. Proizvodi simptome slične velikim boginjama, ali blaže.
Vreme od infekcije do pojave simptoma, koje se naziva period inkubacije, može da se kreće od pet do 21 dan. Bolest se obično povlači u roku od dve do četiri nedelje.
Teški slučajevi su češći među ljudima sa osnovnim imunološkim nedostacima i malom decom. U novije vreme, koeficijent smrtnosti od majmunskih boginja je oko 3-6%.
Kako se prenose majmunske boginje?
Prenos virusa majmunskih boginja među ljudima je ograničen, ali se može desiti putem bliskog kontakta sa kožom, vazdušnim kapljicama, telesnim tečnostima i virusom kontaminiranim objektima. Većina nedavnih slučajeva majmunskih boginja u Velikoj Britaniji i Kanadi prijavljena je među posetiocima usluga seksualnog zdravlja u zdravstvenim klinikama kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima. U vezi sa ovim trendom, dr I. Sos Fol, regionalni direktor za hitne slučajeve SZO-ovog Programa za vanredne situacije u zdravstvu, upozorio je:
„Ovo je nova informacija koju moramo da istražimo kako bismo bolje razumeli dinamiku lokalnog prenosa u Velikoj Britaniji i nekim drugim zemljama.“
Poslednji slučajevi
Tokom konferencije za novinare 17. maja, dr Sois Fol je priznao da su majmunske boginje i dalje ozbiljna nepoznancia za zvaničnike javnog zdravlja.
„Ali najvažnije je da zaista treba da ulažemo u razumevanje razvoja majmunskih boginja jer imamo toliko nepoznanica u pogledu dinamike prenošenja, kliničkih karakteristika, epidemiologije. I u terapijskom i dijagnostičkom smislu i dalje imamo značajne praznine“, rekao je on.
Stručnjaci SZO veruju da rešenja za pojavu majmunskih boginja moraju ići dalje od rešavanja bolesti.
Tokom konferencije za štampu, dr Majkl Rajan, izvršni direktor SZO-ovog Programa za vanredne situacije u zdravstvu, rekao je: „Dobijanje odgovora nije samo dobijanje odgovora o virusu. Moramo da dobijemo odgovore o domaćinima, moramo da dobijemo odgovore o ljudskom ponašanju i praksi, i moramo da delujemo na svim nivoima kako bismo pokušali da obezbedimo zaštitu ljudske populacije.“
Koliko pomažu postojeće vakcine?
„Veoma je važno biti svestan osipa kod majmunskih boginja koji se manifestuje kao vezikule. Dodatne mere uključuju oprez kod onih koji su u poslednjih 30 dana putovali u zemlje koje su prijavile slučajeve boginja majmuna [i] koji su imali kontakt sa osobom za koju je potvrđeno ili se sumnja da ima boginje majmuna,“ rekao je dr Kartik Čerabudi, klinički vanredni profesor za zarazne bolesti i direktor Globalnog programa za medicinu i antimikrobno upravljanje na Univerzitetu Florida.
Dr Čerabudi je spomenuo da vakcinacije protiv velikih boginja nude određenie efekat za majmunske boginje. Rekao je da Demokratska Republika Kongo trenutno koristi kružnu vakcinaciju za bliske kontakte potvrđenih slučajeva.
Velika Britanije takođe koristi prstenastu vakcinaciju, pored traženja kontakata i izvora, pretrage slučajeva i lokalnog nadzora bolesti osipa. Dr Čerabudi veruje da će se u SAD pojaviti još slučajeva, ali je teško predvideti koliko.
On je rekao da je zabrinut da bi s obzirom na to da je manji broj ljudi u SAD imao vakcinaciju protiv malih boginja, to moglo da dovede „većinu stanovništva ispod 40-50 godina u rizik od infekcije […]“
Dr Majkl Rajan je takođe primetio da sprečavanje bolesti možda nije u potpunosti zasnovano na vakcinama. On je istakao da je „zaštita koju je pružala prethodna vakcinacija protiv velikih boginja takođe smanjena […]“
Rekao je da bi možda bilo potrebe da se promene poljoprivredne, društvene prakse i prakse skladištenja hrane kako bi se sprečile dalje epidemije. Zvaničnici se nadaju da će pomoći zajednicama da shvate kako se virus širi kako bi mogli da se pozabave njegovim izvorima.
Dr Čerabuddi je rekao da su vakcine protiv majmunskih boginja takođe odobrene za ograničenu cirkulaciju.
„Odobrena vakcina protiv majmunskih boginja — MVA-BN — nije široko dostupna. Tecovirimat (TPOKSKS), kao oralni i IV lek, odobren je u SAD za lečenje malih boginja i oralnog oblika u Evropi za lečenje kravljih boginja, majmunskih i malih boginja. FDA je takođe odobrila brincidofovir (Tembeka) 2021. za lečenje malih boginja. Ovi lekovi nisu široko dostupni“, rekao je on.
