Policistični bubrezi - Kako nastaju, šta izazivaju i da li se leče? - E-zdravlje

Policistični bubrezi – Kako nastaju, šta izazivaju i da li se leče?

  • 11/06/2021
  • 0
Policisticni-bubrezi

Policistični bubrezi (PKD) je genetsko zdravstveno stanje, koje dovodi do stvaranja ciste u bubrezima i obično ispunjene tečnošću, a koje ukoliko se ne deluje preventivno, može uticati na promenu oblika i veličine ostalih vitalnih organa. Bolest je najčešće nasledna i dovodi do ozbiljnih komplikacija celokupnog organizma, koje mogu biti opasne po život, a prvi znaci po kojima se prepoznaju su povišen krvni pritisak i prisustvo urina u krvi. Nažalost, lek i dalje ne postoji, jedna od opcija je transplantacija, ali zdrav životni stil može biti najbolja prevencija ovog nimalo bezazlenog oboljenja.

Kako nastaju ciste u bubrezima?

Ljudi koji imaju PKD razvijaju višestruke ciste u bubrezima, koje su ispunjene tečnošću, povećavajući vremenom veličinu bubrega i menjajući mu oblik. Bubrezi su, inače, veličine šake, oblika zrna pasulja i nalaze se na svakoj strani tela ispod rebara, pričvršćeni za unutrašnjost trbušnog zida. Njihov osnovna funkcija je da filtriraju krv kako bi uklonili toksične materije i višak tečnosti iz tela, istovremeno stvarajući hormone koji su telu potrebni za kontrolu krvnog pristika i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Usled nastanka PKD-a, ovaj vitalni proces se prekida, jer ciste rastu istovremeno povećavajući bubreg, ali i okolne organe, dovodeći do njihovog otkazivanja i vremenom do potpunog prestanka funkacija.

Postoje dva oblika policističnih bubrega

Dve glavne vrste PKD-a, koje zajedno pogađaju više od pola miliona ljudi samo u Americi dele se u dve grupe:

  • Autozomno dominantna bolest – obično se javlja između 30. i 50. godine života i pogađa jednog pacijenta na 400 ljudi, a lekari je još često nazivaju i „PKD za odrasle“. Ovaj tip nastaje usled mutacije na jednom od gena i to na 4. ili 16. hromozomu, u zavisnosti od toga koji je roditelj oboleo, pa se bolest prenosi na dete, uglavnom u 50% slučajeva, a svoje prve simptome ispoljava u tridesetim i kasnije.
  • Autozomno recesivna bolest, odnosno infatilna ili „dečiji PKD“, najzastupljeniji je kod beba, kako pokazuju rezulktati naučne studije američkog Nacionalnog instituta za dijebetes i bubrežne bolesti, u kojem se između ostalog navodi i da jedno od 20.000 dece ima ovo stanje. Fetus ili beba sa ovim tipom polističnih bubrega, imaju takođe ciste koje su ispunjene tečnošću, a zdravstveni radnici ga mogu dijagnostikovati još u ranom životu, pa čak i kod fetusa u materici.

Kako nastaju policistični bubrezi i koji su prvi simptomi?

Kao što smo već naveli, ova bolest predstavlja genetsku mutaciju i u većini slučajeva se prenosi sa roditelja na dete, ali, ponekad osoba može da razvije mutaciju gena koji uzrokuje PKD, a da je ne dobije od roditelja. Lekari ovo stanje nazivaju spontanom mutacijom gena, koja zaista u praksi retko nastaje.

Policisticni-bubrezi-ilustracija
Ilustracija policističnog bubrega (Foto ilustracija: Freepik)

PKD podjednako pogađa i muškarce i žene u gotovo istoj starosnoj dobi, tako da nema prevelikog odstupanja u polovima, a kod svih su zastupljeni isti simptomi:

  • Visok krvni pritisak, kao jedan od najranijih simptoma
  • Krv u mokraći, koja se javlja kao posledica pucanja krvnog suda u cisti
  • Pesak i kamenje u bubrezima, što uzrokuje bol i blokira put urina
  • Infekcija bubrega i mokraćnih puteva, praćena povišenom temperaturom i bolom u leđima
  • Bol u krstima i stomaku, koji ume da bude veoma uporan
  • Visoke referentne vrednosti kratinina sa tendencijom uvećanja iz meseca u mesec

Gotovo nestvarno zvuči i podatak iz prakse, da ljudi čak i do 30 godina mogu živeti sa ovom dijagnozom bez razvoja bilo kakvih komplikacija i da toga uopšte nisu svesni, zato se smatra da su redovni preventivni pregledi definitivno najbolja opcija.

Komplikacije koje PKD može da razvije:

  1. Insuficijencija bubrega, onemogućavajući im pravilan rad, te telo nakuplja toksične materije, što opet dovodi do porasta krvnog pritiska
  2. Ciste jetre, pojavljuju se kod više od 80% ljudi koji imaju dijagnozu PKD-a, i one se češće kod žena, nego kod muškaraca
  3. Prolaps mitralnog ventila, odnosno razdvajanje gornjeg i donjeg dela leve komore srca, koje dovodi do aritmije i bola u grudima
  4. Hernije u abdomenu i preponama takođe su jedna od komplikacija koju može da razvije PKD

Kako se leče policistični bubrezi?

Iako još uvek nema leka za ovu bolest, lekari neprekidno rade na razvoju i rešavanju komplikacija koje doprinose usporavanju rasta ovih cista. Zdrav životni stil uključuje redovno vežbanje i uravnoteženu ishranu, koja se smatra preventivnim načinom za sprečavanje i otkazivanje bubrega.

Takođe, savetuje se i smanjenje izloženosti stresu i odvikavanje od pušenja, dok se nekim pacijentima prepisuje terapija za kontrolu krvnog pritiska.

Veoma je važno znati da se težina bolesti razlikuje od osobe do osobe, a kao jedan od glavnih oblika izlečenje smatra se transplatacija bubrega.

Generalno, što se ovo stanje kasnije otkrije, teže će se sanirati posledice koje izaziva. Svakako se pacijentima savetuje da preduzmu sve korake kako bi sprečili napredak bolesti, jer će samo na taj način moći da smanje pojavu komplikacija koje su opasne po život.

Tekst uredila: Dejana Barjaktarović
Provera informacija i činjenica: dr Aleksandar Miletić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *