Rak prostate - Može biti otkrvine pomoću bakterija u urinu

Rak prostate može biti otkriven pomoću bakterija u urinu

  • 28/04/2022
  • 0
rak prostate
Iako postoji nekoliko profila ekspresije gena kao biomarkeri u urinu za rak prostate, nijedan nije u širokoj kliničkoj upotrebi. Dalja studija o biomarkerima urina mogla bi pomoći kliničarima da predvide grupe rizika od raka prostate i progresiju bolesti (foto:Envato)

Istraživači su ispitivali vezu koju mogu da imaju bakterija u urinu i rak prostate. Otkrili su da je pet bakterija povezano sa bržim napredovanjem do agresivnog raka prostate.

U ovom članku možete da pročitate:

Rak prostate

Javlja se uglavnom nakon 40. godine života. Mikroskopski tumori prostate se otkrivaju kod 70-90% muškaraca između 80 i 90 godine. Ova vrsta tumora je zastupljenija u Severnoj Evropi, Severnoj Americi i Novom Zelandu u odnosu na Južnu Ameriku i mediteranske zemlje, a najniže stope imaju Izrael, Rusija i Japan.  Posle raka kože, rak prostate je najčešći rak među muškarcima u SAD. Otprilike jedan od osam muškaraca dijagnostikuje ovo stanje tokom svog života.

Sve ovo upućuje da faktori sredine, a naročito ishrana utiču na pojavu ovog oboljenja. Genetska predispozicija je takođe jedan od faktora rizika. Muškarci kojima je neko u porodici oboleo od raka prostate, imaju značajno veći rizik od razvoja bolesti.

Smatra se da postoji određena povezanost između nekih infekcija, kao što su bakterijski prostatitis i neke virusne infekcije (virus herpesa, humani papiloma virus, citomegalovirus), ali takva veza do sada nije naučno dokazana. Benigna hiperplazija prostate, odnosno dobroćudno povećanje prostate je vrlo česta pojava kod starijih muškaraca. S obzirom da na povećanje prostate utiče testosteron, mnogi muškarci su zabrinuti kako bi to stanje moglo biti povezano s rakom.

Ova dva oboljenja se razvijaju u različitim delovima prostate i najnovija istraživanja pokazuju kako nisu međusobno povezana. Benigna hiperplazija prostate se pojavljuje u unutrašnjem delu prostate, dok rak ima tendenciju pojavljivanja u spoljašnjem delu. Pušači koji obole od raka prostate imaju vrlo lošu prognozu. Umereno i učestalo konzumiranje alkohola takođe se ubraja u faktore rizika.

Rak prostate sporo raste u odnosu na druge vrste karcinoma i veliki broj njih dugo ne bude otkriven. Rak prostate u početnoj fazi nema nikavih simptoma.

U odmaklom stadijumu se javljaju tegobe poput otežanog ili  učestalog mokrenja (pogotovo noću), nemogućnost održavanja normalnog mlaza, bol i pečenje prilikom mokrenja, krv u urinu… Pojava konstantnih bolova u kostima koji traju barem dve nedelje je simptomatična za uznapredovali karcinom prostate.

Kako se otkriva rak prostate?

Istraživanje pokazuje da se materijal koji luči prostata pojavljuje u urinu. Urinarni biomarkeri su stoga područje sve većeg interesovanja za identifikaciju agresivnog raka prostate.

Iako postoji nekoliko profila ekspresije gena kao biomarkeri u urinu za rak prostate, nijedan nije u širokoj kliničkoj upotrebi. Dalja studija o biomarkerima urina mogla bi pomoći kliničarima da predvide grupe rizika od raka prostate i progresiju bolesti. Nedavno su istraživači ispitali vezu između bakterija u urinu i raka prostate i prostate.

Identifikovali smo grupu od pet bakterijskih rodova povezanih sa rakom prostate visokog stepena i bržim napredovanjem do agresivnog raka“, rekla je za Medical News Today dr Rejčel Hurst, viši naučni saradnik na Univerzitetu Istočne Anglije i jedan od autora studije.

Rodovi bakterija su Fenollaria, Peptoniphilus, Anaerococcus, Porphiromonas i Fusobacterium.

Kako bakterije u urinu otkrivaju rak prostate?

Za studiju, istraživači su koristili uzorke urina prikupljene od 318 ljudi u Velikoj Britaniji kojima su procenjeni rak prostate ili krv u urinu. Zatim su ispitivali zdravstvene rezultate pacijenata do šest godina nakon uzimanja uzorka.

Istraživači su analizirali uzorke urina na različite bakterije koristeći različite metode, uključujući mikroskopiju sedimenta, sekvenciranje DNK i sekvenciranje RNK. Istraživači su takođe pregledali biopsije prostate od 204 pacijenta prikupljene između 2004. i 2014. Pratili su ove pacijente u proseku tri i po godine da bi otkrili znake agresivnog raka prostate, uključujući metastaze raka prostate i biohemijski neuspeh prostate specifičnog antigena (PSA) nakon lečenja.

Nakon analize rezultata, istraživači su otkrili vezu između određenih bakterija u sedimentu urina i rizika od raka prostate. Identifikovali su četiri nove bakterije koje su se često nalazile u urinu pacijenata sa metastazama raka prostate.

Oni su primetili da je pet vrsta bakterija u urinu i tkivu raka – uključujući tri nove bakterije – povezano sa povećanim rizikom od agresivnog raka prostate.

rak prostate
Istraživači su ispitivali vezu koju mogu da imaju bakterija u urinu i rak prostate. Otkrili su da je pet bakterija povezano sa bržim napredovanjem do agresivnog raka prostate (foto:Envato)

Potencijalni mehanizam

Na pitanje kako prisustvo određenih bakterija može ukazivati na rak prostate, dr Dženifer Linehan, urolog i vanredni profesor urologije i urološke onkologije u Zdravstvenom centru Providens Saint John’s u Santa Monici, Kalifornija, koja nije uključena u studiju, rekla je:

Postoje dve teorije. Jedna je da bakterije izazivaju upalu koja izlaže ćelije slobodnim radikalima koji mogu da menjaju i mutiraju DNK tokom dužeg vremenskog perioda. Druga teorija je da neke bakterije mogu osloboditi sopstveni skup toksina koji, [nakon višestrukog izlaganja,] mogu izazvati mutacije i nekontrolisani rast ćelija.“

Dr Vilijam P. Parker, docent na Odeljenju za urologiju Medicinskog centra Univerziteta u Kanzasu, koji nije uključen u studiju, rekao je da osnovni mehanizmi tek treba da se vide. On je, međutim, predložio dve mogućnosti:

Ili bakterije stvaraju mikrookruženje pogodno za kancerogenezu, ili što je verovatnije, prisustvo raka stvara mikrookruženje pogodno za ove organizme.“

Dr Rejčel Hurst je dodao da ovi početni uzroci mogu uticati na rast ćelija raka prostate menjajući proizvodnju androstendiona — prekursora testosterona. Ona je dalje napomenula da nekoliko identifikovanih patogena takođe može uticati na druge ćelijske puteve koji bi mogli dalje da promene metabolizam i rast ćelija raka prostate kod ljudi.

Istraživači zaključuju da njihovi nalazi sugerišu da određene anaerobne bakterije imaju prognostički potencijal za rak prostate. Na pitanje o potencijalnim ograničenjima nalaza, dr S. Adam Ramin, urolog, urološki onkolog i medicinski direktor specijalista za urologiju raka u Los Anđelesu, CA je istakao:

Prisustvo bakterija ne znači da bakterije izazivaju agresivniji rak. Može biti da još jedan olakšavajući faktor izaziva i prekomerni rast bakterija i [progresiju raka]. [Pronalaženje određenih] bakterija u grupi sa lošom prognozom ne znači da one čine rak agresivnijim. Na primer, kod pacijenata sa smanjenim imunitetom veća je verovatnoća da će imati lošu prognozu raka prostate i prekomernog rasta bakterija. Ova studija ne uzima u obzir takve faktore i ne utvrđuje uzročnost između bakterija i razvoja agresivnog raka prostate sa lošom prognozom“, objasnio je on.

Dr Vilijam P. Parker je dodao da, pošto je veličina uzorka studije mala i sa određene geografske lokacije, rezultati možda neće biti univerzalno primenljivi.

Ako su ovi rezultati ponovljivi i ako mikrobiota nije geografski specifična (ovi podaci potiču od muškaraca u Velikoj Britaniji i stoga opterećenje bakterijama može biti drugačije iz geografskih razloga), onda ovo može predstavljati novi dijagnostički biomarker.“

Mogućnosti istraživanja

Dr Dženifer Linehan je optimista u pogledu nalaza. Rekla je da bi mogli biti korisni u dijagnostičke svrhe za rak prostate. dodala je:

Kada se bakterije prouče na koje antibiotike mogu biti osetljive i kako bakterije funkcionišu, verujem da se ovo može koristiti i kao oblik lečenja.“

Dr Vilijam P. Parker je takođe bio optimista u pogledu rezultata. Rekao je: „Mislim da su ovi nalazi potencijalni korak ka novom dijagnostičkom pristupu raka prostate. Trenutno, naši dostupni biomarkeri su direktne procene nusproizvoda kancerogenih ćelija prostate (npr. povišeni nivoi PSA) zasnovane na krvi ili urinu. Ovo predstavlja drugačiji pristup u istraživanju biomarkera u smislu da bi se mikrobiom smatrao više indirektnim biomarkerom“, zaključio je on.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.